Вести
27. 02. 2017.
Мали екран: Снежана Ђорђевић, уредница Телевизије Коперникус и ауторка ток шоуа “Гласно и јасно”
Штета што 5. октобар није донео слободно новинарство
Цензуре је одувек било, само је мењала свој облик. Памтим периоде на Трећем каналу са истакнутим црним листама у редакцији, када није могао да се емитује чак ни путопис пре него што га не погледа главни и одговорни уредник, када су новинари кришом читали опозициони лист...
У Србији је данас више на снази аутоцензура него цензура, а цензуре је било у свим властима које памтим од кад се бавим новинарским послом - каже нам Снежана Ђорђевић, уредница ТВ Коперникус, у последње време све гледаније телевизије и ауторка популарног ток шоуа “Гласно и јасно”.
Ваша телевизија је дуго важила за медијску кућу блиску владајућој странци. Да ли вам је то сметало или помагало у раду?
- На телевизији Коперникус почела сам да радим пре три године, након што је ТВ Авала престала са радом. Тада сам писала и за магазин ‘'Гразиа’’, али ми је недостајала телевизија на којој сам радила дуги низ година. Одувек сам се само бавила новинарством у различитим редакцијама. Почела сам на Радио Београду у омладинској емисији ‘’Нико као ја’’, а затим сам упоредо радила на другим београдским радио станицама, као и на телевизији - РТС-у, у забавној редакцији и у сателитском програму а затим на Трећем каналу где сам водила емисије ‘’Подне поподне’’, ‘’Поздрав из Београда’’, радила интервјуе са познатим личностима, снимала путописне репортаже. Када сам дошла на ТВ Коперникус нисам много размишљала о политичкој опцији те телевизије. Желела сам само да се бавим новинарством и да дам свој допринос унапређењу програма. На моју срећу, наишла сам на подршку у томе. Мислим да се донекле може следити сопствени пут упркос захтевима медијске куће. На такву атмосферу у медијима сам навикла одавно, радећи на Трећем каналу, РТС-у, пре и за време Милошевића, потом на YУ инфо каналу, ТВ Пинк, ТВ Авали.
Чињеница је да у последње време на ТВ Коперникус можемо видети и емисије где гостују неистомишљеници власти. Једна од њих је и ваша емисија “Гласно и јасно”. Да ли мислите да у Србији влада цензура, односно, какво је ваше мишљење о тренутним медијским слободама?
- Са сваким можете разговарати ако знате шта хоћете, ако имате меру и поштовање према саговорнику. А треба знати како им прићи, и на који начин поставити питања. Мислим да свакоме треба пружити шансу да каже своје мишљење на цивилизован и аргументован начин, без вређања неистомишљеника. Моји гости то осећају и нисам до сада имала непријатности. Цензуре је одувек било, само је мењала свој облик. Памтим периоде на Трећем каналу са истакнутим црним листама у редакцији, када није могао да се емитује чак ни путопис пре него што га не погледа главни и одговорни уредник, када су новинари кришом читали опозициони лист... Данас је више на снази аутоцензура због страха новинара који су, чини ми се у све тежем материјалном положају. А изгледа се то нажалост, неће ускоро променити…
Повремено водите емисију “На кафи са Ђуком” када је Владимир Ђукановић одсутан. Како вам се свиђа та емисија и да ли мислите да новинар може истовремено бити и члан странке?
- Раније сам чешће мењала Ђуку док нисам имала ауторску емисију. Имала сам велики унутрашњи отпор према томе јер нисам желела да ме гледаоци упоређују са колегом нити да ме повезују са политичким ангажовањем. Са друге стране, то је био изазов да испробам себе у тој захтевној ‘’улози’’. Надам се да сам успела да изградим сопствени стил који није у вези са ставовима гледалаца који се јављају, нити у вези са Ђуком. За мене је неспојиво да новинар буде члан било које странке. Изнад свега треба да буду чињенице и објективност. Али, питање је колико то данашња медијска сцена подржава.
Једном сте рекли да вам недостаје “Утисак недеље”. Многима недостаје, али је питање: зашто за “Утисак” нема места ни на једној српској телевизији. Какво је ваше мишљење: ко је највећи кочничар “Утиска”?
- Свако ко се професионално и озбиљно бавио новинарством, није пропуштао да гледа ‘’Утисак недеље’’. Иако је та емисија опстајала у политички турбулентнијим временима, не разумем зашто више није на програму када се данас потенцира на томе да живимо у стабилној Србији. У ‘’Утиску’’ су могла да се чују врло различита мишљења и то од највећих интелектуалаца Србије и региона. Могу само да кажем да је штета што ‘’Пети октобар’’, у који сам веровала, није донео слободно новинарство.
Људи који гледају вашу емисију чуде се како сте “веома нормална особа”, што је комплимент на српском медијском небу. Да ли је данас тешко бити нормалан на телевизији?
- Хвала што мислите да је комплимент да сам ја неко ко је ‘’веома нормална особа’’. Понекад се преиспитујем да ли је Србији добро и пожељно бити ‘’нормалан’’. Не знам како сам остала таква поред свега шта смо преживели и поред оног шта нам се дешава. Једноставно, тешко ме је поколебати у неким ставовима, не мењам лако мишљење о људима и свету око себе. Иако стално ‘’маштам о бољем сутра’’, врло брзо се вратим у стварност. Трудим се да реално расуђујем, никада ме није интересовала популарност коју доноси телевизија, а ни ја нисам тежила ка томе. Драго ми је што су гледаоци и колеге препознали вредност оног шта радим и како радим. Када добијете комплимент од колеге кога веома цените у новинарству, а да га при том лично не познајете, знате да сте урадили праву ствар у каријери.
Друге телевизије
Шта волите да гледате на другим телевизијама?
- Од информативног програма, гледам Дневник РТС-а, Вести Б92, емисију ‘’Око’’. Од осталих садржаја, филмове на кабловској телевизији ХБО. Велики сам љубитељ филма и позоришта, и жао ми је што више не пратим професионално културу као некада. Понекад се шалим са колегама да смо прикључени на информације 24 сата. Волела бих да се тако прикључим на културу и уметност …
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.