Вести
18. 11. 2016.
Драган Тодоровић: Да није премијер, Вучићем се не бих бавио
Драган Тодоровић, новинар недељника "Време" није нарочито причљив, али је духовит и опак је у описима онога што живимо и што нам се сервира као ударна вест од националног, историјског, такорећи васионског значаја у информативним емисијама телевизија, или насловним странама новина.
Наслови његових књига наговештавају отужне нијансе и апсурде од којих се прави званична историја, у земљи у којој чињенице нико не уважава, чак ни када су очигледне и неопозиве као смрт: "Ћевапчичи су били одлични", "Живела наша Србија", "Трупни портрет", "Није народ сапун да се потроши", а пре неког времена појавила се и његова пета књига "У три лепе", са наднасловом: Хвала Вучићу!
Господине Тодоровићу, мало је живих новинара у Србији који се могу похвалити да је њихово писање, односно стилске одлике писања тема једне докторске дисертације...
- Има томе како је Сања Домазет, књижевница и професор на журналистици, докторирала са темом "Креативни рукопис у штампаним медијима". У том обимном раду, једна је глава, поред Кепота, Фалачи... Теофила, о мени и мом рукопису. Наравно да сам то примио као награду, поголему. То му дође као државна плата, чије висине никад нисам домашио.
Ваша пета књига "У три лепе" са наднасловом " Хвала Вучићу!" још једна је у низу Вашег диреровског сликања стварности, још једна књига, сведочанство онога који хода, гледа, записује...
- Релативно касно сам почео да објављујем књиге, односно то ми није ни падало на памет, јер писце, као и њихов рад, најозбиљније схватам. Славиша Лекић ми је почетком 2000-их понудио да ми штампа избор текстова код "Статуса". Наредне четири књиге ми је издало "Време", и не бих то мењао, јер вероватно ниједан аутор у свету нема мој статус, наиме, скоро све паре од продаје, а прода се сав тираж, иду мени.
Ваши текстови већ у самом језику којим пишете су сатира, убојита, наравно на рачун властодржаца, у последње време А. В.
- Да није премијер, ја се Вучићем не бих бавио. Главни јунаци мојих текстова, од Милошевића наовамо, јесу представници власти на својим манифестацијама. Вучић и његови доктори су ме само расписали. Сва моја техника је чисто документарна, ја сам као укључена камера, где нема монтаже прилога. Код Вучића је све антологијско, и, збиља, најбоље у историји.
Рецимо, кад отвара мост од 19 метара, или пут од 4 км, он се свом народу, који је истоварен из аутобуса, обраћа са: "Драги мештани!" Истим тим "мештанима", у броју од неколико хиљада, који су, камуфлирани у народ, који је у радно време дошао на отварање чувене деонице Коридора 11, од 40,4 км, каже: "Мој највећи утисак је што видим оволико људи који су задовољни и срећни, и који су дошли да се радују успеху и напретку Србије."
Све је то једна велика представа, у којој, таква режија, учествују и одабрани појединци који му падају у загрљај, или имају на нешто да му се пожале, као и такозвани новинари који му постављају тешка питања.
Након што сте на свом блогу инфо-сајта блиц.рс објавили "АВ оставку", шта се десило? Где нестаде тај блог, више не постоји...
- Писао сам тај блог за "Блиц", надрндано, као и све што радим. Све док на блогу нисам пренео текст др Новице Милића, "Ја, АВ, подносим оставку". Јавише ми да је текст скинут, а да ни мене више нема међу блогерима. Све избрисано. Дигла се џева по друштвеним мрежама, Вучић и његови су јавили да они немају никакве везе са тим, "Блиц" се није јављао, "компромисно" је укинуо блог у свом електронском издању. После ме позвао "Истиномер", ту сам писао блог више од две године, али, недавно су ми и они отказали, јер сам пројектно неодржив, тако да сам сад, на белом хлебу.
Како је једна секретарица утицала да постанете готово стручњак за стајлинг?
- Па то за Вељину секретарицу, кад је овај био председник Чачка, више је анегдота. Женско је било на свом месту, мени је тада само дошло да опишем ту наивну уметност у одевању. И ту је уистину било наивности, обостране, данас ми требају четири руке да опишем шминку, накит и тесно ми га скроји нано пончо костиме министарке Зоране.
Репортажа је литерарни жанр, али исто тако новинарски, непосредан, без обмане, без наруџбине... Жанр који нестаје у нас, као што нестају новинари...
- Углавном ме, они који би у то требало да се разумеју, сврставају у репортере. Али, пре је то нешто недефинисано, нека хибридна форма. Чини ми се да је у одгонетању и сврставању мог писања најбоље погодио колега Љуба Живков, који вели да је то чиста "дивља градња". Јер, право говорећи, то није класично новинарство, ни у форми, ни у језику, ја вам ту набадам на свој начин, у неком свом рукавцу ван матице.
Имате ли утисак да новинарство у Србији никада није било на "нижим гранама", не на коленима, већ поломљене кичме...
- Уистину сам имао среће кад ме Жарковић позвао у "Време", тамо те 1993. Јер, "Време" је тада могло да узме ког хоће новинара, неки нос је рекао Жару да ја будем тај. Обострано је то изашло на добро, "Време" ме је пустило да "набадам" из свог рукавца, јер ја сам сам свој мајстор, држим да је и лист, тако бар веле, добио нешто на том креативном рукопису. Па, нигде је новинарство...
Новинарство је тамо да ме, због других, срамота рећи да сам новинар. Није томе само Вучић допринео, а лепо доприноси, и у новинарству је на делу легализација легитимитета, јад и беда добијају све почасти и сјајне етикете.
У том "нигде" се не да опстати, или...
- Па, требало се изборити за то, јербо сам ја, на неки начин, сам свој уредник, што је држим, највиши статус у новинарству. Није ме ниједна партија запослила, па да имам тај привилегован статус. Ако неко мисли да је то много части и пара, пристајем да свој посао мењам са чланством у неком управном одбору за контролу летења, за шта, као што знамо, треба много партијске струке, знања и докторирања.
Промоција књиге "У три лепе" била пре неки дан...
- Да пријавим, жив нисам, да смо Жарковић и ја били у Јутарњем програму РТС-а, у извештају са промоције моје књиге "У три лепе" у Ваљеву. Десило се то баш кад Вучић господин био у Казахстану, неко није био будан. Моје је било да јавим.
Промоција сутра у Пароброду
промоција књиге Драгана Тодоровића "У три лепе" биће одржана сутра, 18. новембра, у Пароброду, у 18 часова. На промоцији ће говорити Филип Шварм, одговорни уредник Времена, Ивана Пешко, критичарка, и аутор.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.