Вести
11. 11. 2016.
Дебата “Шта знамо о Скупштини Србије из медија?”
Медији више о препуцавању, него о законима
Медији у Србији више извештавају о политичким препуцавањима у скупштини, него о законима и раду у одборима, речено је на дебати “Шта знамо о Скупштини Србије из медија?”, одржаној у Београду у оквиру Недеље парламентаризма.
На дебати у организацији Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) учестовали су Светлана Станковић, дугогодишњи скупштински извештач новосадског Дневника, Питер Ноулс, уредник канала Би-Би-Си парламент, Маја Колер Зорко, шефица служба за информисање Скупштине Србије и Весна Марјановић, народна посланица.
Светлана Станковић, која три деценије извештава из Скупштине Србије, каже да се годинама мењао начин извештавања, јер се раније више извештавало о законима, док су закони данас само споредна тема у извештајима.
“Деведесетих смо више писали о законодавном делу. То је имало корисну страну, јер су грађани знали шта пише у закону. Како је време пролазило закондавне теме су потискиване, а у први план долази политичка прича. Ако нема бомбастичних тема, нико неће забележити. Грађани су навикли да парламент буде нека политичка позорница“, каже Станковић.
Уредник парламентарног канала Би-Би-Си парламент Питер Ноулс каже да су и у Великој Британији штампани медији углавном фокусирани на скандале и трошкове посланика, док јавни сервис више анализира то шта послници у парламенту раде. Говорећи о начину на који бирају теме, Ноулс је рекао да се извештавање о парламенту суштински не разликује од било ког другог извештавања.
“То јесте специјлизовано новинарство, али има исте принципе као било која дриуга врста новинарства, а то је да тражи шта је - занимљиво и важно“, истиче Ноулс и додаје да се вредност посланика не може мерити на основу тога колико времена проводе у парламенту или колико питања постављају, већ на основу њиховог суштинског доприноса, о чему овај канал извештава.
Према његовим речима, никад из партија није било притисака, јер мисли да би их било срамота да на тај начин покушавају да утичу на јавни сервис.
Посланица у Скупштини Србије Весна Марјановић каже да у медијима у први план најчешће излазе препусавања у скупштини, док се о скупштинским одборима често уопште ни не извештава. “У претходном мандату сам председавала Одбору за културу, када се расправљало о изменама закона о култури, седница је трајала девет сати, али то није изашло нигде у медијима, бар као чињеница да је трајало девет сати. У медијима излазе само препуцавања, а оно што је расправа о дневном реду, то најчешће не буде у извештају“, каже Марјановић.
Маја Колер Зорко, шефица служба за информисање Скупштине Србије, сматра да не би требало уводити посебан парламентарни канал, јер би преноси били мање гледани. “Оно што смо ми приметили јесте велики пораст људи који користе наш YоуТубе канал, три пута се повећао број корисника“, рекла је Колер и додала да је важно што на тај начин праве архиву коју сви могу да користе.
Учесници су се сагласили да је скупштина најтранспарентнија институција, што је препознато и у извештају Европске комисије о напретку Србије, где се наводи да је прошле године одржана прва Недеља парламентаризма у сарадњи са иницијативом Отворени парламент.
Према истраживању Европске уније за јавне сервисе, 98 одсто земаља Европе уживо на својим сајтовима имају пренос скупштинских седница, међу којима је и Србија, с тим да српски парламент не комуницира са грађанима преко друштвених мрежа, за разлику од 75 одсто скупштина широм Европе.
Најпосећеније странице на сајту Скупштине Србије су странице о донетим законима и преносима седница.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.