Вести
10. 11. 2016.
Инсајдер: Држава мора да реагује, а не да подржава позив на линч појединаца
Кампања „страни плаћеници“, која уз прећутну сагласност државе траје већ доста дуго, може да буде опасна и да доведе до озбиљних последица. На потпуно идентичан начин је у овој држави већ убијен један новинар
Славко Ћурувија је прво у држваним медијима проглашен за издајника, а само неколико дана касније убијен је на Ускрс 1999. испред зграде у којој је живео.
Четири године касније по истој матрици је створена и атмосфера која је довела на крају и до убиства премијера Зорана Ђинђића.
Захваљујући механизму који је још у време Слободана Милошевића успостављен између политичара, тајне службе и појединих новинара Ђинђић је током деведесетих прво проглашен за издајника и страног плаћеника, а после промене власти 2000. постао је захваљујући истом механизму и криминалац.
Последњих дана први Информер упозорава на то да је ситуација иста као и 2003.године, док истовремено свесно или не свакодневно текстовима које обављује ставља мету на чело онима који критикују власт.
Главна мета напада у овим новинама из дана у дан су новинари КРИК-а, БИРН-а, ЦИНС-а и представници невладиног сектора. Истовремено су из текста под називом “Сорош за хаос у Србији дао скоро 4 милиона евра” изостављени на пример Удружење породица страдалих на Косову и Метохији од 1998. до 2000. године “Косметске жртве”, као и Црвени крст, који су такође корисници средстава Сорошеве фондације.
У оваквим ситуацијама надлежне инстититуције би морале да се одговорно понашају и да такве квалификације бар јавно осуде. Уместо тога, и сами званичници оптужују поједине новинаре да су издајници јер добијају по пројектима новац за истраживачке приче. На тај начин и сами користе опасну матрицу у покушају дисвалификације било какве критике на рачун власти.
Опасно етикетирање
Подаци о финансирању медија из фондова западних земаља и институција Европске уније доступни су на сајтовима донатора, а тај вид финансирања медија нити је забрањен нити се одвија у тајности.
Да начини финансирања постају проблем само када су у питању појединци, најбоље говори и списак Сорошевих плаћеника које Информер објављује с времена на време, а последњих дана у наставцима.
Пројектно финансирање данас постоји и у Србији. Многи медији добијају новац из државног буџета како би реализовали одређене теме или емисије па нико не говори о томе да су сви они владини послушници.
Влада Србије из такође из иностраних фондова добија донације које се мере стотинама милиона евра, прави бројне уступке страним инвеститорима, па би и у том случају могла да се примени иста матрица и да се каже да су чланови владе руски, арпаски, амерички или кинески плаћеници.
Да је неко „Сорошев плаћеник“ теза је која је пласирана у време Милошевића против оних који су, да би уопште опстали, морали да се финансирају из светских фондова који за то и служе. То није никаква тајна, као што је и данас сваки конкурс који распише Фонд за отворено друштво, Европска унија, Иреx, УСАИД потпуно јавна ствар у којој свако може да учествује са својим пројектом.
То не значи да такви новинари раде по налогу. То значи да су добили средства која одобравају конкурсне комисије за теме које предлажу сами новинари.
Једино мерило професионализма може да буде резултат, односно да ли су тему урадили на одговоран начин, а не да ли су за реализацију исте добили по пројекту новац од Америке, Русије или Србије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.