Вести
06. 03. 2017.
РЕМ: Нема одлуке о праћењу ових избора, радићемо по пријавама
Регулаторно тело за електронске медије потврдило за Инсајдер.нет да није донело посебну одлуку о праћењу председничких избора, већ ће надзор вршити по пријавама грађана о уоченим неправилностима.
Такође, из изјава појединих чланова тог регулаторног тела може се закључити да у РЕМ-у нема капацитета за квалитетан надзор медија, као и да међу члановима тог тела нема сагласности о томе шта је њихова законска обавеза.
На питање новинара Инсајдера да ли ће РЕМ током контроле избора пратити само број огласних порука у медијима или и заступљеност кандидата у информативним програмима, Стевица Смедеревац, начелник мониторинга у РЕМ-у, рекао је да ће то тело радити по појединачним притужбама о неправилностима.
„Нема никакве посебне одлуке РЕМ-а о овим изборима. Ми ћемо поступати по изборним пријавама. Дакле, бавићемо се свиме за шта грађани сматрају да је проблематично и спорно. Такође, радићемо с Агенцијом за борбу против корупције, а и део извештаја о оглашавању ће бити доступан“, каже Смедеревац.
Он истиче и да је велики обим посла највећи проблем тог регулаторног тела с обзиром на то да је РЕМ од доношења Закона о електронским медијима, крајем 2014, у обавези да контролише и приватне медије.
РЕМ није завршио ни контролу прошлих избора
Мањак људи и обимност посла Смедеревац истиче и као основни разлог због чега РЕМ први пут од оснивања 2003. није објавио извештај о надзору медијских услуга за прошлогодишње изборе.
Он је за Инсајдер.нет први пут потврдио да извештај за прошле изборе не само да није објављен, већ није ни завршен.
„Извештај није објављен јер није готов. Ми једноставно не стижемо то да урадимо“, каже Смедеревац.
Чињеница да РЕМ до данас није објавио извештај о прошлогодишњим парламентарним изборима подгрејао је сумње у квалитет и објективност рада тог надзорног органа.
Такође, на основу изјава чланова РЕМ-а, може се закључити да у овом регулаторном телу не постоји сагласност око тога да ли РЕМ уопште има законску обавезу да објављује извештај о мониторингу изборних циклуса, као ни шта је предмет његовог рада.
Према Смедеревцу, РЕМ по закону није обавезан да објави извештај, већ само да обавести Агенцију за борбу против корупције о уоченим неправилностима.
За разлику од њега, други члан Савета Милош Рајковић је почетком децембра прошле године истакао да извештај РЕМ-а још није стигао до Савета јер не постоји законски рок у ком извештај мора да буде објављен.
Такође, чланови РЕМ-а нису сагласни ни у томе да ли је њихова обавеза да мере заступљеност политичких актера у информативним програмима емитера.
Горан Петровић, заменик председника Савета РЕМ-а, рекао је да се то тело тиме не бави, док Гордана Суша, бивша чланица Савета РЕМ-а, тврди да је већ после 10 дана кампање имала увид у део извештаја који је недвосмислено показивао да је у медијима фаворизована Српска напредна странка.
РЕМ не може да кажњава
Према Закону о електронским медијима, емитери су обавезни да поштују „забрану политичког оглашавања ван предизборне кампање и да у току предизборне кампање регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима обезбеде заступљеност без дискриминације“.
Управо је РЕМ дужан да врши надзор рада емитера и стара се о доследној примени овог закона, без ког нема ни гаранција да ће избори бити одржани у демократским и фер условима. Међутим, РЕМ нема законска овлашћења да кажњава прекршаје.
Транспарентност Србија је оценила да због тога што постоје многи аспекти изборне кампање који нису под контролом ниједног регулаторног тела изузетно важно формирање Надзорног одбора Скупштине Србије који би се њима бавио.
Међутим, Скупштина Србије је поново избегла своју законску обавезу да формира Надзорни одбор, чија је дужност управо да „упозорава на поступке политичких странака органа управе, кандидата и средстава јавног обавештавања којима се ометају изборна кампања и угрожава једнакост права свих кандидата“.
Током председничке кампање не само да неће радити Надзорни одбор Скупштине, већ неће радити ни сама Скупштина пошто је председница Парламента Маја Гојковић, након консултација у Влади, „одузела реч“ посланицима до краја избора због, како је навела, политичке стабилности.
Фер и регулаторни избори угрожени
Поред неједнаке заступљености кандидата у медијима, регуларност и фер услови током предстојеће председничке кампање угрожени су из још неколико разлога.
Први пут ће ове године потписи неопходни за кандидатуру, уместо у судовима, бити оверавани код нотара. За сада је најављено 15 кандидата, који морају да сакупе по најмање 10.000 потписа, а у Србији има само 400 нотара, њихових помоћника и приправника. Поставља се питање да ли ће успети све да обраде од 12. марта, када истиче рок.
Агенција за борбу против корупције, која контролише финансирање странака током кампање, не ради у пуном капацитету – нема директора, има само шест од девет чланова, а за одлучивање је потребно пет. Мандати четворо чланова истичу 8. априла.
Недоумица је и како ће бити организовано гласање на Косову. Уставни суд је прогласио незаконитим решење из 2014, када се гласало на Косову, а гласови бројани у Рашкој и Врању. РИК још није саопштио које ће бити ново решење за гласање на Косову.
Такође, грађани у дијаспори ће имати само седам дана за уписивање у бирачки списак, што многе може да спречи да гласају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.