Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
04. 02. 2010.
Лоше нам се пише
Медијима у Србији ова година неће бити нимало лакша од претходне, оцењују познаваоци медијског тржишта.
Неки од њих тврде да је криза у медијима тек почела, а да ће се отпуштања новинара наставити. Угрожене и велике куће.Више ни јефтине новине не пролазе добро. Зашто би кад има и за џабе. Све више људи у реду чека да се напуне корпе са дневником 24 сата. Нападају аутобусе, јер возач обично на инструмент табли има двадесетак комада. Узму и за комшију.
„Читао сам 30 година Политику, сваки дан. Не купујем је откад су се појавиле бесплатне новине. Не знам да ли бих куповао и да се нису појавиле. И не верујем да ћу се враћати на старо, јер једноставно, много ми је хиљаду динара месечно да дам за новине. А и шта ће ми друго, матор сам, кратки текстови и велике слике у боји ми више одговарају", каже пензионер, један од оних који пресрећу возача.
Ето одговора на тему шта ће бити са медијима у 2010. Неће им бити боље, бар не што се тиража тиче. Компаније су, додуше, нешто расположеније за рекламирање али и оне на основу продаје процењују где ће и колико дати за оглас.
Телевизија, јефтинија него икад кад је рекламирање у питању управо због дампинга цена који даје већим оглашивачима, насукала је штампане медије јер је разлика у цени мала кад се упореде огласи у новинама и на телевизији, указују познаваоци.
Са медијског тржишта Србије у октобру прошле године нестала је обновљена Борба, пре петнаестак дана угасио се и Глас јавности, а стручњаци упозоравају да су угрожене и велике медијске куће.
У Асоцијацији независних електронских медија (АНЕМ) кажу да немају информација колико је емитера угашено услед економске кризе. Саша Мирковић, председник АНЕМА-а објашњава да су неки престали да раде јер приликом расподеле фреквенција нису добили дозволу за емитовање програма.
"Мислим да неки од њих покушавају да се преоријентишу на друге послове као што су угоститељство, отварају кафиће у оквиру станица", каже Мирковић. Сектор медија Министарства културе не располаже подацима о броју радника у медијима који су остали без посла у претходној години, јер је, како кажу, тешко утврдити тачан број имајући у виду да медијске куће добар део својих сарадника ангажују хонорарно.
Још тежа 2010.
По мишљењу председника Асодјације електронских медија, новинских удружења, али и осталих саговорника Економист магазина, 2010. година биће подједнако тешка ако не и тежа за медије у Србији.
„Плашим се да ће медији пословати у још тежим условима у овој години. Разлог је што су се постојеће резерве истањиле и медији су у ову годину ушли већ значајно ослабљени и озбиљно уздрмани кризом током 2009", оцењује Саша Мирковић, председник АНЕМ-а.
Према мишљењу Љиљане Смајловић, председнице Удружења новинара Србије (УНС) криза у медијима је тек почела, а отпуштања "стотина и стотина новинара ће се наставити".
"У 2010. ће бити још мање плурализма, измеду осталог и зато што ће многи добри новинари изгубити посао, било зато што ће се угасити медији у којим раде, било зато што ће их послодавци присилити да сами „моле" да буду проглашени технолошким вишком не би ли на Бироу рада добили још нешто помоћи од државе (како се управо десило у Политици, најстаријем дневном листу на Балкану)", каже председница УНС-а.
Вернер Херић, заменик генералног директора Политике и представник издавачке куће Њац, такође, сматра да ће ова година бити тешка за медије у Србији.
„У Политици је прошла година била веома тешка, отпустили смо велики број радника, били смо принуђени да смањимо број запослених за 30 одсто. Али, потрудили смо се да добију стимулативне отпремнине. Нећемо више имати велике социјалне програме и технолошке вишкове него ћемо се ове године усредсредити на дотеривање финеса у пословању", каже Херић.
Он не очекују да ће се прилив од продаје огласног простора вратити на ниво који је био 2007. и 2008, али се нада да ће Политика што се тиче продаје и тиража бити стабилна.
Надежда Гаће, председница Независног удружења новинара Србије (НУНС) не очекује ништа једноставнију ситуацију од прошлогодишње и оцењује да ће бити издања која ће морати да се угасе. Велике штампане медије, држава неће пустити низ воду, јер ће државни капитал лакше пливати, каже председница НУНС-а.
Опада квалитет
Поштоваоци аналитичког новинарства страхују да ће криза пољуљати ионако некритичко српско новинарство, јер медији не желе да се замере ником како не би изгубили спонзоре.
Драгана Соломон, шефица одељења Мисије ОЕБС-а за медије наводи да без финансијске одрживости нема независности медија, а лоша економска ситуација директно утиче и на квалитет извештавања.
Љиљана Смајловић указује да се ствара зачарани круг: власнци дижу цене, крешу трошкове, отпуштају новинаре, смањују број страница у штампаним медијима, траже више забаве и лаког штива. "Читаоци се онда разочарају, јер им се на овој скупоћи у замену за више новца нуди мање садржаја нижег квалитета. Осећају се превареним и одлучују да и сами предузму мере штедње у односу на штампу која их је изневерила", оцењује председница УНС-а.
Кад је државна помоћ у питању у АНЕМ-у се надају да ће ове године бити већа него прошле када је било много оних који су је примили са релативно симболичним износима.
У Србији не постоји стратегија за помоћ медијима у новонасталој кризи већ постоје редовни годишњи конкурси за унапређење програмског садржаја медија, каже Смајловићева.
У тренутној економској кризи држава може да помогне медијима тако што ће донети системске мере које це смањити трошкове медија, као што је умањење накнада које се плаћају за емитовање програма или смањење пореза на увоз папира, предлаже Драгана Соломон.
„Недавно сам чула добар предлог, да се оснује регионални фонд за помоћ медијима, који би им одобравао повољне кредите, по угледу на ММФ. Сличне идеје могла би да искористи и Србија", сматра Соломон.
Антрфиле : 116 милиона динара за подршку медијима
Програмом за 2010. сектор медија Министарства културе предвидео је готово 116 милиона динара за подршку медијима. Тако ће 20 милиона динара бити одвојено за квалитетне програмске садржаје локалних и регионалних медија, наводи Наташа Вучковић Лесендрић, помоћница министра културе.
За подршку штампаних и електронских јавним гласилима на језицима националних мањина намењено је 40,5 милиона, два милиона за јавна гласила особа са инвалидитетом, осам милиона за пројекте електронских медија на Косову и Метохији, 14 милиона за медијску професионализацију, 13 милиона за пројекте подизања нивоа јавне свести у вези са проблемима медијске писмености. За медијске пројекте Срба у региону биће издвојено 11 милиона динара.
Оливера Бојић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.