Вести
19. 12. 2016.
Зоран Станојевић, новинар РТС, за Данас
Било је политичких притисака и биће их увек
Новинар РТС-а Зоран Станојевић препознатљиво је телевизијско лице. Већ дуже време један је од уредника Дневника 3, а емисија "Тако стоје ствари" коју води и уређује смењујући се с колегиницама Наташом Миљковић и Сањом Драгићевић.
Са Зораном смо причали о чему другом него о телевизији.
Основни задатак јавног сервиса је да образује, информише и забавља. Колико према вашем мишљењу РТС остварује своју мисију?
- Ако гледамо све програме радија и телевизије, онда мислим да то радимо врло квалитетно. Ако томе додамо издавачку делатност, оркестре и хорове мислим да ни на европском нивоу немамо чега да се стидимо. Напротив, када колеге у Европи чују шта све имамо на програму, а колико надмоћно побеђујемо у борби за гледаност, завиде нам.
Емисија "Тако стоје ствари" обележила је први рођендан, како је годину после, односно да ли су се испунила ваша очекивања?
- Цела екипа ужива радећи ту емисију, а то је први услов да нешто буде добро. Јер ако радиш нешто без воље, то се преноси и на гледаоце. Ми смо у тај преподневни термин који се испрва чинио неатрактивним успели да доведемо неку добру публику. Такав глас до нас стиже.
Каква је интеракција са гледаоцима, односно како реагују на оно што у емисији радите?
- Волео бих да више реагујемо на импулс с друге стране екрана. Један од задатака које смо себи поставили је да појачамо ту интерактивност, пре свега кроз друштвене мреже, али тај посао није успео ни много јачим медијима од РТС-а. Оно што чујем из личног контакта, на улици, од непознатих људи који немају разлога да нам подилазе је јако лепо. После добро продрмам главу да ми не уђе вода у уши.
Радите и Дневник 3, који по много чему има ауторски печат, али чини ми се да је тога све мање, шта мислите због чега је тако?
- Не мислим да је личног у том Дневнику сада мање већ се публика већ на такав приступ навикла, што је веома добро. Није више необично када новинар чита вести које је сам скупио. Ако је то сада некоме мало значи да смо треба да пређемо на неки виши ниво. Размишљам о томе.
Нови медији попут интернета и друштвених мрежа одавно су унели револуцију у начин на који долазимо до информација мислите ли да се телевизија ту као медиј добро сналази или губи битку, односно види ли у томе своју шансу?
- Телевизија је и даље водећи медиј и биће тако још дуго. С тим да је публика све старија, истраживања кажу да нам је просечан гледалац старији од 60, тако је у целој Европи. Млади су углавном на интернету, тачније на мобилним телефонима. Барем још десет година то лидерство телевизије неће бити нарушено, али за то време телевизија ће морати да се реформише, темељно. Неко ће успети, неко неће, али из тог процеса ћемо изаћи са јачом телевизијом. Не верујем да ће друштвени медији надвладати традиционалне, али ће постати равноправни. Што још увек нису.
Има ли политичких притисака на ваш рад, ако их има како се с њима борите, успевате ли да сачувате своју ауторску слободу?
- Откад радим у медијима, а почео сам са 16 година док је Титова слика висила у свакој редакцији, било је политичких притисака и биће их увек. Тако је свуда, где год има сукобљених интереса има и притисака. Има тога и у спортском новинарству, када питате оне који прате филм или позориште, провриштаће о клановима. Новинар мора да научи да се са притисцима носи или ће га они спљоштити. А слобода се не може чувати, она се сваког дана изнова осваја.
Сопствена ограничења
Радите ли на неким новим пројектима, могу ли гледаоци очекивати нешто ново у 2017?
- Ја сваку емисију коју радим свакога дана доживљавам као нови пројекат. Када неко одговара за готово два и по сата програма дневно, нема права да тражи нове изазове. Далеко сам од тога да су ми садашњи досадили. Свакога дана треба да оправдам поверење неког ко је окренуо на тај канал и очекује нешто добро. Када се емисија заврши, увек размишљам шта сам све могао боље да урадим и обећавам да ћу то поправити, колико сутра. Нема веће конкуренције од сопствених ограничења.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.