Вести
05. 12. 2016.
РЕМ фаза бескрупулозног обмањивања јавности
Регулаторно тело за електронске медије више нема никаквог обзира према јавном интересу, према чињеници да мора да полаже рачуне грађанима и грађанкама ове државе. Одлучивши се да слажу како извештај о праћењу рада емитера током изборне кампање не постоји, све су нас заједно, сад и без икакве формалне обланде, прогласили – будалама
„Обавештавамо вас да не поседујемо ‘Извештај о надзору над радом емитера током предизборне и изборне кампање за парламентарне изборе одржане 24. априла 2016. године’ из ког разлога нисмо у могућности да вам означени документ ставимо на увид“, наводи се у одговору Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) достављеном НУНС-у 2. децембра.
Иако је о РЕМ-у изговорено превише речи и написано много текстова, чини се да о раду тог тела ништа не говори толико речито и толико јасно као реченица у којој то тело саопштава да не поседује извештај о праћењу електронских медија током предизборне кампање.
Јер, није више ствар у томе да РЕМ не ради свој посао – а не ради; није ствар у томе да бескрупулозно крши законе и сопствене правилнике – а крши; није чак ствар ни у томе да је под снажним политичким утицајем – а јесте.
Ствар је, као што показује та реченица, у томе да РЕМ више нема никаквог обзира према јавном интересу, према послу који би требало да обавља, према чињеници да мора да полаже рачуне грађанима и грађанкама ове државе.
Ослањајући се на чињеницу да су и до сада несметано деловали по свом нахођењу и по нахођењу својих налогодаваца, као и на чињеницу да су им глатко „пролазили“ случајеви милионске корупције, непотизма, нестручности и политичких бизнис дилова, надлежни у РЕМ-у одлучили су да нас све заједно, сад и без икакве формалне обланде, прогласе – будалама.
Закон и како га игнорисати
Пре свега, један од послова РЕМ-а јесте управо надзор над понашањем електронских медија у предизборној кампањи. За разлику од низа независних тела која партикуларно прате кампању у штампи, онлајн издањима и на радију и телевизији, Регулаторно тело систематски надзире како националне, тако и регионалне емитере, о чему на крају обавештава јавност. На тај начин, праћени су сви избори од 2003. године (од када постоји РЕМ), а последњи извештај објављен је после избора 2014.
Праћење електронских медија у време предизборне кампање законски је прописана обавеза РЕМ-а: док тачка 5 члана 47 Закона о електронским медијима свим учесницима у кампањи гарантује медијску заступљеност „без дискриминације“, чланом 22 јасно се прописује низ задужења Регулатора у која пре свега спада да „контролише рад пружалаца медијских услуга и стара се о доследној примени одредаба овог закона“ (тачка 8, члан 22).
Уколико, као што кажу, у РЕМ-у не поседују извештај о праћењу емитера у марту и априлу 2016, а у контексту предизборне кампање – свој посао нису обавили, па би о томе требало да се изјасни Скупштина Србије.
С друге стране, да је у питању само необављање посла, била би то већ много пута виђена ситуација, ништа ново. РЕМ се, као што је познато, пословично не оглашава нити дискутује о разним темама које спадају у његов домен: ни о говору мржње, ни о прогону људи с екрана ТВ Пинк, ни о злоупотреби националне фреквенције у приватне сврхе (опет ТВ Пинк), ни о појављивању жртава насиља у ударним терминима (треба ли рећи – опет ТВ Пинк), ни о низу других нелегалних појава у српском етру.
На све упите, ова институција одговара циркуларним, шаблонским одговорима, па је више нико ништа и не пита. Овде, међутим, више није у питању само нерад или само ћутање. Овде је проблематичан став: ми извештај немамо, а ви нам ништа не можете, као ни до сада.
Виђено, али не постоји
Случај извештаја о праћењу предизборне кампање много је грђи од небројених случајева у којима РЕМ није радио свој посао или га је радио тако да би боље било да ништа урадио није. Јер, у ту причу сада је укључена бескрупулозна лаж – лаж која се чак и не објашњава и не оправдава.
Извештај, наиме, постоји.
Пре два месеца, у разговору за Цензоловку, извор из РЕМ-а навео је да је „извештај завршен, али да је фризиран“, тј. да су налази кориговани, како не би изгледало да је изборна листа СНС-а имала неупоредиво већу медијску заступљеност него остали учесници на изборима.
„Извештај постоји и он је у деловима или у целини направљен. Што се тиче одговора, чињеница је да је можда требало да буде написан с више стила. Фали РЕМ-у и мало господства понекад“, каже за Цензоловку друга особа блиска РЕМ-у.
Бивша чланица Савета РЕМ-а Гордана Суша изјавила је за Н1 да је прве недеље кампање видела „фантастичан извештај мониторинг службе, у коме се већ видео тренд који је касније био толико јак“. По њеним речима, тада је донета одлука да се извештаји ипак не објављују сваке седмице, него једном месечно, како се не би вршио притисак на медије.
„Неке партије буквално нису имале ни 30 секунди, док је владајућа коалиција имала по 200-300 пута више простора. Ја сад говорим напамет, али то ми је остало у сећању“, рекла је Суша.
И записници са седница Савета РЕМ-а одржаних у предизборном периоду и непосредно након избора јасно показују да се о програму дискутовало, тј. да су некакви извештаји мониторинга сигурно постојали.
Мистерије једног одговора
Пошто у свом одговору нису објаснили да ли поседују налазе мониторинга медија (а само извештај немају) или немају више ништа што се тиче предизборне кампање, остало је нејасно у којој мери надлежни у РЕМ-у нису радили свој посао, тј. у којој су га мери прилагодили потребама владајуће гарнитуре и њиховог позитивног имиџа.
Гостујући у емисији „Таласање“ на Радио Београду, Стевица Смедеревац, начелник Службе за надзор и анализу РЕМ-а, још је 10. маја 2016. рекао да ће извештаја бити чим се заврши преглед обимног материјала. Смедеревац је објаснио да РЕМ од 2012. користи изузетно сложен софтвер за мониторинг, због чега извештаји мало касне:
„Те 2012. године извештај је објављен пет-шест месеци после избора. Машинерију смо мало уходали 2014. и извештај је био након два и по месеца. У суштини, очекујемо да сада то буде нешто краће.“
Он је још истакао да РЕМ располаже огромним материјалом: праћењем националних и регионалних емитера, уз редован надзор приде, прикупљено је више од 1.070 дана 24-часовног програма, тј. материјал, чије је трајање – уколико би се посматрало у пуној форми – дуже од три године.
Шта се, дакле, догодило од маја 2016. и почетка прегледања тог силног материјала? Да ли је материјал прегледан, анализиран и (због налаза који нису одговарали напредњацима) једноставно остављен по страни? Или је на неки чудесан начин изгубљен, па није ни било шта да се анализира? Или још увек није прегледан, па ни извештаја не може да буде?
Ни на једно од ових питања одговора засад нема. Заправо, и одговор који је добијен (ако се теза о томе да РЕМ „не поседује извештај“ уопште може сматрати одговором једне институције која претендује да буде озбиљна), добијен је „на мишиће“.
Независно удружење новинара Србије је на својој скупштини одржаној 28. маја најавило да ће затражити извештај – иначе, Гордана Суша је још тада рекла да РЕМ спорни документ крије „као змија ноге“.
Захтев је РЕМ-у упућен 29. августа, на шта је то тело било дужно да одговори најкасније у року од 15 дана. Пошто се то није догодило, у читаву ствар умешао се и повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, што је коначно довело до одговора до којег је довело.
НУНС је после свега тражио објашњење због чега извештај није урађен, али сва је прилика да се ради о реторичком питању. Поучен ранијим искуствима, врло је вероватно да НУНС не очекује да добије било какав одговор, а још вероватније да надлежни у РЕМ-у нису баш потрчали да га припреме.
У међувремену, Одбор за културу и информисање одабрао је по двоје кандидата за Савет РЕМ-а које предлажу универзитет и организације које се баве правима деце. Имена су, у најмању руку – спорна. Представници невладиних организација чији кандидати нису изабрани у претходном кругу гласања жалили су се Управном суду, али Одбор није нашао за сходно да сачека исход тог поступка.
Сага безакоња и безобразлука се, дакле, наставља. А улазимо у изборно доба, када ће равноправна заступљеност и начин представљања учесника на изборима бити од кључног значаја за коначни резултат.
Коментари (2)
Остави коментар05.12.
2016.
Ko ste vi, zaboga...
Pa, ko ste vi, zaboga, UNS ili NUNS?
Одговори05.12.
2016.
Hm...
REM je NUNS-u i ANEM-u valjao do pre četiri godine iako je na konkursima od 2006. do 2010. godine (u vreme DOS-a) "beskrupulozno kršio zakone i sopstvene pravilnike i bio pod snažnim političkim uticajem". Tada je uništen deo zdravog medijskog tkiva, ostatak posle 2012. godine.
Одговори