Вести
15. 11. 2016.
„Дневник” уз читаоце улази у 75. годину
На данашњи дан пре 74 године, 15. новембра 1942, у бази испод новосадских улица одштампан је први број „Слободне Војводине”, данашњег “Дневника”.
У време када је Војводина била окупирана, потлачена и подељена за штампање првог броја “Слободне Војводине” требала је огромна храбост и смелост. Ту храброст имао је Светозар Марковић, први главни уредник и његови саборци. Затo су је главом и платили.
Из базе на новосадске улице, а потом из руке у руку, ишао је први број “Слободне Војводине” одштампан са само две странице са црвеним заглављем. Као плакат. Толико је ондашњи гештетнер могао да одштампа. Чак ни гештетнера у то ратно време није било, већ га је направио двадесетогодишњи Младен Секицки из Врбаса, ондашњи студент технике у Београду. За прављење гештетнера на којем је штампан први број нашег листа делове су му, а да нису ни знали за шта ће се користити, направили војвођански фолксдојчери. Данас, у ери компјутера и мобилне телефоније, млади и не знају шта је то гештетнер, нити колико труда и муке треба да би се на њему одштампале две странице густо куцаног текста.
Десет година од првог изласка, “Слободна Војводина” борила се за опстанак на српској медијског сцени. У временима када се хартија набављала на кашичице и плански делила претила је опасност гашења листа. Редакција се повијала, савијала и довијала. Драстично је смањен тираж, али је лист наставио свакодневно да излази. Одржавао се неко време као недељник, излазио је једном недељно на четири стране. Преживео је и то и поново се вратио свакодневници и читаоцима који су му се враћали у све већем броју. Када је изашао 2.522. број “Слободне Војводине”, 30. децембра 1952, лист је на предлог читалаца добио ново, данашње, име - “Дневник” - и плаво заглавље. Први број новог “Дневника” с плавим заглављем угледао је светло дана 1. јануара 1953, настављајући да носи штафету коју је преузео од “Слободне Војводине”.
Једини дневни лист на српском језику у Војводини у протекле 74 године изашао је у више од 25.000 бројева и исто толико дана. Штампан је увек ћирилицом, само накратко и латиницом у тиражу намењеном северној Бачкој. После је тај тираж претворен у лист “Хрватска ријеч”, а он у “Суботичке новине”. Продавао се и за филере, куне, динаре и стигао до данашњих евра. У новембру 1944. године “Слободна Војводина” коштала је 50 филера, 10 куна или 10 динара.
Угледу “Дневника” допринело је и 16 књижевника колико је радило или још ради у њему, међу њима и петорица академика. По седморици колега назване су улице у Новом Саду, а и други градови и насеља. Брознана биста Светозара Марковића Тозе и данас стоји на улазу у зграду “Дневника” и подсећа на мукотрпно рађање “Слободне Војводине”, чију традицију је преузео и успешно и данас носи наш лист.
Честитка најстарије Дневникове” раднице
Најстарија радница „Дневника” Јелена Штајнер , која има 92 године, данас по други пут неће присустовати обележавању Дана „Дневника”. Радила је деценијама и у “Слободној Војводини” и у “Дневнику” и увек је радо долазила на “Дневникова” окупљања.
- Поштовани и драги „Дневниковци”, срећан Вам рођендан. Још много година овенчаних успесима. Лепо проведите данашњи дан. Здравље ме спречава да будем данас с Вама, али срце је ту поред Вас - поручила је Јелена Штајнер.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.