Вести
25. 01. 2017.
Пораст кршења кодекса новинара
Комисија за жалбу Савета за штампу у протеклој години је у осам дневних листова са националном покривеношћу констатовала 5.477 текстова у којима се крши једна или више одредби Кодекса новинара, што је значајно повећање у односу на 2015. годину и правда се појавом дневног листа Српски телеграф, речено је данас на конференцији за новинаре.
Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе, рекла је да после Српског телеграфа у кршењу Кодекса новинара предњаче Информер и Курир.
Она је скренула пажњу на однос кршења тачака Кодекса у априлу 2015. године и априлу 2016. године и двоструко увећање, са 312 на 616 кршења.
Неко би помислио да се ради о предизборној кампањи у 2016. години, али један од главних разлога за повећање кршења тачака Кодекса је писање медија о убиству певачице Јелене Марјановић, рекла је Скрозза.
Скрозза је оценила да су Данас и Политика светли примери и ретко им се догађају кршења кодекса.
Према њеним речима, наслови врло често не одговарају садржају у тексту, крши се претпоставка невиности и у порасту су ПР садржаји.
Скрозза наводи да је већи проблем од тога што се крши Кодекс то што се крше закони о јавном информисању, дискриминацији, а надлежни се не оглашавају о томе.
Имали смо министра културе који ни да бекне за време свог мандата, а ни садашњи се није огласио. Било би веома значајно да надлежни, који су плаћени из наших џепова, коначно почну да раде свој посао, поручила је Скрозза.
Ја верујем и даље можда слепо, нагласила је Скрозза, да после оваквих података барем један колега се погледа у огледало и запита: "Јел мора баш овако".
Упркос свом смећу и трансферу блама, гајим наду да је ипак могуће културно и пристојно новинарство у Србији у интересу грађана, рекла је Скрозза.
Генерални секретар Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је да је у 2016. години Савету поднето 126 жалби, што је више него у 2015. години када је било 109.
Од тих 126, рекла је она, разматрали смо 82, неке су још у процедури и само у девет смо констатовали да није прекршен Кодекс.
Новаковић је рекла да се највише крши одредба о истинитости извештавања, нарушавања приватности, неосноване клевете.
И даље поједини медији избегавају да објаве одлуке Комисије које се тичу њих, па смо разматрали и одлучили да свим медијима пошаљемо саопштење и информишемо их о одлуци
Савета за штампу о томе шта је одређени медиј урадио, рекла је Новаковић.
Члан Комисије за жалбу Петар Јеремић рекао је да јавне личности имају право на приватност, упркос перцепцији уредника таблоида, али новинарство као професија се огрешила посебно о обичан народ.
Јеремић је навео као пример и акцију Курира који жели да помогне жени жртви насиља, али се ту доводи у питање злоупотреба емоција и стања те жене.
Кодекс је скуп моралних начела и наша улога је да упозоримо колеге на оно што је супротно етичким начелима професије, рекао је Јеремић.
Ни колегама није много пријатно када донесемо одлуку да су прекршили Кодекс, види се то у њиховим одговорима, али поразно је што се ништа не чини да то у будућности буде другачије, рекао је Јеремић.
Право на слободу изражавања је свима гарантовано, додао је он, али нажалост то право се злоупотребљава.
На питање да је забележено повећање кршења Кодекса новинара и код листа Данас, Јеремић је објаснио да је повећање са 32 у 2015. години на 89 у прошлој последица објављивања ПР текстова у новинарској форми.
То све више узима маха, рекао је Јеремић и напоменуо да је Курир један од светлијих примера јер обележава ПР текстове.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.