Вести
27. 01. 2017.
Брајовић: Повлачење државе из медија није донело ништа добро
„Претходна медијска стратегија, која је важила од 2011. до 2016. године, била је преамбициозан и лоше утемељен документ, којим није много тога постигнуто“, каже државни секретар за медије у Министарству културе и информисања Нино Брајовић. Током петогодишње примене медијске сратегије, документа којим је држава дефинисала главне циљеве у подршци медијима и предвидела велике промене у тој области, приватизација локалних медија јесте доследно спроведена, каже Брајовић и додаје да то повлачење државе из медија „није донело ништа добро“.
Он наводи податке према којима је до 2016. године финансијска подршка медијима са свих нивоа власти износила 25 милиона евра, да би 2016. године пала на суму од осам до десет милиона евра, што за последицу има „прави помор локалних медија“.
„Не можете очекивати да опстане Радио-телевизија Крагујевац чији су дугови већи од 85.000 евра колико је плаћена, обавезна гаранција купца држави износи 150.000 евра, обавезна улагања новог власника су још толика, а две године након приватизације локална самоуправа не расписује конкурс за суфинансирање пројеката. То је неодржив модел и опстанак медија у тим условима је немогућ“, сматра Брајовић.
Показало се, каже, да је најбоље решење за медије био пренос капитала на запослене, без накнаде, јер „медији у овим условима не доносе профит и интерес за њихов опстанак је најизраженији код запослених“.
„Запослени у својим медијима виде не само егзистенцију него и оно што се може назвати животном мисијом. Уосталом, зашто се у приватизацији локалних медија после 2014. године ни у једном случају није појавио страни капитал као заинтересован?“, додаје Брајовић.
„Ни пројектно суфинансирање није дало резултате; мењаћемо закон“
Министарство се, истиче државни секретар, слаже с делом стручне јавности да током примене медијске стратегије, пројектним суфинансирањем није постигнуто довољно, посебно када су у питању локалне самоуправе. Зато, каже, треба мењати закон.
„Због злоупотреба у саставу комисија, због праксе да значајан број локалних самоуправа не расписује конкурсе за пројектно суфинансирање или за ту намену издваја симболична средства, мораћемо да мењамо Закон о јавном информисању и медијима. На томе, као и на решавању статуса Танјуга, радићемо не чекајући да се донесе нова стратегија. То су недовршени или лоше урађени послови обухваћени претходном медијском стратегијом“, наводи Брајовић.
„Танјуг није угашен, опстаје захваљујући борби колега“
Објашњавајући још увек нејасан статус државне агенције Танјуг, из чијег је власништва држава такође требало да изађе, Брајовић је напоменуо да је то био лоше урађен посао обухваћен претходном стратегијом.
Он каже да ова агенција није угашена и да функционише на основу Одлуке Владе Србије о правним последицама престанка рада, „али да продужавање таквог стања није прихватљиво“.
„Танјуг опстаје захваљујући борби колега новинара за егзистенцију и мисију. Власник је држава која је својој агенцији узела архиву, не финансира јој плате, оставила јој је опрему за рад и дозволила да ради као да је приватна фирма. Министарство културе ће тражити решење за формирање Танјуга као привредног друштва, претежно у јавној својини“, каже Брајовић.
Штета је, закључује он, што након два круга неуспешне приватизације Тањуга није расписан и трећи и што није омогућен бесплатан пренос капитала онима који су ову агенцију стварали.
„Медијска стратегија врбела од неостварених циљева“
Брајовић генерално оцењује да је претходна медијска стратегија била преамбициозан, па самим тим и нереалан и лоше утемељен документ, усвојен у време велике рецесије у свету и пада друштвеног производа у Србији.
„То је требало да буде документ који се бори за спас и опстанак медија. Уместо тога, стратегија је врвела од набрајања неостваривих циљева крунисаних обавезом прихватања регулаторног оквира Савета Европе и Европске уније“, додаје он.
Од циљева су, каже, доследно спроведене приватизација локалних медија и дигитализација земаљске телевизије.
Ипак, дигитализација је окончана са доста кашњења, Танјуг није приватизован, а држава није продала свој капитал ни у Политици ни у Вечерњим новостима.
Брајовић је у изјави за Цензоловку раније најавио да ће у фебруару бити формирана радна група за израду нове медијске стратегије, која би требало да буде донета до средине године и која би требало да буде основ за решавање заосталих и нових проблема у медијима.
Иначе, претходна медијска стратегија, односно Стратегија развоја система јавног информисања, донета је 2011. године и била је на снази до краја 2016. године.
Овај документ је омогућио приватизацију медија, као и пројектно суфинансирање медијских пројеката, којима би требало да буде оствариван јавни интерес.
Неки од њених циљева, који су мање или више испуњени на крају петогодишње примене стратегије и двогодишње примене сета медијских закона, били су и дигитализација, подстицање и очување медијског плурализма, транспарентност власништва и спречавање медијске концентрације.
Коментари (2)
Остави коментар27.01.
2017.
Приватни Танјуг
Какав погрешан (смешан?) закључак "Tанјуг опстаје захваљујући борби колега новинара за егзистенцију и мисију....." Г Брајовићу опстаје захваљујући директном договору вечите и сигуран сам будуће директорке Танјуга Бранке Ђукић и премијера Александра Вучића.
Одговори" Власник је држава која је својој агенцији узела архиву, не финансира јој плате, оставила јој је опрему за рад и дозволила да ради као да је приватна фирма". А онда приватна фирма користи неколико хиљада квадрата у згради у центру града без конкурса. Верујм да су приходи те приватне фирме огромни јер поред плата за стотинак запослених плаћа закуп, порезе, комуналије, телекомуникације .
27.01.
2017.
Zadruzni mediji
Nisu valjale drustvene i drzavne medijske organizacije, pa su privatizovane ili "ugasene". Posto povlačenje države iz sektora javnog informisanja nije donelo ništa dobro, kako kaze novi državni sekretar za informisanje i medije u Ministarstvu kulture i informisanja Nino Brajović, pa u ovom tekstu (on) zakljucuje:
Одговори"Pokazalo se, kaže, da je najbolje rešenje za medije bio prenos kapitala na zaposlene, bez naknade, jer 'mediji u ovim uslovima ne donose profit i interes za njihov opstanak je najizraženiji kod zaposlenih“".
Posle ovog najnovijeg predloga (resenja) novog drzavnog sekretara za pretvaranje svojine u sektoru javnog informisanja, mislim da bi mediji mogli da se zovu "zadruzni mediji", a odgovarajuce organizacije - "zadruzne medijske organizacije", u skladu sa clanom 86. stav 1. recenica 1. Ustava Republike Srbije.