Вести
24. 01. 2017.
Против Танјуга пљуштале тужбе за мобинг
Бројни судски процеси који су покренути против новинске агенције Танјуг у застоју су више од годину дана због неутврђеног правног статуса те медијске куће.
Наиме, у периоду од 2013. године до владине одлуке о гашењу у октобру 2015. године, више новинара и новинарки који су у то време радили у Танјугу поднело је тужбе против ове агенције због кршења Закона о раду по више основа од стране и данас актуелне директорке Бранке Ђукић.
Истовремено, упркос томе што је у појединим случајевима агенција Танјуг изгубила спор, суд није могао да обезбеди исплату одштете јер је та агенција формално правно престала да постоји. Међутим, ова непостојећа државна агенција наставила је да ради и има милионске приходе, управо од бројних министарстава и државних агенција.
Тужбу за мобингподнелаје Јасминка Коцијан, тадашња уредница мултимедије, против Танјуга у марту 2014. године. У овом случају као одговорно лице појављује је директорка Бранка Ђукић, коју је Коцијан оптужила за злостављање на раду када је покушала да је премести на ниже радно место након личног коментара на друштвеним мрежама о тада првом потпредседнику Владе, Александру Вучићу. Овај спор неколико пута је одлаган у Вишем суду у Београду због непојављивања Ђукићеве и немогућности да буде саслушана.
Јасминка Коцијан за Данас објашњава да је директорка, после спорног коментара, покушала на све начине да је дискредитује као запослену.
- Хтела је да ме представи као мање способну, психички нестабилну, само да би ме спустила на нижу позицију. За тужбу је рекла да је баш брига, да могу и да добијем на суду али да ће суђење да траје најмање две године - објашњава Коцијан и додаје да упркос томе што се читав случај одужио верује да правда мора бити задовољена.
Тања Његомир, бивша новинарка економске редакције Танјуга, тужила је ову медијску кућу за лажне оптужбе изнете о њеном раду. Повод је био закључак колегијума у коме је директорка изнела да Његомир није испунила одређени задатак, а како објашњава „било је лако проверљиво да то за шта ме оптужује није истина“. На основу тих закључака Ђукићева ју је казнила а такве ситуације понављале су се и раније, тврди Његомир.
- Казне су, као и награда, саставни део посла, али проблем је што је то неосновано и понављало се, а сада сам имала доказ црно на бело да је тужим и прекинем такву праксу, која се спроводила и према другим људима - истиче Његомир.
Овај случај који има елементе мобинга сада је у стању мировања, на захтев тужитељке након гашења Танјуга. Она је сматрала да је то у њеном најбољем интересу док се не утврди коначни статус Танјуга.
- Докје овакво стање, ни на небу ни на земљи, све зависи од судије како ће да протумачи да ли Танјуг постоји или не, зато сам мислила да је боље да замрзнем тужбу док се не установи правни наследник Танјуга - појаснилаје она.
Маја Бекчић Петровић успела је са тужбом да одмакне нешто даље од осталих, па је добила првостепену пресуду у своју корист у Првом основном суду у Београду, али она није постала и правоснажна а Танјуг је у међувремену престао да постоји, па је даљи развој овог случаја неизвестан.
Бекчић Петровић је од суда тражила поништавање АнеЈцса уговора о раду којим је у августу 2013. године са места помоћника главног и одговорног уредника за спољнополитичла сервис премештена на место новинарарепортера са знатно нижом зарадом, без образложења, а све након што је конкурисала за позицију директора Танјуга. Суд је после неколико одлагања саслушао и директорку Ђукић, а затим и одлучио у корист тужитељке, а Танјугу одредио исплату одштете и враћање Бекчић Петровић на првобитно радно место. Међутим, недуго после тога Танјуг је формално правно престао да постоји па исплата одштете није била могућа, а Бекчић Петровић је својевољно напустила ту агенцију.
Јасминка Коцијан навела је још неколико случајева непрофесионалног понашања директорке Танјуга.
- Отпустила је једног радника иако јој је правник рекао да нема довољно аргумената и да ће га суд вратити на посао. Она је на то одговорила:’ Нека га суд врати, а у међувремену ће то бити пример другима’ - тврди она и додаје да је у Танјугу било више случајева тужби због понашања Ђукићеве, који су завршени нагодбом. А. Поповић
Неправилности при избору директора Бранка Ђукић се на позицији директорке налази од 2009. године када је изабрана на јавном конкурсу, тада први пут расписаном од стране Владе Србије. Она остаје директорка и након конкурса расписаног 2013. године на који се пријавило 14 кандидата, међу њима и Маја Бекчић Петровић, а сви су дисквалификовани због, како је тада објашњено, непотпуних пријава. Удружење новинара Србије упозоравало јеВладу и изборну комисију на неправилности у начину расписивања конкурса, те да нису пријаве те које су непотпуне, већ прописани захтеви конкурса.
Бранка Ђукић без коментара
На питање Данаса како ће се даље решавати започети спорови против Танјуга, Бранка Ђукић, директорка те агенције, одбила је да коментарише ово питање јер, како наводи, „то би било мешање у рад судства".
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.