Вести
27. 12. 2016.
Информер и Српски телеграф шампиони кршења Кодекса
Тренд погоршања слободе изражавања, новинарских и медијских слобода настављен је и ове године, а повећан је број физичких и вербалних напада, претњи и притисака на новинаре, закључено је 27. децембра у Београду у дискусији о медијским слободама Независног удружења новинара Србије (НУНС).
У 2016. је укупно било 69 физичких напада и притисака на новинаре, што је пораст у односу на 2015. Такође су учесталија јавна омаловажавања новинара док је економски положај новинара поражавајућ. На скупу је као охрабрујуће истакнуто то што све више медија тражи помоћ на суду.
Генерални секретар НУНС-а Светозар Раковић је у дискусији "Ипак, није учињен никакав напредак", рекао да су се током године новинари у Србији суочавали са бројним проблемима - од радно-правних и професионалних до егзистенцијалних.
Он је рекао да је у овој години укупно било 69 физичких напада и притисака на новинаре што је пораст у односу на прошлу годину у којој је било 57, да су учесталија јавна омаловажавања новинара, неретко од представника власти, док је економски положај новинара поражавајући.
"Критички настројени медији стављају се на стуб страма... Праве се спискови новинара и уредника и страних плаћеника", рекао је Раковић и истакао да је и даље проблематично конкурсно суфинансирање медија и приватизација, док је "охрабрујуће" то што све више медија помоћ тражи на суду.
Представник Медијског одељења Мисије ОЕБС у Србији Мирослав Јанковић истакао је да су могућности за угрожавање новинара у Србији "јако велике", док су механизми за заштиту новинара ограничени.
"Када се износе оцене о безбедности новинара често се мисли само на различите врсте физичких и вербалних напада, а дијапазон могућих угрожавања безбедности новинара је шири и обухвата произвољна праћења и хапшења, незаконита прикупљања информација о новинарима и њиховим породицама, јавно вређање, медијске кампање против новинара, неосноване оптужбе, одузимање опреме за рад и упадање у редакцију, онемогућавање приступа информацијама од јавног значаја ...", истакао је Јанковић.
Он је подсетио да по извештају Европске комисије о напретку Србије у 2016. години, када је реч о слободи изражавања, Србија није напредовала.
Истакао је да су питања напада и претњи новинарима и даље разлог за бригу, а да укупно медијско окружење не погодује слободи изражавања.
Јанковић је рекао и да се Србија у извештајима Репортера без граница и огранизације Фридом хаус (Freedom house) оцењује као држава у којој су медији делимично слободни.
Представница правне службе НУНС-а Марија Вукасовић рекла је да је да је Сервис бесплатне правне помоћи НУНС-а ове године примио 36 питања, а да се већина односила на пројектно финансирање, на претње и нападе на новинаре, као и на питања из области радног права.
Чланица Комисије Савета за штампу Тамара Скрозза рекла је да је од почетка 2016. до краја новембра Савет добио 110 жалби на медијске садржаје од којих су 32 одбачене.
Она је рекла да је Комисија разматрала 78 жалби од којих је 10 решено договором, да је за 50 случајева одлучено да је прекршен Кодекс новинара Србије, да је у 10 случајева утврђено да није било кршења професионалне етике, а за 18 жалби Комисија није могла да донесе одлуку.
Према њеним речима, од 78 разматраних жалби, грађани и грађанке су поднели 39, представници невладиних организација 16, чланови и чланице Комисије за жалбе девет, медији девет, фирме три, а политичке странке две.
"Највише су кршене одредбе које се тичу истинитости извештавања и имали смо велики број случајева који се тичу нарушавања приватности... Имамо 26 таквих одлука, које показују да су грађани и грађанке све свеснији свог права на приватност", рекла је она.
Додала да је новинарска пажња прекршена у 22 случаја, док је дискриминација примећена у 11 случајева, а да је забележено само једно кршење културе јавне речи.
Како је рекла, дневно праћење осам националних листова (Ало, Блиц, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика, и Српски телеграф) показало је да ове године од марта до краја новембра има 4.881 текст у којем се крши једна или више тачака Кодекса новинара Србије.
"Био је 4.881 текст у којима је најчешће у питању кршење више тачака Кодекса новинара Србије", рекла је она и додала да је 2015. од априла до децембра било 3.357 текстова у којем је кодекс прекршен.
Тамара Скрозза је рекла да су дневни листови Информер и Српски телеграф шампиони са текстовима у којима се крши Кодекс новинара.
"У априлу 2015. имали смо 312 случајева кршења Кодекса, а у априлу 2016. године 616", истакла је она и додала да је број кршења Кодекса током априла такав због текстова о убиству певачице Јелене Марајновић.
Адвокат адвокатске кацеларије "Вуковић и партнерс" Срђан Глиго рекао је да је циљ "Водича за покретање управних спорова у области суфинансирања пројеката за остваривање јавног интереса у јавном информисању" да помогне у покретању управних спорова због неправилности које се јављају у пракси конкурсног суфинансирања пројеката.
Водич је припремио НУНС у сарадњи с адвокатском канцеларијом "Вуковић и партнерс", медијима и организацијама цивилног друштва.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.