Вести

08. 11. 2016.

Аутор: Марија Вучић Извор: Цензоловка

Дража Петровић: У оваквом амбијенту можете да очекујете само да вас неко клепи штанглом по глави

Коментаришући оптужбе уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића да текстом „Чиме се бави Андреј Вучић“ Данас позива на ликвидацију премијеровог брата, главни и одговорни уредник овог листа Драгољуб Дража Петровић каже да Вучићевић само „обавља медијски прљаве послове за владајућу странку“.

 

Данас је у петак, 4. новембра, објавио текст „Чиме се бави Андреј Вучић“, који су потписали новинари овог дневног листа Снежана Чонградин и Вук Јеремић, чији је повод, како кажу, била изјава министра полиције Небојше Стефановића, који је рекао да су арсенали оружја, пронађени у близини породичне куће председника Владе Александра Вучића у Јајинцима и у гаражи на Новом Београду, можда претња премијеровом брату.

Пошто је његов брат Андреј Вучић поново дошао у жижу јавности, идеја је, према речима главног и одговорног уредника листа Данас Драгољуба Драже Петровића, била да се читаоци подсете на оно што се о премијеровом брату досад могло чути у разним медијима – о његовој позицији у Кошаркашком клубу Црвена звезда, везама са навијачима, о његовом блиском односу са Александром Вучићем, његовом учешћу у локалним изборима, фирми Asomacum и фалсификованој личној карти, пребијању од стране жандармерије током Параде поноса 2014. године…

Овај текст је, међутим, навео главног уредника Информера Драгана Ј. Вучићевића да у јутарњем програму ТВ Пинк изјави да је Данас „страна агентура“ и „прљави таблоид“ који „отворено призива на убиство Андреја Вучића“.

Дан касније, 6. новембра, у Информеру је освануо и текст под насловом РАСКРИНКАВАМО! ПРИЗИВАЈУ УБИСТВО ВУЧИЋА… у коме се наводи да Данас повезује Андреја Вучића са „бројним измишљеним аферама“ и да је сачињен тако да га „криминализује и прикаже као сумњивца“, а у тексту се могу прочитати и оцене „аналитичара Дејана Вука Станковића“ и „маркетиншког стручњака Небојше Крстића“.

Након што се редакција Данаса огласила званичним саопштењем, Драгољуб Петровић за Цензоловку говори о оптужбама уредника Информера, разлозима за писање текста који је подигао прашину, али и о томе како изгледа радити у оваквом медијском амбијенту.

Цензоловка: Који је повод био за овакав текст о Андреју Вучићу? Зашто сте одлучили да га напишете?

Петровић: Андреј Вучић је манекен Марфијевог закона – ако ће нешто поћи наопако, то ће Андреју Вучићу поћи наопако. Он се стално појављује ту негде и стално му се дешавају неке чудновате ствари. Просто смо хтели да напишемо ко је тај човек, јер он има контроверзну улогу у нашем друштву и политичком животу.

Пошто је он опет споменут у јавности, ми смо се у четвртак нашли на јутарњем колегијуму и ја сам предложио да напишемо текст о томе шта је све досад писано о њему, али не у неким опскурним медијима, већ само тамо где су информације потврђене.

У петак ујутро, кад смо објавили текст, зову ме разни људи и кажу да на Пинку иде моја слика и да су ту неки аналитичари који коментаришу како стране обавештајне службе преко Данаса нападају и криминализују премијеровог брата, односно повезују га с мафијом. У тексту нема ниједне реченице где се он повезује с мафијом.

Иначе, у Информеру су написали да је наводно један од уредника Данаса рекао како сам ја дошао са неког састанка, донео скоро написан текст и да су се многи у редакцији бунили против тог текста, а онда сам ја лупио шаком о сто (а ја сам иначе познат по лупању шаком о сто, можете да питате људе у редакцији) и онда смо ми објавили тај текст. То је све потпуно измишљено.

Цензоловка: Да ли вам је јасно зашто вас је Драган Ј. Вучићевић напао? Зашто је рекао да покушавате да криминализујете Андреја Вучића и да отворено позивате на убиство? Шта је то у тексту „Чиме се бави Андреј Вучић“ што је изазвало овакве реакције?

Петровић: Вучићевић обавља медијски прљаве послове за владајућу странку. Не напада само нас, напада сваког ко нешто напише против Вучића.

Његов проблем је, међутим, то што је слагао све што је рекао на Пинку, почев од тога да смо он и ја певали на Равној гори. Ја јесам био на Равној гори као репортер једно пет пута као део разних редакција, али нити сам био с Вучићевићем нити смо певали четничке песме.

Он је мене чак током панела (на Медиа маркету на Сајму књига, прим. нов.) оптужио и рекао да сам се одрекао свог четничког порекла, мада у мојој породици нико није био четник. Онда сам ја размишљао откуд му сад то, па сам се сетио да сам писао неки текст у Недељнику, пошто је мој отац био глумац и глумио је и четнике и партизане, па је ту изашла нека његова слика из једног филма, са кокардом и шубаром, и онда је он, ето, буквално схватио да је мој отац био четник, иако је он ’42. годиште и није могао ни да буде четник са две године.

Тако да ја нисам видео човека који више измишља.

Дао сам недавно неки интервју за један портал где је питање било да ли бих гласао за Зорану Михајловић када би она била председнички кандидат. Тада сам рекао: „Ако не би била члан СНС, могао бих да размислим“. И то онда пренесе Бета, а Информер од тога направи причу да сам ја у тајном дилу са Зораном Михајловић и да ми хоћемо да срушимо Вучића. На две стране је било да сам ја „врховни бот жуте олош елите“ и да ето подржавам Зорану Михајловић. И пошто ми је новинарка Информера послала питање о томе, ја сам се зезао да подржавам Зорану Михајловић јер се моја жена зове Зорана, па сам ето слаб према том имену. А они су отприлике написали на крају текста: „Послали смо питање Драгољубу Петровићу, али он је почео да просипа неке уличарске фазоне који нису за новине“.

Цензоловка: Како се борите са таквим нападима?

Петровић: Средствима која су нам доступна – написали смо редакцијски коментар о овоме што се десило, у својој колумни у четвртак и ја ћу нешто писати о томе. На Пинк ме нису звали да дођем.

Цензоловка: Вучићевић вас је позвао на телевизијски дуел.

Петровић: Ја имам само један услов: да Оља Бећковић води дуел и онда може на било којој телевизији. Из принципа не идем на Пинк, мада ме никад нису ни звали, али ако баш треба, ето нека Оља Бећковић води и ићи ћу.

„Ово данас је линч“

Цензоловка: Како изгледа радити у окружењу где сте као новинар или уредник изложени оваквим нападима, оценама „аналитичара“ на најгледанијим телевизијама, коментарима ботова на сајтовима?

Петровић: Ја сам у новинама од 1994. године и све ово асоцира на то време када сте били означавани као страни плаћеник, као неко ко ради за неке стране обавештајне службе. Не мислим да је време исто, али просто није пријатно. Био сам током викенда у тазбини у Мионици. Сретао сам људе који ме гледају испод ока јер сам се појављивао на Пинку по разним вестима. Просто вам је непријатно, људи вас гледају тако јер узимају здраво за готово све оно што је Вучићевић причао на Пинку или што су читали у Информеру. У оваквом амбијенту ви можете само да очекујете да дође неко и да вас клепи штанглом по глави.

Цензоловка: Споменули сте време деведесетих и реторику о „страним плаћеницима“, о којима слушамо и у последње време. Ако бисте упоредили медијску сцену деведесетих и ову данас, има ли разлике?

Петровић: Једина разлика је то што су онда постојали државни медији који су то радили, а сада су перјанице свега овога два приватна медија која кажу: Па ето, ми то можемо да радимо јер смо приватни медији. Они су са те стране у праву, али не можеш да имаш телевизију преко које линчујеш своје политичке противнике. Заправо можеш, али мораш да сносиш некакве консеквенце.

Цензоловка: Информер је у понедељак писао о томе да се БИРН, ЦИНС и КРИК финансирају од страних донација, уз коментар да се ради о „лажовима“ и „рекеташима“. Како видите овакве написе?

Петровић: То је прича коју Информер рециклира по пети пут, с тим што су сад нашли неког човека са иницијалима Н. С., кога су сликали с леђа на тераси Информера и преко кога су, наводно, ишле уплате медијима. Мени тај што су га сликали с леђа чак личи на једног новинара Информера, нећу да кажем ког.

У сваком случају, то су невероватни спинови какве ја нисам видео у животу. У Милошевићево време су те медији гањали дан-два, а ово овде је линч. Информер и Пинк су силе осовине, а остали државни органи и политичари из власти тај линч подржавају.

Цензоловка: Колико је оваква атмосфера опасна за новинаре?

Петровић: У понедељак су изашле слике Слободана Георгиева (БИРН, прим. нов.) и Бранка Чечена (ЦИНС, прим. нов.) на насловној страни Информера. И ви не знате да ли ће неки лудак који озбиљно чита Информер да дође и пребије неког од њих или да, не дај боже, нешто друго уради. То вам је класична потерница за новинарима: ставе вашу слику и оптуже вас за нешто.

Цензоловка: Шта мислите да је крајњи циљ тога? Застрашивање?

Петровић: Застрашивање. Новинаре и медије који не пишу као Информер и Пинк, оне који критикују, ова власт доживљава као непријатеље и као политичаре који хоће да дођу на власт. Они мисле да смо ми њима опозиција, пошто имају слабу опозицију. Мисле да ми хоћемо да срушимо Вучића и то по налогу неких страних обавештајних служби, страних сила. То супер звучи њиховом бирачком телу, све те наводне завере против наше земље. То је идеално, људи читају и мисле да сви радимо за ЦИА.

Наравно, ми ћемо наставити да извештавамо као и досад. Лист Данас постоји од 1997. године и имао је проблема са разним режимима. То није ништа ново, али није ни уређивачка политика Данаса нешто што се мења из године у годину. Она је увек била благо опозициона према властима и тако ће и остати. Ово нас само додатно мотивише да и даље радимо, јер знамо да неког нервирамо.

Чонградин и Јеремић: Наш текст је легао властима да наставе хистерију

Аутори текста „Чиме се бави Андреј Вучић“ – Снежана Чонградин и Вук Јеремић за Цензоловку наводе да нису могли да верују да је тај текст изазвао тако бурне реакције.

Цензоловка: Како коментаришете оптужбе да овим текстом Андреја Вучића доводите у везу с мафијом?

Чонградин: Чињеница је да је брат премијера последњих дана означен као потенцијална мета атентатора, а већ месецима постоји неки контекст у вези с њим, па се јавност пита ко је заправо брат Александра Вучића. Ми смо у том тексту набројали оно што су други медији писали, и нисмо могли да верујемо да таква врста текста може да изазове оволику пажњу провладиних медија. Имам утисак да смо могли да напишемо било шта у том тексту – изгледа да је довољно само да се спомене то име, и ви сте одмах државни непријатељ. Тако да би та тема и без овог конкретног повода сигурно била у неком делу интерпретирана као покушај криминализације.

Јеремић: Битно је рећи да нисмо ми ти који су довели Андреја Вучића у везу са целом овом причом, већ је то урадио најпре министар Стефановић који је његово име ставио у контекст проналаска оружја и угрожености премијера. Текст је изузетно конзервативно написан, и тамо где се спомињу спекулације, ми смо се оградили. Мој утисак је да им је текст одлично „легао“ јер је омогућио да наставе за још који дан читаву ту хистерију, која се производи годинама, али је интензивирана у последње време. Сад немамо само оружје и мистериозне криминалне кланове, него одједном имамо и неке медије који тобоже криминализују Вучића, припремају медијски терен за убиство премијера или његовог брата. А поређења овог што смо ми написали са оним што се дешавало 2003. године пред убиство Ђинђића, у најмању руку су неукусна.