Вести
16. 12. 2016.
Србија забележила пад индекса клијентелизма
Србија и Румунија су, према резултатима истраживања Индекса клијентелизма у медијима за 2015. годину, у односу на мерења из претходне године забележила најзначајнији пад у способности друштва и државе да открије и спречи клијентелистичку праксу у медијима, речено је данас на конференцији за новинаре у Новом Саду.
Истраживање је истовремено спроведено у шест земаља југоисточне Европе (Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Македонија и Румунија).
Заједно са партнерима, у Србији су истраживање спровели Независно друштвно новинара Војводине (НДНВ) и Комитет правника за људска права YUCOM, а конференција за новинаре одржана је у исто време у свим земљама обухваћеним пројектом.
Истраживачица на пројекту Смиљана Милинков из НДНВ рекла је да је мерење Индекса показало да је у свим земљама обухваћеним истраживањем забележен пад индекса, који се у највећој мери односи на доступност и квалитет података о власништву над медијима, законодавном оквиру, као и финансирању медија и медијским слободама.
"У свим земљама је констатован негативан Индекс. Истраживање је показало да не постоји институционални и друштвени капацитет држава да се супротсаве клијентелистичкој пракси у медијима", рекла је Смиљана Милинков.
Према њеним речима, подаци указују и на то да су медији "инстументализовани и од стране власника и од стране финансијера" који их, стављајући их под такву врсту контроле, подређују сопственим партикуларним интересима.
Како је објаснила, разлика у односу на претходна мерења Индекса је у томе што су у истраживање укључени и релевантни експерти из области медија, који су оценили да су "медијске реформе у Србији доживеле крах након што је отпочела имплементација новог сета медијских закона" усвојених 2014. године.
"Вођење Регистра медија, приватизација и конкурсно суфинансирање јавног интереса од стране државе требало је да донесе највеће позитивне помаке, али је кроз истраживање констатовано да управо те области представљају сиву зону имплементације закона", рекла је Смиљана Милинков.
Анализа је показала да се код спречавања недозвољене концентрације власништва, законске норме не односе на све врсте медија, а подручје интернета и портала уопште није обухваћено наведеним нормама ни у једној од анализираних земаља.
"Експерти су упозорили и да се током приватизације медија 2015. године догађало да један власник купи више медија који нису у истој општини, што закон дозвољава, али се на тај начин поново дешава власничка концентрација", рекла је она и подсетила на пример Радоице Милосављевића који је власник 14 локалних телевизија.
Председник НДНВ Недим Сејдиновић оценио је да је ентузијазам са почетка медијских реформи у Србији спласнуо, те да и сам Индекс показује да су "медијске слободе након две године драстично смањене".
"Напади на новинаре су постали свакодневица, држава је под контролу ставила чланове савета РЕМ, а број кршења Кодекса новинарства у таблоидима порастао је за 50 одсто", рекао је Сејдиновић и додао да проблем представљају и пасивни новинарски синдикати.
Марија Вукасовић из Независног удружења новинара Србије допунила је налазе истраживања и подацима из новог регистра напада на новинаре, који је сачинило то удружење и доступан је на адреси safejournalists.net, а он бележи више од 100 напада само у Србији.
Она је поздравила и најављено потписивање Споразума о сарадњи и мерама за подизање нивоа безбедности новинара између новинарских удружења, Министарства унутршњих послова и Републичког јавног тужилаштва и додала да удружења треба у што већој мери да искористе тај споразум за побољшање положаја новинара у Србији.
Пројекат Media Circle финансирају Европска комисија и Влада Хрватске, а носилац је загребачка организација Партнерство за друштвени развој.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.