Вести
13. 12. 2016.
Стање зависности
Однос државе према медијима је ретко кад био добар, али проактивност којом власт у последњих пар година ради на институционализовању зависности посленика јавне речи у односу на себе, одавно није виђена.
Не само што су важећи закони искоришћени како би Тањуг - државна новинска агенција - био угашен, већ је затим његово потпуно затварање спречено, чиме је доведен у стање правне ентропије. Постоји, а у сваком тренутку може да престане да постоји. На тај начин, новинарима Тањуга је јасно предочено да власт може да их, сасвим по закону, затвори чим пожели, што је ову кућу учинило апсолутно зависном од воље Владе Србије и последично довело до подешавања уређивачке политике на начин који отворено одсликава такав однос снага.
Након Тањуга, слично се десило и са другим државним медијима.
Политика је променила оног главног уредника који је умео да балансира довољно да одржи макар привид објективности и простора отвореног за различита мишљења и довео - вршиоца дужности, дакле човека који зна да у сваком тренутку може да буде замењен трајним решењем. Уз то је Политика остала и без директорке која је, бар начелно, заступала интересе приватног сувласника Политике, па је лист остао само са „државном" директорком, а и тај приватни сувласник, Мирослав Богићевић, такође је у стању зависности од власти, пошто се против њега води кривични поступак пред судом.
То нас доводи до последњег примера уподобљавања медија.
Радио-телевизије Крагујевац. Овај локални медиј је приватизовао Радоица Милосављевић, човек познат по јефтиним куповинама локалних ТВ станица Панчево, Крушевац, Пожега, Центар за информисање Нови Кнежевац и РТВ Цариброд. Познат је и по томе томе што је био заменик градоначелника Крушевца, што је члан СПС-а, што је био у затвору због привредног криминала у ФК Напредак, и што је, како се тврди, а он оспорава, пријатељ са Братиславом Гашићем.
Његова куповина РТК завршила се крахом. Није испоштовао уговорне обавезе, радницима дугује шест плата, имовину РТК на аукцијама распродају повериоци, па телевизија више нема ни камере којима би емитовала програм. По слову закона, све то је одавно требало да доведе до раскида уговора са Милосављевићем, али у овом случају то слово изгледа не важи. Министарство привреде упорно одбија да поништи ову приватизацију, већ Милосављевићу одобрава нове рокове да поступи по уговору.
Зашто? Да ли је разлог у томе што би у случају раскида уговора, капитал РТК прешао у руке радника? Оних радника, новинара, који нису чланови СПС-а, који нису били заменици градоначелника, нису били у затвору и нису блиски са Братиславом Гашићем? Да лије разлог што би у том случају вести на РТК биле мало другачије?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.