Вести

14. 12. 2016.

Извор: Б92

"Роберт - човек породичног васпитања, али и човек побуне"

Један од најпознатијих дизајнера звука и један од оснивача Радија Б92 Роберт Клајн биће сахрањен у среду у 13 часова на Топчидерском гробљу.

Од Роберта Клајна су се данас поздравили пријатељи и колеге на комеморацији у Културном центру Рекс.

Од пиратских станица осамдесетих, преко Студија Б и самог почетка Деведесетдвојке, до продукције звука и музике за филмове, представе и ТВ емисије Роберт Клајн током целе каријере је стварао и с огромним ентузијазмом подизао стандарде.

О Клајну су у Рексу говорили његови пријатељи и колеге Зоран Модли, Гордан Пауновић, Александар Тимофејев и Веран Матић. Поруке су стизале и од многих других радијских легенди.

Зоран Модли:

"Био је човек који је био рођен и за ову и за ону страну микрофона, што је после, показало се у његовој каријери ,бравурозно радио. Када неки живот нестане, као што је Клајн, онда у његовом случају то може да буде само једна прескупа, драгоцена кинеска ваза, ваза од кинеског порцелана која се сада разбила привремено.
Сада долази време када ћемо сви ми да скупљамо делиће те вазе да бисмо је поново саставили и никада је нећемо саставити. Што је добро јер оно што је Клајн оставио и урадио, тога је толико много да је немогуће то направити онако како је било али сваки тај наш мали прилог и мали комадић који улепимо биће драгоцен."

Гордан Пауновић:

"Свако од нас има своју причу о Роберту. Као човек који је значајан, можда и најбољи део свог живота провео седећи поред или преко пута њега, осећам огромну потребу да кажем неколико речи о Роберту не као пријатељу, колеги и саборцу, него као професионалцу. Роберт је био тонац и тих пет слова ове часне професије је оно где прича почиње и завршава се. Али какав тонац! Страшан тонац, невероватно талентован, врхунски занатлија, уметник и професионалац, поносни мајстор не само реглера и миксете него тонске и продукцијске креације која је, када се све сабере и одузме, оно што остаје када звук крене у етар. Свако од нас ко је радио са њим има своје објашњење зашто је највише волео да ради с Робертом. Оно што ће се најчешће чути је да је његов највећи квалитет био у томе што је умео да разуме аутора и његов захтев, али и да ушима професионалца чује материјал на коме ради, другачије и темељније од других. То је увек непогрешиво водлио ка јединственом звучном печату, уникатном споју техничке перфекције, креације и имагинације, свеједно да ли је то легендарна шпица за Музички Ритам срца РУС, направљена старинском колажном методом спајања различитих снимљених делова магнетофонске траке или матрица за Инсајдер рађена уз помоћ најмодернијих дигиталних ефеката која звучи као саундтрек за неки холивудски блокбастер. Као професионалац Роберт Клајн је на најубедљивији могући начин повезао две ере у позиву тонског сниматеља - аналогну и дигиталну, на чијем се прелазу није свако снашао. Онолико колико је био вешт у стара радијска времена, са траком, маказама и лепком у креирању незаборавних достигнућа, једнако је био успешан када је деведесетих победила нова технологија, компјутери и програми за обраду звука. А колико је далеко отишао у томе говори не свима превише познат детаљ из његове професионалне биографије, ангажман на креирању ултимативног софтвера за дигиталну контролу радио-станица под именом “Аиртиме” који је развијао за потребе компаније Соурцефабрик из Прага. Овај футуристички производ намењен је ентузијастима који се широм света данас баве програмирањем нових радијских формата. Тако је његова професионална каријера на најбољи начин направила круг од новобеоградског тинејџерског краља пиратских радио-таласа раних осамдесетих, преко најбољих српских станица као што су Студио Б и Б92 до творца ове дигиталне алатке која тек треба да помогне неким новим Робертима из најудаљенијих тачака ове планете да зајашу своје радио-таласе, на начин на који их је управо он освојио из своје мале, момачке собе на Новом Београду. Роберт је био добри дух радија, оног радија који смо сви волели, без обзира на то како се звао, Студио Б или Б92 или како год, радија кога више нема исто као што нема ни њега. Али тај радио је остао да свира у свима нама а за његовим реглерима увек ће бити један човек, најбољи од свих. Мацане, слава ти И хвала за све.

Александар Тимофејев:

"Били смо блиски пријатељи, стално смо били заједно и на послу и приватно и знам много људи који знају Роберта Клајна и никада ни од кога о њему нисам чуо ниједну лошу реч."

Веран Матић:

"Из књиге "Таласање Србије" Душана Машића

Само „дугме“ за почетак програма притиснуо је тонац Роберт Клајн. Он је уобличио већину оних шпица и џинглова по којима је Б92 познат. Роберт је чудо од човека. Неколико пута је долазио и одлазио са радија, али је увек остајао „наш“. Висок, мршав, а једе за двојицу. Што се технике тиче, могао је од свачега да направи нешто сто би могло да се искористи ...за емитовање програма. Ни дан-данас не може себи да опрости што је у тренутку отварања програма гурнуо погрешан реглер.

„Сат пре почетка програма ми смо још лемили каблове и распоређивали опрему“, сећа се Роберт Клајн.

„Све сам спремио. На једном магнетофону најавна шпица, на другом реклама. Ту су биле и две песме. Знам да је реклама почињала реченицом ’Од сада, па ко зна до када...’. Око мене гомила људи. Када је требало да кренемо, притиснуо сам погрешно дугме. Уместо најавне шпице, пустио сам рекламу. Одмах сам укапирао шта сам урадио и брже-боље пустио песму. Била је то ’Дисциплина кичме ’ и ’Време је за правду, време је за истину’. Тако се све некако добро поклопило. Прво што се чуло на Б92 било је ’Од сада, па ко зна до када... Време је за правду, време је за истину’.“

Настојаћу да кроз биографију дам и димензију живота и дела Роберта Клајна, јер га свако зна из појединачних углова, а имао је више паралелних живота. Роберт Клајн био је мултиталентована појава, ренесансни тип, који је уз то имао изражен хуманистички карактер. Хоћу да кажем да је био породичног васпитања, пристојан, а у исто време и човек побуне, немирења. Поштовао је ауторитете, није био сујетан, волео је да стиче и преноси знање.

Волео је да учи - Зоран Модли му је био идол када је почињао да ради, а касније се тиму наших тонаца, поред Боже, Слончета и других, прикључио легендарни Миле Пиле Милетић кога је, као и сви ми, максимално уважавао. Био је тонац, али много више тон-мајстор. Дизајнирао је не само звук, већ му је давао и практични смисао. Међу првима је комбиновао улоге тонца и ди-џеја. Био је иноватор и када је реч о техници, али и када је реч о поимању радија као медија, као и сваког другог медија са којим је долазио у додир. Осамдесетих година, бавио се радио-пиратеријом.

Када сам дошао у Ритам срца 1984. године, тамо сам га затекао и практично од њега научио све што треба да се зна о радију, звуку, прављењу прилога… али то је била школа са додатом вредношћу, тј. са његовом унапређеном верзијом радија. Због тога са Робертом није тешко било постати квалитетан новинар, јер је знао како прилогу у монтажи да дода душу, није се задовољавао стандардним новинарским отаљавањем.

Исто тако, када смо били у тешким тренуцима, под забранама, примењивали смо низ идеја које смо пуно пута разрађивали злу не требало. И дешавали су се изузетни подвизи да, и поред забране и окупације просторија, почнемо да радимо поново кроз само неколико сати. Било је изузетно узбудљиво реализовати програм Б92 или то беше Б292, из Београда, преко разних сервера до студија у Бијељини, и потом преко сателита и предајника око земље - назад у Србију.

То је уливало код свих нас осећај да смо неопобедиви чак и ако нас побију. Имати тај осећај увек добијате снагу да урадите још много више него што су границе моћи. Пројектовао је, градио и опремио наш први студио у Дому омладине који је настао од минијатурног студија Ритма Срца у којем је Роберт проводио сате и дане желећи да до перфекционизма доведе квалитет звука који је био потписан његовим именом. И касније је учествовао у свакој технолошкој еволуцији.

Роберт је креирао звучне кулисе радијског програма које су одувек биле испред времена у којем су настајале. Био је пионир у начину коришћења нових техологија при снимању звука, у којима је често користио сопствени глас. Током времена, ангажман је проширио и на телевизију, где је учестовао у синхронизацији и продукцији програма. Роберт је 2002. године добио награду за звук на 49. фестивалу документарног и краткометражног филма за тонску продукцију филма "ВЈ" у продукцији Б92.

Био је део екипе Инсајдера и заслужан је за препознатљиву тонску кулису овог програма. Роберт је, поред матичног Б92, радио за Студио Б, ТВ БК, ТВ Прва, Цитy радио и Н1. Неколико година био је део фестивал-пројекта Арс електроника. Роберт је био коаутор опен соурце програма за радио аутоматизацију Campcaster МДЛФ-а за глобалну употребу. Он му је удахнуо ту радијску душу.

Радио је и неке програме подршке производњи емисија од значаја за јавни интерес по Србији и Црној Гори. У компанији Соурцефабрицу са седиштем у Прагу је помагао да наследник Campcasterа, Аиртиме остане на истој линији, тј. да што боље служи радио-професионалцима. Био је човек који је јако пуно размишљао о будућности радија, и глобално, не само локално, и у том послу био је непресушни извор инспирације. Роберт одлази од нас тачно 15 година након што је то већ учинио један од суоснивача Радија Б92 - Зоран Мамула Маки. И један и други су отишли због проблема са срцем… Обожавао је групу Квин, о којој је знао све до најситнијих детаља. Show must go on."