Вести
11. 11. 2016.
Избори у САД: Шта се десило са медијима?
Већина медија још се опоравља од „шока“ због победе Доналда Трампа. Не само да су поверовали агенцијама за истраживање јавног мњења – које су омануле – већ су новинари очигледно изгубили контакт с обичним људима, пише Дојче веле.
Бројни утицајни медији у САД, уочи избора су били сигурни: Хилари Клинтон ће бити прва председница Америке. Доналд Трамп председник? За многе медијске куће то је било незамисливо, поготово зато што је привукао пажњу првенствено због својих расистичких, сексистичких и вулгарних изјава. Њујорк тајмс је због тога јавно подржавао Хилари Клинтон и позивао читаоце да гласају за њу. Слично је било и са магазином Атлантик.
Ипак, већи део становништва САД одлучио је да гласа супротно – супротно медијском мејнстриму. Очигледно је да они имају другачију представу о друштву него медији. Председник је постао – Доналд Трамп.
„Трампова победа била је невероватно изненађење јер смо веровали медијима који су писали да ће резултат бити тесан, али да се с великом сигурношћу може очекивати победа Хилари Клинтон“, каже Герхард Фове, експерт за медије и комуникације на диселдорфском Универзитету Хајнрих Хајне.
Не треба преписивати од агенција за истраживање
Етаблирани медији ослањали су се пре свега на прогнозе демоскопа, агенција за истраживање, подсећа Фове. А те агенције су потцениле Трампа. Оне су и раније показивале несигурност у интерпретацијама мишљења јавног мњења, што је показао референдум у Великој Британији.
Ипак, оправдавати погрешне прогнозе медија погрешним прогнозама агенција за истраживање јавног мњења, било би фатално. „Постоји својеврсни либерални мејнстрим у САД у чијим оквирима се креће политичка и медијска класа и који почива на одређеним вредностима. Али очигледно је да то није одраз целокупног америчког друштва“, објашњава Уве Кригер, новинар и аутор књига „Мејнстрим“ и „Моћ мишљења“.
Различите врсте политичке комуникације
Избори у САД показали су да су велики медији у тој земљи изгубили контакт са обичним људима. „Новинари живе у балону чији је садржај филтриран“, каже Фове. „Они живе у великим медијским центрима и чак су и физички одвојени од већине становништва. Окружени су људима сличним њима – политичарима и високообразованим особама. Повезује их одређена мера професионалности, рационалности и заједничког начина комуникације.“ Нико у медијима није у довољној мери схватио да је ту било речи о начину политичке комуникације који утиче на изборну одлуку. „Не ради се ту о истини и садржајима, већ о гарду, начину изражавања и о ономе што неко жели да види“, каже Фове. Проблем новинарства јесте уочавање те разлике између начина комуникације. Новинари су ослушкивали сопствени ехо и нису писали о онима који се осећали да су несхваћени и изоловани у друштву.
Трампови следбеници његову победу виде као некакву победу аутсајдера над политичким естаблишментом. То је сценарио уз чију помоћ желе да профитирају и десничарски популисти у Европи. И политиколог Хајо Функ уочава између победе Доналда Трампа и успона странке Алтернатива за Немачку (АфД). Сличност постоји, бар када је реч емоционалној реторици. „Анти-АфД став још увек је раширен, а о аргументима те странке се не расправља – они се потискују и гурају у страну“, каже Фове. Он од новинара очекује да на „емпатичан начин објасне шта је то што покреће друштво“.
Бекство од писаћег стола
Међутим, новинари у доба друштвених мрежа више не успевају да процене да ли се код неких феномена ради о мејнстриму или о маргиналној појави. Коментари на друштвеним мрежама су ту – али се не зна у којој мери се они поклапају с мишљењем већине становништва. Социјални медији креирају сопствени ниво комуникације, мимо политичког. Појединац који подржава Трампа тако не размишља о томе какво је расположење у народу на основу писања етаблираних медија. Корисници долазе до вести које зависе од филтера на Фејсбуку, или преко њуз-фидова, а то су вести које су блиске његовим интересовањима. Они се информишу у окружењу сличном њима.
Та фрагментизација комуникације има огромне последице, оцењује Фове: „Када на друштвеним мрежама неко ослушкује само сопствени ехо, онда се он више не осећа изолованим. Присталице Трампа, рецимо, тако прецењују свој утицај и врло снажно улазе у изборе.“
Новинар Уве Кригер тражи да новинарство прекине да прати само деловање елита. Оно мора да се одмакне од места доношења одлука, како би се позабавило политичким темама које нису етаблиране. Кригер од новинара захтева да генеришу теме изван мејнстрима, теме које немају везе са оним што преносе агенције и оним што се говори на конференцијама за новинаре.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.