Вести

30. 12. 2016.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

Пада гледаност информативних емисија РТВ

Упркос оценама новог руководства Радио-телевизије Војводине о „професионалнијем информативном програму“, као и о томе да гледаност не пада, истраживања гледаности током 2016. показују опадање заинтересованости гледалаца за покрајински јавни сервис.

Гледаност дневних информативних емисија на Радио-телевизији Војводине од јула до новембра доживела је пад у односу на првих шест месеци ове године, показује упоредна анализа истраживања о гледаности покрајинског јавног сервиса из текуће године.

Истраживања тек треба да покажу шта је био узрок пада гледаности. Према појединим аналитичарима медија (видети оквир), не би требало искључити могућност да је на пад гледаности утицао (и) пад поверења гледалаца у покрајински јавни сервис након што је у мају ове године у тој кући дошло до промене уређивачке политике.
О томе да ли је руководство РТВ задовољно подацима о истраживању о гледаности у 2016. години, у РТВ или нису могли да говоре „јер нису овлашћени“ или су, једноставно, игнорисали питања Цензоловке.

На недавној новосадској јавној расправи о програму Радио-телевизије Војводине, међутим, од актуелног руководства покрајинског јавног сервиса чуле су се похвалне оцене о достигнућима нове уређивачке политике успостављене у Информативном програму након смена у мају ове године.
Према њима, информативне емисије од маја не само да су постале професионалније („избачено је све што нема укуса“) већ су поједине емисије те редакције и убедљиво најгледаније на РТВ, устврдио је том приликом шеф централног деска РТВ Будимир Марковић, прецизиравши да се ради о „Новосадским разгледницама“ и „Војводином“.

На истој расправи, в.д. директора програма Славица Суботић Браун оценила је да „између прве и друге половине године нема драстичног одступања у гледаности програма РТВ“.

Просечна гледаност пада упркос тенису и Олимпијади

Подаци које је добила Цензоловка показују да је просечна гледаност дневних информативних емисија на РТВ у првих 11 месеци мања него у првих шест месеци 2016. године: просечни рејтинг дневних информативних емисија на РТВ (у шта се убраја и емитовање Дневника 2 РТС) био је 19.519 гледалаца, док за првих 11 месеци рејтинг износи 17.691 гледалац. (Рејтинг једне емисије означава просечан број особа које су је пратиле.)
У извештају „Аудиторијум Радио-телевизије Војводине за јануар-новембар 2016“, који је средином месеца представљен члановима Програмског савета РТВ, напомиње се да је рејтинг емисија на РТВ највећи у јануару, када постепено опада до јуна, те након тога почиње да расте.
У извештају који је припремио Центар РТВ за истраживање јавног мњења, програма и аудиторијума истиче се и да су на величину рејтинга и удела гледаности комплетног РТВ, посебно у летњим месецима, „значајан утицај имали преноси Олимпијских игара из Рија и тениски мечеви на програмима телевизија с националном покривеношћу“.
Оно што се у том извештају не наводи као такође посебна околност од утицаја на гледаност јесте чињеница да су у првој половини године одржани редовни локални и покрајински, односно ванредни парламентарни избори.
У првих 11 месеци године Први програм РТВ имао је просечан аудиторијум од 20,43 одсто становништва Војводине старијег од четири године, са просечним рејтингом од 0,48 одсто (8.665 гледалаца) и удео у укупној гледаности ТВ програма од 2,15 процената.
Појединачно гледано, према октобарском истраживању, Први програм РТВ имао је просечан аудиторијум од 20,4 одсто, просечан рејтинг од 0,50 одсто и удео у гледаности од 2,32 одсто.
У односу на септембар забележено је повећање по свим параметрима: просечан број гледалаца био је већи за 10 одсто, рејтинг за чак 25 одсто, а удео у гледаности за 11,5 одсто.
Потпунију слику, међутим, дају поређења с претходним годинама: минули октобар имао је најмањи аудиторијум („рич“) у последњих пет година. Исту „титулу“ понели су и рејтинг и удео у гледаности, док је само дужина праћења програма била боља него у октобру 2012. године.

У октобру је, даље, било 66 емисије на РТВ чији је рејтинг прелазио 30.000, док је годину дана раније таквих емисија било за готово 45 процената више.
У јуну ове године укупан аудиторијум Првог програма РТВ, према извештају Центра РТВ за истраживање јавног мњења, програма и аудиторијума, био је такође најмањи у последњих пет година (18,51%), а такође најмањи у последњих пет година био је и удео у укупној гледаности (1,97%), те просечан рејтинг (0,40%).
У односу на мај, забележен је мањи укупан број гледалаца за шест процената, рејтинг за 11 процената и удео у гледаности за четири процента.
Међу главним информативним емисијама у продукцији РТВ, у првих 11 месеци ове године (по просечном дневном рејтингу) „Прави угао“, „Дневник у 17“ и „Новосадске разгледнице“ налазе се на четвртом, петом и шестом месту. Највећи просечни рејтинг у истом периоду имао је „Државни посао“, потом следе „Петказање“ и играна серија „Вере и завере“.
„Прави угао“ и „Дневник у 17“ имали су просечан рејтинг од око 27.000 гледалаца, док су „Новосадске разгледнице“ имале 24.809. Емисија „Војводином“, која је уведена јесењом ТВ шемом, имала је просечан рејтинг од 23.949. „Војвођански дневник“ је на 13. месту са просечним рејтингом од 20.257 гледалаца.

Дневник РТВ у 17 часова на Првом програму РТС прати 74.000 Војвођана, док у остатку земље има рејтинг од 265.000 на РТС 1 и 9.000 гледалаца на РТВ 1.
20 најгледанијих емисија емитовано од јануара до марта
Према појединачним рејтинзима, најгледанија емисија у првих 11 месеци ове године била је епизода „Државног посла“ чија је гледаности износила 91.172. Још 12 епизода популарног хумористичког серијала налази се међу 20 најгледанијих емисија до последњег месеца у овој години.
Од информативних емисија „Дневник у 17“ налази се на 7. и 14. месту (са рејтингом од 77.868, односно 70.985), „Новосадске разгледнице“ су на 15. и 17. месту са 69.173, односно 68.591 гледаоцем.
Интересантно је да је свих 20 најгледанијих емисија емитовано у прва три месеца ове године – највише у јануару. Рејтинзи су били у распону од 61.561 до 91.712 гледалаца, а 16 емисија имало је укупан аудиторијум већи од 90.000 гледалаца, при чему њих11 – већи и од 100.000.
Упркос томе, у првом кварталу године забележен је већи пад гледаности него у истом периоду 2015. године (када је и била највећа гледаност РТВ у тој години), што је за Управни одбор РТВ био један о разлога за смену директора програма Слободана Арежине у мају ове године. Убрзо је уследила и промена уредника ударних информативних емисија.

Ако је јун месец у коме, како се наводи, гледаност достиже најнижу вредност, интересантно је да је у јуну 2015. године – дакле, након гашења аналогног сигнала и увођења дигитализације, што је, уз укидање сигнала РТВ на предајнику Авала свеукупно утицало на укупну гледаност РТВ у прошлој години – „Дневник у 17“ имао просечан рејтинг од 28.500 (бољи од „Државног посла“), „Прави угао“ 22.300, а Војвођански дневник просечно 22.000 гледалаца.
Јањић: Дневници се све више ослањају на саопштења

Новосадска новинарска школа спровела је мониторинг програма Радио-телевизије Војводине у периоду јануар-јун, што је истраживачима те школе омогућило и да упоредно сагледају квалитет програма пре уредничких смена у мају и након њих.
Истраживач ННШ Стефан Јањић каже за Цензоловку да је током мониторинга уочена негативна тенденција, првенствено у информативном програму РТВ, оцењујући да су Дневници „све више почели да се ослањају на псеудодогађаје, на владина и страначка саопштења, уз снижен удео медијске иницијативе и аналитичког приступа извештавању“.
Ово истраживање, међутим, није емпиријски доказало постојање узрочно-последичне везе између квалитета програма и његове гледаности, односно да ли су се кадровске промене и промене уређивачке политике на РТВ одразиле на гледаност програма. Таква корелација, међутим, напомиње наш саговорник, не може у потпуности да се искључи.
„Комерцијални емитери у Србији показују нам парадоксалан пример где квалитет и професионализам садржаја опада, а гледаност расте“, наводи Јањић. Он, међутим ,сматра да је на пад гледаности РТВ-а свакако могао да утиче и пад поверења гледалаца, јер они спонтано примећују тенденције које мониторинг статистички утврђује.
„Уколико Дневник постаје оно што шеф централног деска РТВ Будимир Марковић назива ’државотворном емисијом’, што значи да се преображава у владин ТВ билтен, у службени ТВ гласник, и уколико се тиме удаљава од грађана и њихових свакодневних проблема – грађани то и те како могу да примете и да одустану од таквих садржаја“, каже Јањић.