Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Александар Тијанић је симбол једног времена
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

26. 12. 2016.

Аутор: Владимир Матковић Извор: Данас

Мали екран: Горислав Папић, новинар и уредник емисије Око на РТС, лауреат годишње награде за новинарску борбеност

Александар Тијанић је симбол једног времена

Млади новинар Горислав Папић ових дана је завредео награду "Александар Тијанић" коју додељује Удружење новинара Србије. Од 2010. је на Радио-телевизији Србије, одакле је дошао из недељника НИН.

 

Емисија Око коју већ дуже време уређује издваја се квалитетним избором тема и саговорника, а Горислав, пријатан, директан и отворен саговорник, каже да је рад на овој емисији задовољство.

*Шта за вас значи признаје које сте управо добили?

- Борислав Михајловић Михиз је изговорио ону чувену реченицу како је "лакше презирати награде кад их имаш него кад их немаш". Иначе, помало спадам у цинике који према наградама нису увек најдобронамернији. Али, мислим да је ово једна од оних награда спрам које и највеши циник тешко може бити злонамеран. Не само зато што је и за мене лично тај човек био веома значајан и битан. Он ме је 2010. довео на РТС. Да њега није било вероватно никад не бих напустио штампане медије. Нисам себе уопште видео на телевизији пре него што ме је он убедио да дођем да се опробам у новом медију. Ово признање је, пре свега битно зато што је Тијанић симбол једног времена у коме је новинарство било велика и битна професија, када су се новинарством бавили велики и битни људи. У то време Тијанић је у бившој Југославији био звезда на нивоу спортских или музичких звезда. Волео бих само да новинарство поново стекне тај статус, да се битни људи баве новинарством, јер у ову нашу професију све више долазе људи који немају куд, који не знају шта ће од себе. Зато кажем да је Тијанић симбол неког другог новинарства и с те стране је та награда симбол времена када је новинарство било велико.

*Како сте као млад новинар успели да се снађете на РТС, колико вам је дато простора да стварате, како сте успели да се уклопите у систем?

- Можда сам имао среће што ме је довео Тијанић и што ми је дао времена да се прилагодим новом медију што је свима потребно. Имао сам срећу да су поред мене били Ненад Стефановић и Зоран Станојевић који су пре телевизије радили у штампи и који су знали да ме упуте у причу како је најлакше прилагодити се медију као што је телевизија.

*Емисија коју радите веома је занимљива. Чини се да сте на телевизију вратили истраживачко новинарство...

- Људи најразличитије дефинишу и схватају истраживачко новинарство. Многе моје колеге су од истраживачког новинарства направиле истражно новинарство што се мени не свиђа. Ја волим што као уредник емисије "Око" могу на телевизију да вратим Црњанског, могу да направим емисију о Крлежи, Јовану Скерлићу, Франи Цетинићу. Најсрећнији сам због таквих ствари: кад људе за које мислим да су битни за нашу културу, за нашу државу, могу да приближим грађанима и да те емисије имају сјајан рејтинг. Емисију о Црњанском је гледало 900.000 људи. Мислим да је то успех. Многи овде навијачки гледају све кроз форму дневне политике. Има живота ван дневне политике, мислим да сам најсрећнији кад неком таквом емисијом из културе или историје скренем пажњу на битне људе. Франо Цетинић је код нас био помало и неправедно заборављен а емисију о њему гледало 600.000 људи.

*Препознатљиви сте по томе, што кад обра|ујете дневне дога|аје настојите да сместите у шири контекст...

- Гледам да не идем на банална питања и да сваки интервју урадим мирно, умерено, без страсти. Ми домаћу политику често гледамо као фудбалске утакмице: за кога навијаш, ко је за, ко је против. Онда, када сте на јавном сервису морате имати у виду да 50 одсто људи мисли да је неки политичар добар, а 20 одсто мисли да је то неки други. Мислим да свакоме треба дати шансу, али не улазити у острашћеност за коју иначе мислим да је лоша по домаћу политику. Свака тензичност која се ствара иначе није добра за крхку демократију каква је наша.

*Мислите ли да РТС испуњава функцију јавног сервиса?

- Мислим да је упркос свему и упркос свим манама РТС-а, то најпристојнија телевизија. Нажалост, 16 година после почетка приватизације медија дошли смо дотле да су медији који су делимично или у власништву грађана или у власништву државе, опет како год погледамо пристојнији или - да кажемо - да су мање лоши од пре свега најтира`нијих или најгледанијих приватних медија. Наравно да јавни сервис није стопроцентно онакав какав би требало да буде. Али, живимо у шеснаестог години капитализма. Помислите како су јавни медији на почетку изгледали у развијеним западним земљама, то је РТС данас. Чини ми се да се у врло компликованим и специфичним политичким и економским условима РТС труди да обавља своју функцију. Мислим да се та тенденција види, колико у томе успевамо на гледаоцима је да просуде.

*Радите ли на новим пројектима?

- Врло сам задовољан што ми емисија "Око" омогућава најшири могући распон тема. Рецимо за Нову годину могу да најавим емисију о Драгиши Недовићу, али настојим да то не буде банална прича у којој ћу пуштати музику, него да ми о Драгиши Недовићу причају Ђорђе Матић Загрепчанин, који живи у Холандији, Зоран Пановић, али и Бора Дугић. За Нову годину ћемо имати и специјал о серији "Убице мога оца" која је постала хит серија зато што је другачија. Чак не мора ни да нам се свиди као таква, али је жанровски и естетски искорак у односу на друге. У следећој години ћемо се усредсредити и на Владислава Петковића Диса јер се 2017. обележава стота годишњица његове смрти. Настојимо да све те годишњице искористимо као повод да отворимо причу о људима о којима стварно вреди причати.

*Какав контакт имате са гледаоцима, препознају ли вас на улици, траже ли аутограме?

- Људи су углавном љубазни и фини. Углавном су ти разговори врло пријатни. Они што ме не воле или мисле да не радим вероватно се ни не јављају или напишу нешто на друштвеним мрежама под неким другим именом. Најлепши су неки потпуно неочекивани тренуци. Рецимо, када сам добио ову награду, јавио ми се први учитељ Александра Тијанића који му је предавао у Приштини у основној школи, данас живи у Краљеву и има близу 90 година. Послао ми је њихову фотографију и описао ми је какав је Тијанић био у првом и другом разреду основне школе. То су људи који су добронамерни. Морам признати да су најчешће такве реакције публике. Мислим да негде таргетирамо мало образованију и озбиљнију публику, па су самим тим и реакције те публике врло драгоцене за неке будуће емисије.

Култура дијалога

*Успевате у својим емисијама да је некако успоставите, али не чини ли вам се да је култура дијалога у Србији у повојима, односно да је веома ниска, малтене никаква?

- Култура дијалога нам је неопходна. Неопходно је да у причи коју смо направили о Мирку Ковачу причају и Влахо Богишић и Миљенко Јерговић, који о Ковачу мисле све најбоље, али и Владимир Кецмановић који о њему нема тако добро мишљење. Мислим, да су такве ствари заправо драгоцене: да чујемо најразличитија мишљења у цивилизованом тону и нормалном разговору. То је оно што нам фали. Својевремено је "Дуга" имала слоган "Лист за неистомишљенике свих боја. Данас се сви листови претварају у листове за истомишљенике, све емисије се претварају у емисије којима је једини циљ да се потврде неки ставови, да негде прокључа крв и да чујете реплике типа "Ја сам ти говорио...", био сам у праву...". Нама треба нешто супротно, треба нам шири поглед, дијалог, уважавање другачијег мишљења у сваком смислу. Увек покушавам, чак и када су културне теме које радим са највећим задовољством, да укрстим мишљења људи који се не слажу: да на пример, ако радим емисију о Крлежи пустимо и оне људе који ће говорити о негативном односу Крлеже према Београду па макар кроз неке његове цитате морали додатно да указујемо {та је Крлежа стварно мисли о Београду.

Коментари (4)

Остави коментар
уто

27.12.

2016.

Комнен Коља Сератлић [нерегистровани] у 20:28

У Србији је све ван памети

Штаје Вама Папићу, што не оставите Тијанића да у миру почива у Алеји великана. Кажете да је "Александар Тијанић симбол једног времена". Не знате Ви Папићу шта значи реч симбол, а и не знате кога времена. Да ли Ви Папићу ово намјерно радите да неко поново напише праву истину ко је Тијанић, истину која је писана и за његовог живота и одмах након смрти. Ви ништа нисте читали или све нас који читамо Ваше славопојке правите будалама. Само неколико чињеница (о серијама, Бајићу, бизнису 126 милиона Евра губитка у РТС кад је умро, нећу да пишем): био је врло близак Мирајани Марковић која га је јавно хвалила и пропагирала. Пријатељоваи је не само са Миром ЕМ већ и са Марком и Маријом.Тијанић је био секретар партиски (еј Папићу), СК у листу Полиртика. Да ли Ви младићу знате ко је могао бити партијски секретар. Мира ЕМ га је поставила за директора ТВ Политика, отјеравши једног врсног човјека и новинара са тог мјеста, а затим за министра информација. Уз све то бавио се бизнисом, што није ни крио и био је ( ако га већ хвалите, похвалите га) најбогатији новинар у Србији у социјализму и у постсоцијализму. Када је видио да ће клан Милошевића да оде са политичке сцене одлази у самоизгнанство у Бањалуку. Пише за Ћурувијине листове. Враћа се из Бањалуке после петооктобарске пироманске револуције. Покушао је до се додвори Ђинђићу који га не прихвта (како га је окарактерисао Ђинђић, нађите сами и прочитајте, Папићу), али га, након што је постао Тадићевац, прихвата Ђинђићев противник Коштуница. Узима га за савјетника, иако су најближи сарадници упозоравали Коштуницу да то не ради. Коштуница га затим псотвља за директора РТС-а. ( Прочитајте и његов тестаментални интервју у коме каже да се залагао да се Космет прода шиптаримна, као и хумореску о Вучићу. Након пада Тадића и Коштунице, Николић је јавно саопштио да Тијанића треба хитно смијенити. Међутим, то није дозволио Вучић. Ево, нисам навео ниједну чињеницу која није провјерена, односно за које немам документацију. Ово што сам навео је истина и то непобитна истина, као што је истина да је за вријеме његовог директоровања РТС имао емисије, репортаже, филмове - антисрпске. Написао сам Вам у првом осврту да се Тијанић гадио свих врста алеја и није га требало сахранити у тзв. Алеји великана. Није требало награду за новинарску храброст назвати по Тијанићу. Требало је, например, нагараду назвати по великану српског новинарства Тиркету, који је био велико перо и који је био храбар, односно најхрабрији.

Одговори
пон

26.12.

2016.

Sonja [нерегистровани] у 21:24

da,da

Ne mogu reci bravo, jer i sam priznaje da ga je Tijanić doveo! Kada neko nekoga dovede na TV, pa mladi novinar zaobidje audio-vizuelni test i preskoči osnove novinarstva, a odmah dobije emisiju, ne mogu reći bravo!!!

Одговори
пон

26.12.

2016.

Ернан Кортес [нерегистровани] у 19:53

Кортес

Новинар је "ЗАВРЕДЕО" награду! Па јесте ли ви нормални!? Новинари у Србији пишу "ЗАВРЕДЕО"! Буди Бог с нама!

Одговори
пон

26.12.

2016.

Jaca [нерегистровани] у 11:28

Na ponos

Bravo za ovog mladog čoveka, njegovu prostojnost, obrazovanje i poruke koje šalje.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси