Вести
19. 01. 2017.
Рођендан Радио Крагујевца без слављеничких свећица
Могућу одлуку Министарства привреде о поништавању приватизације Радио-телевизије Крагујевац, измрцварени новинари ове некада угледне медијске куће, који већ пола година нису примили плату, чекају без средстава за рад која су запечаћена одлуком судских извршитеља и припремљена за лицитациону продају
Свој 47. рођендан Радио Крагујевац данас неће прославити. Неће се славити ни на ТВ Крагујевац, који је лане ушао у 21. годину. Нема шта да се слави, а нема се ни чиме. Могућу одлуку Министарства привреде о поништавању приватизације Радио-телевизије Крагујевац, измрцварени новинари ове некада угледне медијске куће, који већ пола година нису примили плату, чекају без средстава за рад која су запечаћена одлуком судских извршитеља и припремљена за наредну лицитациону продају.
Радио Крагујевац је почео са радом 18. јануара 1970, Телевизија Крагујевац 1996, када је одлуком тадашње Скупштине општине формирано јавно медијско предузеће РТК.
ТВ Крагујевац већ недељама не емитује програм, а са радио-таласа још допире звук јер је имовина пописана али не и одузета. Предузеће одавно кубури са огромним дуговима, рачун је сада у блокади за око 20 милиона динара.
Када је почело и ко је све крив за посртање највећег информативног сервиса у централној Србији. Да ли одговорност свалити само на власника, крушевачког бизнисмена Радоицу Милосављевића који није испунио одредбе купопродајног уговора, на нову напредњачку власт, или се клица пропасти, можда, запатила много раније?
Неверицу Крагујевчана, који се чуде како то да град у коме је пре скоро два века зачето српско новинарство сада остаје без медија, дели и дугогодишњи новинар и уредник Радио Крагујевца Драгиша Петровић, који је и по одласку у пензију остао „персона нон грата“ за колеге које су га деведесетих оптуживали за служење Милошевићевом режиму, а од петооктобарских промена и за сарадњу са земунским кланом, због чега је чак спроведен и у затвор у коме је, без оптужнице, одлежао 22 дана, априла 2003.
Петровић, аутор емисије „Печат времена“ коју су деведесетих цитирали и светски медији, сматра да је урушавање РТК почело много пре приватизационе агоније која траје од октобра 2015.
– Министарство привреде и други државни органи треба да предузму ригорозне мере против купца Милосављевића, да више ником не падне на памет да се тако неодговорно понаша, али реквијем за информативни бренд какав је био РТК засвирао је још с јесени 1996. Тада је под диригентском палицом градоначелника Верољуба Стевановића почело професионално, етичко и свако друго урушавање медијске куће коју ће Крагујевчани касније прозвати „Верковизија“. Стевановић се није скидао са екрана и радијских таласа, а од новинара се није могла чути ни чак ни блага критичка опаска на рачун локалне власти, иако је било јасно да Крагујевцу прети економски суноврат – каже наш саговорник.
Реквијем за РТК је засвирао још с јесени 1996, када је под диригентском палицом градоначелника Верољуба Стевановића почело професионално, етичко и свако друго урушавање ове медијске куће, сматра дугогодишњи новинар и уредник Радио Крагујевца Драгиша Петровић
Током деценије владавине Заједно за Шумадију, од 2004. до 2014, РТК је, према Петровићевом мишљењу, пао на „најниже гране“. Телевизија је, подсећа он, директно преносила слављенички коктел у Скупштини града уприличен поводом пуштања из притвора једног локалног функционера, док су се у централним информативним емисијама пласирале информације о градоначелниковим „љубавним јадима“.
Од медијске куће која је некада „пробијала локалне оквире“, РТК је под Стевановићем, каже наш саговорник, претворен у „мегафон за промоцију једног човека“, док је традиционална Ђурђевданска награда додељивана искључиво „партијским новинарима“.
– Новинари РТК данас реагују на катастрофалну приватизацију, траже разумевање и подршку, имају је, али се зарад дигнитета професије мора рећи да су прећутали многе ствари из периода Верољуба Стевановића. Били су благонаклони према власти која је уништила „Нискоградњу“, жмурили су на вапаје Народне кухиње, занемаривали захтеве просветара, а хвалили астрономска давања за спортске клубове који су оснивани под покровитељством УРС-а и рекламирали серијал „Село гори, а баба се чешља“, чији је аутор долазио на политичке скупове Заједно за Шумадију – наводи Петровић.
Изражавајући наду да на РТК неће пасти „последња клапа“, наш саговорник сматра да ова медијска кућа може да „васкрсне“ после поништавања приватизације, али само уз помоћ локалне самоуправе и под условом да се смањи се број запослених, којих сада има готово седамдесет.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.