Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
01. 03. 2010.
Грађанима ћемо помоћи да купе уређаје за пренос дигиталног сигнала
интервју Јасна Матић, министарка телекомуникација
Србија има рок да до 4. априла 2012. године са аналогног пређе на дигитално емитовање телевизијског програма, а процене су да би овај процес могао да нас кошта до 50 милиона евра. Министарка за телекомуникације Јасна Матић у интервјуу за „Блиц“ каже да смо за ове сврхе добили 12,5 милиона евра бесповратних средстава од Европске уније, али да је неопходно да именујемо директора новог предузећа Емисионе технике, што још нисмо учинили и с чиме каснимо.
- За сада имамо само вршиоца дужности, а ја сам добила уверавања да ће избор бити извршен на идућој седници Владе, како бисмо могли да користимо ова средства - каже министарка.Докле смо заправо стигли у овом тренутку са процесом дигитализације?
- Направили смо план и изабрали 4. април 2012. године као рок за прелазак на дигитализацију. Рател тренутно наручује пројекат мреже за емитовање, завршен је и процес издвајања Емисионе технике из РТС-а, који ће емитовати програм за све оне телевизије које ће имати дозволу за емитовање. Мало се касни са постављањем директора, али имам чврсте гаранције да ће на следећој седници Владе он бити постављен. Вршилац дужности је тренутно наш секретар Министарства Владимир Хоман и наш предлог је да директор буде он.
Зашто је потребно издвајање Емисионе технике?
- Европска пракса је да постоји јединствен систем за емитовање како би се смањили трошкови, да не би свака телевизија морала да гради своју мрежу предајника. До сада је један број телевизија емитовао програм преко РТС, али то вас увек доводи у незгодну ситуацију. Европска пракса је да се направи систем који се бави само тиме.
Да ли ће процес дигитализације код нас ићи постепено или ће се десити оног тренутка када истекне рок?
- Код нас то не може да иде постепено. Наш закон о радио дифузији предвиђа да се, чим се ослободи нека фреквенција у спектру за емитовање, одмах аукцијом додели на коришћење неком другом. У другим земљама спектар није тако закрчен и онда имате слободан простор да део по део селите. Ми ту опцију немамо, па ћемо у тренутку направити прелаз са аналогног на дигитално емитовање.
Шта још треба да урадимо када је изградња мреже у питању?
- Постојећа мрежа РТС ће морати да се обнови јер је она у лошем стању, а мораће да се набави и нова техника која емитује дигиталне сигнале. Када буде готов пројекат знаћемо колико ће то коштати. Наш план је да купимо стубове од других емитера по некој цени која је нижа од подизања новог. И даље остају процене да ће нас све коштати до 50 милиона евра.Грађанима ће бити потребни и уређаји за прелазак са аналогног на дигитално емитовање.
Да ли постоји могућност да се субвенционише куповина ових уређаја за све, а не само за најугроженије?
- Постоји. Ми смо предвидели три могућности. Једна је да помогнемо само социјално угроженим грађанима, друга је да се помогне свима који плаћају претплату, а трећа и најмање вероватна да се свим домаћинствима да субвенција. Цена тог уређаја је око 50 евра.
Дигитализација важи само за она домаћинства која немају кабловску телевизију. Колико их је у Србији?
- У Србији је око 3,5 милиона домаћинстава, а око милион и по има кабловску. Значи око два милиона њих има пријем преко земаљске антене. Триста хиљада грађана је тренутно обухваћено неким системом социјалне помоћи и за њих ћемо сигурно обезбедити овај уређај. За остале још анализирамо колики би то био трошак за државу.
Телевизори нове генерације неће морати да имају ове уређаје?
- Мораће. Пошто се овде још увек не продају са одговарајућим новим стандардима. Али они ће се сигурно до краја године појавити и на нашем тржишту.
Које су предности дигиталне телевизије осим „бистрије“ слике?
- Постоје две групе користи. Једна је што је слика боља, отпорнија на временске прилике и можете уз телевизијски програм да емитујете и друге информације. Да имате квалитетнији телетекст, да бирате језик за титл итд. Друго, за државу је корист што се много ефикасније користи спектар, а он је ограничен ресурс. Висока дефиниција телевизије не би била могућа у аналогном сигналу и ограничен је број телевизија које можете имати.
Антрфиле : Још ништа о приватизацији „Телекома“
Да ли Влада размишља о приватизацији „Телекома“? Има ли заинтересованих купаца?
- Влада није одлучивала о приватизацији „Телекома“. Та тема није покретана. У Србију је долазио власник „Ораскома“ у оквиру египатске делегације. То је велика фирма која држи мобилну телефонију. Они јесу заинтересовани да уђу на наше тржиште. Шта ће Влада тачно одлучити не знам. Нема никакве конкретне понуде, он је само изразио велику заинтересованост.
Бојана Стаменковић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.