Вести
21. 02. 2017.
Колевка Атељеа 212 и први дом Студија Б
- Хваљена, критикована, призната и оспоравана, са годинама иза себе, које су за поштовање, у садашњим, никад тежим временима, „Борба“ обележава 9 година постојања.
Од Загреба, где је светлост дана угледао први лист са именом Борба, преко слободних територија Ужичке републике за време Другог светског рата до данашњих дана и пожутелих камених блокова зграде у којој станује Борба последње 72 године у здању на Тргу Николе Пашића, за које се без претеривања може рећи даје једно од седишта наше културе и школа журнализма коју квалитетом вероватно нико достићи неће - истиче Андрија Јоргић, председник организационог одбора НИП Компанија „Борба“.
Прва Борба изашла је 19. фебруара 1922. у Загребу, а у ослобођеном Београду штампана је 15. новембра 1944. Кућа Борбе је покренула на десетине штампаних издања од Кекеца до Вечерњих новости.
Иако је лист Борба угашен 2009, компанија са истим именом је и даље активно привредно друштво. Ова кућа је покренула едну од најсавременијих штампарија на Балкану, а архива представља непроцењиву културну баштину Србије.
- Фото документација „Борбе“ има преко 200.000 фотографија, неке од њих ни до данашњег дана нису објављене и поменимо само фотографије са суђења Дражи Михајловићу или оне које су настале на броду „Галеб“, на ком је Тито провео 97 дана. У децембру 2014. смо започели дигитализацију свих издања из наше архиве, а годину раније је у оквиру новинске документације започет и ускоро ће бити завршен попис бибхотеке у чијем је фундусу неколико десетина хиљада наслова подсећа Јоргић. Атеље 212 заживео је у згради на Тргу Николе Пашића јер је прва представа култног театра играна у сали за одржавање састанка у приземљу, која је преко дана служила за састанке, а увече за позорницу, где је могло да стане тачно 212 столица. На овој адреси почео је с емитовањем радио Студио Б, а први водитељ је био Иван Бекјарев.
За Борбу су писали и извештавали многи, међу њима Добрица Ћосић, Милош Црњански, Иво Андрић, Богдан Тирнанић, Боба Селенић и многи други, а од оснивања, па све до данашњих дана у кући „Борба“ запослен је цео један град од неколико десетина хиљада људи.
Како је Фића добио име
- Након завршетка рата, Борба је коштала један динар, колико и векна хлеба, па је народ причао да Борба значи живот. Слика Алије Сиротановића из Брезе никада није била на новчаници од 10 динара, то је био Ариф Хералић из Зенице, а усликао га је фоторепортер Борбе Бибић.
Педесетих година у Борби је излазио стрип „Курир Фићо“, у којем је познати карикатуриста Милорад Добрић бележио свакодневне догодовштине обичног човека и управо је по том лику чувени Фића, то јест застава 750, добио име - каже Јоргић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.