Вести
23. 12. 2016.
Приватизација медија са много упитника
Преко ноћи створена “медијска империја Милосављевић” се распада, законом “искључена” агенција Танјуг и даље опстаје захваљујући државним “трансфузијама”, а новинари непродатих државних медија покушавају да спасу шта се спасти може.
Радио телевизија Крагујевац (РТК) прекинула је почетком децембра емитовање програма, тек нешто више од годину дана од када је приватизована.
Мало пре тога, директорка телевизије је поднела оставку због тешке материјалне ситуације у којој новинари пет месеци нису примили плату. Камере, аутомобиле и рачунаре телевизије купио је Град Крагујевац на лицитацији организованој како би се извршила судска решења о исплати плата појединим радницима.
РТК је само један од осам медија које је купио Радоица Милосављевић, некадашњи заменик градоначелника Крушевца.
У многим од купљених регионалних и локалних телевизија програм се не емитује или се ствари крећу у том правцу.
У ТВ Пожега Милосављевић није поштовао обавезе из приватизационог уговора а радницима плате нису исплаћиване месецима.
Уговори се не поштују ни у Радио телевизији Брус и Центру за информисање Нови Кнежевац, пишу медији.
Милосављевић је изјавио да проблем постоји само у Крагујевцу, те да је то због тога што радници нису довољно радили и што Град није расписао конкурс за пројектно финансирање медија.
Радници су узвратили да су реализовали све што им је било поверено “а да ли је то комерцијално или не, није на запосленима да о томе одлучују”.
Остаје нејасно шта је постигнуто приватизацијом ако опстанак медија и након приватизације опет зависи од државног буџета.
Ако у случају “Милосављевићеве медијске империје” институције ћуте и не желе да раскину приватизације, што су тражила и новинарска удружења, Недељне новине из Бачке Паланке и Радио телевизија Пруга из Лајковца су имали другачију судбину.
У оба случаја, Министарство привреде је поништило приватизацију јер нови власници нису извршавали уговорне обавезе.
Недељне новине су у септембру прошле године продате Милојку Павловићу из Новог Сада, али је занимљиво да је њега заступао Срђан Вучуревић, некадашњи власник са којим је раније раскинута приватизација.
Лајковачку РТВ Пруга купила је извесна Мирјана Крстић из Обреновца а заступао ју је њен муж Небојша.
Према сазнањима Удружења новинара Србије, Мирјана и Небојша су у фебруару ове године хтели радио да продају Зорану Мајдаку, од раније познатом као власнику пиратског Народног радија, који је 2012. ухапшен због сумње да је кроз СМС наградне игре и квизове грађане оштетио за више милиона евра.
Овај медиј функционише и после раскида приватизације али још није позната његова власничка судбина и да ли ће, можда, запослени добити прилику да га купе.
Непостојећи Танјуг
Иако је Влада Србије донела Одлуку о гашењу Танјуга, најстарија новинска агенција не само да још нормално ради него и наставља да прима државне финансијске трансфузије.
Према подацима Коалиције за надзор јавних финансија, од тренутка од када Танјуг на папиру “не постоји” (31. октобар 2015.) до средине марта ове године агенција је од буџетских корисника приходовала више од 40 милиона динара.
Менаџмент Танјуга је ове податке окарактерисао као “још једно у низу малициозних и злоћудних истраживања” и рекао да од гашења нису добили ни динар из буџета, нити од корисника буџетских средстава за обављање своје делатности.
Њихове тврдње је поновио и нови министар културе и информисања, Владан Вукосављевић, рекавши да се Танјуг не финансира из буџета односно да министарства и државни органи нису били корисници њихових услуга.
Истина је да је тешко проверити ове наводе, у то се уверио и Инсајдер који податке о томе није могао добити ни од Министарства финансија, ни од Управе за трезор који су пребацивали надлежност са једних на друге.
Без обзира на то што је прошло више од годину дана од када је Влада Србије донела одлуку о гашењу Танјуга, формалин захтев за његово брисање из регистра привредних друштава, према медијским написима, још није поднет.
Рок за поднешење такве пријаве не постоји.
Чини се да је читава заврзлама око гашења Танјуга заправо искоришћена за куповину времена док држава не смисли начин како да испуни обавезе које је преузела доношењем сета медијских закона, а да не изгуби ову агенцију из своје контроле.
То потврђује и изјава министра Вукосављевића да се са представницима Европске уније разговара о судбини Танјуга, те да не постоје европски прописи по којима држава не може да буде власник новинске агенције.
У извештају Европске комисије о напретку Србије за 2016. годину, у којем се за читав процес приватизације каже да није довео до веће транспарентности власништва и начина финансирања, укључујући оно из државне касе, наведено је и да би требало разјаснити правну позицију и финансирање Танјуга и довести их у склад са постојећим законима.
Агенција за приватизацију је два пута организована лицитација за продају државне новинске агенције – оба пута неуспешно јер није било заинтересованих купаца.
Уместо да се поступак приватизације настави преносом власништва на запослене без накнаде и тиме приватизација оконча до законског рока, то из јавности непознатих разлога није учињено.
Борба новинара за акције
Док је код Танјуга избегнут пренос бесплатних акција радницима, код неких медија тај трансфер својине вршен је супротно законским прописима и уз мноштво проблема.
Запослени у Радио телевизији Врање су више од годину дана водилу борбу са бирократским “ветрењачама” како би се укинуло спорно решење Агенције за приватизацију којим је њима уместо целокупног власништва додељено само 33% док је остатак припао Акционарском фонду.
РТВ Врање је првобитно тужбу поднело Управном суду који ју је одбацио прогласивши се ненадлежним, иако је у самом решењу Агенције наведено да се против њега може покренути управни спор.
На крају је Министарство привреде, након тумачења Народне Скупштине, донело решење о преносу капитала овог медија на 16 новинара и медијских радника.
Народна скупштина је морала да одлучује по овом питању након што је Министарство привреде спровело надзор над Агенцијом за приватизацију где је закључено да се целокупни капитал мора пренети радницима.
Ипак, ни након тог тумачења парламента ствари нису текле глатко за неке од медија.
Једна од новинарки на коју је пребачено власништво ТВ Смедерева, према писању медија, поднела је пријаву против своје тадашње директорке јер је ометала овај пренос тиме што није хтела да преузме решење Министарства привреде.
Смедеревску телевизију је преузело двоје новинара док су остали без удела јер су, према писању Блица, раније преузели бесплатне акције НИС-а, Аеродрома и Телекома.
Иста је ситуација и у РТВ Прешево у којој је део запослених тужио Министарство привреде незадовољни што је су убог уписаних бесплатних акција државних предузећа искључени из преноса власничке трансформације, па је само једна њихова колегиница постала власница целе медијске куће.
У јануару ове године, новинар Радио Зрењанина Божидар Дринић сматрао је да му је незаконито ускраћено право на приватизацију тог медија. Он је тврдио да му је онемогућен упис удела као једином заинтересованом. Почетком новембра Скупштина града Зрењанина донела је одлуку о покретању поступка ликвидације над овом радио станицом.
Узевши све у обзир, рекло би се да је превише отворених питања након само годину дана од када је приватизација званично завршена.
Ствари компликује и то што нови министар културе и информисања, као и државни секретар за информисање, тек треба да се упознају са проблемима и да понуде решења а већ им над главом виси могућност нових парламентарних избора.
Месеци изборне кампање, преговори о новој влади и избор министара значе изгубљено време којег ни сада нема довољно.
Уколико се то деси, судбина приватизованих медија у Србији ће биће још неизвеснија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.