Вести
03. 04. 2017.
Ни дигитална генерација не зна шта је лажна вест
Млађи и старији тинејџери користе разне изворе информација али још нису у стању да направе разлику између неистинитих и истинитих вести.
Иако су деца технички напреднија и образованија од својих родитеља, ипак не могу да разазнају истините од неистинитих информација.
Чак 31 одсто деце између 10 и 18 година је објавило причу за коју се касније сазнало да је неистинита, док 44 одсто каже да уме да препозна лажне вести.
Џим Стејер, оснивач непрофитне организације за промовисање безбедних вести и технологије за децу, сматра да лажне вести нису биле проблем до пре две године и да их је убрзао "Трампов феномен" оптуживања медија за намерно ширење лажних информација.
Истраживање под називом "Вести и деца Америке" спроведено је на 583 деце и тинејџера узраста од 10 до 18 година. Разматрало се како деца виде нове вести и како се мења конзумирање медија код деце између 10 и 12, и тинејџера између 13 и 18 година.
Једино позитивно сазнање је било то да деца цене вести и сматрају их корисним за читање. Седамдесет одсто њих је изјавило да се осећа паметно и образовано ако прочита нове информације у медијима.
Осим тога, четвртина групе је рекла да има пуно поверење у чињенице из организација за новости. Цела група сматра да у вестима не постоји равнотежа када се износе теме које се тичу пола или расе, као и релевантност самих тих вести. Само једна трећина тврди да су у медијима мушкарци и жене једнако заступљени као и људи различитих раса и етничког порекла.
Већину вести деца ипак добијају преко родитеља, учитеља, породице и пријатеља више него из било ког другог извора, а таквих је 63 одсто; 49 одсто добија информације путем интернета, а 46 одсто преко радија, новина или телевизије.
Млађа деца још зависе од родитеља и професора, док се тинејџери већ окрећу према друштвеним мрежама, порталима и апликацијама. Само 16 одсто млађих (10-12 година) чита вести преко друштвених мрежа, а са друге стране 49 одсто тинејџера управо на тај начин скупља информације.
Што се тиче добијања вести преко породице, обе старосне групе су изједначене; 42 одсто млађих (10-12 година) добијају вести на овај начин, док је код тинејџера (13-18 година) тај проценат 47 одсто.
У поређењу са њима, одрасли много више конзумирају телевизију, а далеко мање друштвене мреже као извор информација. Више од четвртине одраслих каже да вести чита на порталима и апликацијама за мобилне телефоне.
Млађи тинејџери више конзумирају вести са YоуТубеа (41 одсто), док старији преферирају Фацебоок (41 одсто). Девојке су склоније читању вести на Фацебооку, док су дечаци склонији YоуТубеу.
Као закључак истраживања, водећи научници закључују да би деца у школама требало да се посвете вестима и да медијске групе морају да стварају више садржаја који могу да конзумирају и тинејџери.
Тинејџери сматрају да се од проблема који се тичу њих самих најбитнији: образовање (76 одсто), технологија (72 одсто), новости из локалне заједнице (67 одсто) и околина (64 одсто).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.