Вести
10. 11. 2016.
Данас опасан по живот
Начин на који представници државе у јавности третирају питање безбедности премијера и његове породице, према тумачењу дела стручне јавности, неозбиљан је и самим тим изразито опасан, јер додатно доприноси степену угрожености председника Владе Србије.
Поставља се питање чему изношење полуинформација, недоречених и вишесмислених порука, чија се конфузност и изостанак саопштавања пуног значења објашњава чињеницом да је истрага у току, па је немогуће изнети потпуна и коначна сазнања.
Не чини ли се неопходним спровести и окончати истрагу у тишини како, требало би, и приличи озбиљности ситуације, уместо да се грађанима назначавају поједини сегменти који потом распаљују машту различитих центара моћи у смеру заштите њихових интереса, који немају додирних тачака са јавним? Шта се тим наговештајима жели постићи? Какво мишљење грађана се прижељкује о целом случају избог чегајето од толике важности да се, услед контрадикторних и непотпуних информација, ризикује банализација, исмевање, или преобличавање целог случаја?
Када државни званичници за потенцијалну мету атентатора, осим премијера, јавно означе и његовог брата, што потом очекивано узрокује питања о томе ко је он, чиме се бави, шта чини његов политички и друштвени идентитет, изузев чињенице да је брат председника Владе, поготово јер је реч о човеку о којем јавност зна врло мало или готово ништа, и поред тога што обавља или је обављао јавне послове, медији који званично подржавају премијера Србије и заснивају целокупан уређивачки концепт на одбрани и нападима у корист политике Александра Вучића користе то питање да би створили неистиниту слику о томе да у Србији постоји медијска хајка на премијера чији би крајњи резултат требало да буде његово убиство.
Тако је текст, чији је један од аутора аутор ових редова, освануо на Пинку и у Информеру као позив на убиство или покушај оправдања евентуалног убиства премијера државе, односно криминализација премијеровог брата. Остављајући по страни чињеницу да у наведеном тексту нема ниједне нове информације, сазнања или слободних закључака о томе каква јејавна улога брата премијера, осим оних који су се појављивали у медијима, и то оним који се не истичу у критичком односу према политици владе односно њеног председника, намеће се питање због чега је бављење темом о томе ко је Андреј Вучић, када се појављује у фокусу јавности као могућа мета атентата - аутоматски његова криминализација?
Аутори текста, који је окачио главу глодура Данаса на екране најгледаније телевизије и најтиражније новине као мету слободних стрелаца потенцијално разбеснелих грађана, ни једном једином речју нису тврдили даје јавни ангажман брата премијера повезан са криминалом. Због чега они који се противе и самом постављању тог питања, доступне и проверене чињенице о улози брата премијера у јавном животу тумаче као криминалне.
Али, то, наравно, у наведеном контексту није ни важно. Битно је, судећи према интерпретацији текста у провладиним медијима, пронаћи мету за стварање привида о томе да постоји медијска хајка против премијера, идентична оној најстрашнијој у историји Србије, која је претходила убиству Зорана Ђинђића.
Оно што, међутим, плаши јесте да то раде управо носиоци медијске хајке на Ђинђића, попут уредника Информера, који је уочи убиства премијера био заменик главног уредника Национала, листа који је током акције Сабља забрањен, заједно са Идентитетом, за који је утврђено да је био директно финансиран од стране „земунског клана".
Такође, плаши и то што су се у јавности као кредибилни саговорници о повлачењу паралеле између актуелних и прилика које су одредиле време припреме атентата на Ђинђића, на најгледанијим медијима и у високотиражним новинама, чија је уређивачка политика заснована на нескривено подржавалачком уређивачком концепту према политици премијера, представљене личности попут Милорада Брацановића, Легијиног блиског сарадника чија улога у припремама атентата на Ђинђића никада до краја није испитана, или, рецимо, Жељка Цвијановића, једног од новинара који је, такође, водио опсесивну кампању против убијеног премијера.
На крају њихове приче, као мотивза позив на убиство премијера наводи се незадовољство Данаса, односно његових европских и америчких финансијера, због тога што он неће да призна Косово или уведе санкције Русији. Заиста... Шта ће Вучићу „помоћ"оваквих „пријатеља", шта жели да постигне? И осећа ли се заиста безбедно у њиховом друштву, док му је „друштво" Данаса животна претња?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.