Вести
01. 12. 2016.
HRW: Медији на Западном Балкану раде у непријатељским условима
Новинари у земљама Западног Балкана раде у непријатељском окружењу које им отежава критичко извештавање, саопштила је данас међународна организација за људска права Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch - HRW).
HRW наводи да откада је пре годину дана известио о ометањима слободе медија у БиХ, Србији, Црној Гори, Македонији и на Косову, владе у региону и институције Европске уније нису предузеле конкретне мере за решавање тог питања, а појавили су се и нови проблематични случајеви.
"Независно новинарство опет је ударило у зид на Западном Балкану", рекла је Лидија Гал из HRW -а и додала да се то неће проментити осим ако "ЕУ владама Западног Балкана јасно не стави до знања да њихове европске аспирације зависе од развоја и слободе медија".
HRW наводи да је слобода извештавања део копенхагеншких критеријума које земље кандидати морају да испуне на путу ка чланству у ЕУ.
У региону нема пуно показатеља политичке воље влада да се побољша клима за слободу медија, наводи HRW и додаје да су неки новинари суочени с процесима по сумњивим кривичним оптужницама, док су помоћ владе и приходи од реклама смањени у напору да се смањи критичко извештавање и независност медија.
HRW наводи да Европска комисија спомиње забринутост за медијске слободе на Западном Балкану у редовним годишњим проценама људских права и да је комесар за проширење Јоханес Хан говорио о слободи медија у региону у општем контексту, али да нису изнети детаљи о мањку ефикасних истрага о нападима на новинаре, као ни детаљне препоруке за унапређење слободе медија.
Европски парламент је понудио конкретније препоруке, наводи HRW и додаје да Европска комисија и чланице ЕУ треба упорније да врше притисак на власти на Западом Балкану да спрече застрашивање новинара, а да слободу медија поставе као приоритет током приступних преговора.
HRW наводи да је у његовом извештају из 2015. цитиран шеф српске полиције који је рекао новинарима: "Шта да радите, имате тешку професију".
Одбацивање одговорности на тај начин и неодлучност да се истраже и процесуирају напади на новинаре превише је честа у региону, навео је HRW.
Мањак бриге и одговорности крше обавезе земаља да спречавају и процесирају таква кривична дела и створена је де факто некажњивост за већину кривичних дела против новинара.
HRW наводи да је Независно удружење новинара (НУНС) забележило у Србији 57 инцидента против новинара у 2015. и 33 у првих седам месеци ове године. Међу њима су 16 физичких напада, 41 вербална претња, 28 инцидент с притиском и пет напада на имовину.
Званичници српске владе и провладини медији су више пута критиковали независне новинарске организације, навео је HRW и као пример навео оптужбе таблоида Информер да су Балканска истраживачка мрежа (БИРН), Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС) и Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК) добили страни новац да "оборе владу".
HRW наводи и да је премијер Александар Вучић критиковао БИРН, док су провладини медији ТВ Пинк и Информер оптужили БИРН да је непријатељ државе.
Вучић је у јуну за медије који су добили награде из ЕУ за истраживачко новинарство рекао да су "олош", док је у септембру министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао да жели да "чује одговоре" од Хана о финансирању медија и институција које "шире лажи", наводи HRW.
У извештају се наводи да је рад комисије за истрагу смрти новинара Славка Ћурувије, Даде Вујасиновић и Милана Пантића слабо напредује.
HRW наводи и да су у септембру председник Независног удружења новинара Војводине Недим Сејдиновић и програмски директор тог удружења Динко Грухоњић добили претње смрћу.
Удружење новинара Косова је регистровало 14 случајева насиља и претњи новинарима у 2015. и осам случајева у првој половини 2016, наводи HRW.
Као пример застрашивања новинара на Косову, HRW наводи претње смрћу уреднику косовске Газете експрес преко друштвених медија после емитовање његовог документарног филма о ратним злочинима Ослободилачке војске Косова.
HRW наводи случај новинара Вехбија Кајтазија који је рекао да га је звао премијер Иса Мустафа с претњом да ће "тешко платити" због приче да је Мустафин брат путовао у иностранство на лечење.
Удружење новинара Македоније је саопштило да влада није идентификовала ниједног осумњиченог за 30 напада на новинаре из претходне четири године.
HRW преноси податке невладине организације да је прошле године у Црној Гори било 25 претњи и напада на новинаре.
Удружење новинара у БиХ је у првих девет месеци ове године забележио 40 напада на слободу медија и изражавање, међу којима су пет физичких напада и две претње смрћу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.