Вести
06. 04. 2017.
Танјуг постаје акционарско друштво
Правни статус Танјуга требало би у најскоријем периоду да буде решен тако што ће ова бивша државна новинска агенција, која је од 31. октобра 2015. године силом закона престала да постоји, бити претворена у акционарско друштво или друштво са ограниченом одговорношћу, сазнаје Данас.
Како сазнајемо, Министарство културе и информисања је написало два нацрта закона о Танјугу који предвиђају овакву трансформацију, а о њима би у најскоријем периоду требало да расправља Влада Србије.
Славиша Лекић, председник Независног удружења новинара Србије, каже за Данас да није никаква тајна да Влада враћа Танјуг у живот.
- Да се на томе увелико ради доказ је и наступ Нина Брајовића, државног секретара за информисање, који је 15. марта на састанку Конвент групе за поглавље 10, говорећи о активностима у области медија које су спроведене од претходног састанка, између осталог споменуо и доношење два нацрта закона о Танјугу. По тим нацртима Танјуг би требао да постане д. о. о. или акционарско друштво - наводи Лекић.
Државни секретар Нино Брајовић потврдио је ове наводе Данаса. О судбини Танјуга јуче се огласио министар културе и информисања Владан Вукосављевић, наводећи да ће Влада врло брзо решити статус новинске агенције Танјуг.
- Статус Танјуга је релативно правно неодређен. То ћемо врло брзо да решимо, они су ни на небу ни на земљи у погледу њиховог правног статуса. Танјуг је врло важна установа овог друштва - рекао је Вукосављевић не желећи да улази у конкретна решења о правном статусу Танјуга.
Иако су нацрти закона о Танјугу и даље непознаница, из Вукосављевићеве изјаве се да наслутити да се Влада неће у потпуности дистанцирати од рада те агенције.
- Србија као држава, без обзира ко је на власти, има велику потребу да грађанима и свету да информације из своје земље. Врло је важно да држава има могућност да производи и обавештава јавност шта се дешава - казао је Вукосављевић.
Бранка Ђукић, директорка Танјуга, каже за Данас да њу нико није консултовао о поменутим изменама закона.
Драган Јањић, главни уредник агенције Бета, каже за Данас да би, уколико је циљ Владе да информише грађане о својим активностима, требало да оснује службу за информисање која би своје садржаје без накнаде делила медијима.
- Које год решење да одаберу за Танјуг мора се имати у виду равнотежа тржишта. Не би ваљало да Влада протежира једну агенцију која би се на тржишту такмичила са две агенције које иза себе немају Владу - каже Јањић.
Сличног мишљења је и Петар Јеремић, председник Извршног одбора УНС-а Удружења новинара Србије, наводећи да је нужно да решење правног статуса Танјуга успостави јасну дистанцу између те новинске агенције и извршне власти.
- Мора да се пронађе решење које ће онемогућити Влади да утиче на уређивачку политику Танјуга. Исто тако, Танјуг не би смео да буде привилегован у смислу финансирања - наводи Јеремић.
Влада дигла руке од медијских реформи "Јавности је промакла вест да је Влада Србије донела измењену уредбу о преносу капитала без накнаде запосленима код издавача медија, којом је омогућила да се локалним самоуправама пренесу акције и удели медија, чија је приватизација поништена", казао је Славиша Лекић, председник НУНС, напомињући да то практично значи да је Влада Србије дигла руке од медијских реформи.
Коментари (1)
Остави коментар08.04.
2017.
Доста замајавања
Србија као и многе друге озбиљне европске државе има потребу ѕа новинском агенцијом која у нашим условима мора бити део Медијског јавног сервиса. Свако друго решење је затварање очију пред проблемима и представља чист губитак времена на дужи рок. То су " црвене линије" које заинтересоване стране у процесу одлучивања морају да прихвате, беѕ обзира на анимозитете који могу бити мотивисани личним интересима, или можда кадровским решењима који су део истог пакета. Разрешење пат позиције која већ предуго траје несумњиво би позитивно утицало на углед Републике Србије како локално тако и глобално. Финансије потребне за рад таквог сервиса а у односу на проистеклу добробит у области јавног информисања и културе за државни буџет не представљају терет и занемариво су мале у односу на остала издвајања о којима не бих сада дужио. О утицају државног апарата на уређивачку и кадровску политику можемо дискутовати.
Одговори...