Вести

19. 04. 2017.

Аутор: Људмила Цветковић и Огњен Зорић Извор: Радио Слободна Европа

РТС ни по чијем укусу

Радио телевизија Србије нашла се на удару обе стране. Смене челних људи те куће траже како демонстранти на улицама градова Србије, тако од пре два дана и један од најближих сарадника премијера Александра Вучића. Наравно, из дијаметрално супротних разлога.

Сам Јавни сервис, који би требало да је у служби грађана, одабрао је стратегију маргинализовања неочекиваних протеста који су отпочели након што је Вучић тријумфовао на изборима за председника Србије 2. априла. У којој је мери револт дела јавности оправдан, Радио Слободна Европа је утврђивао и рачунањем минутаже коју су ти протести добијали у централној информативној емисији РТС-а, Дневнику 2.

Слике хиљада демонстраната током протестних шетњи улицама Београда нашле су се и у светским медијима попут BBC-а, Ројтерса, АП-а. Ипак тај догађај за Радио телевизију Србије, испред чије зграде се сваке вечери демонстранти задрже током протестне шетње, није једна од вести дана, не пласира се у ударним минутима Дневника 2, нити му се посвећује битнија аналитичка пажња.

„Мислим да не можемо бити задовољни тиме како РТС извештава о ономе што се дешава на улицама Београда и других градова, ни по количини, ни по садржају, ни по месту које ти догађаји добијају у емисијама, али то није ништа ново“, оцењује професор Факултета политичких наука Раде Вељановски.

Извештаји са протеста током којих су блокирани делови центра града у другом Дневнику РТС-а углавном се мере секундама. Примера ради, 7. априла је у двадесетом минуту Дневника емитован извештај од 49 секунди, 9. априла у четрнаестом минуту протесту је било посвећено 52 секунде, а 10. и 11. априла по 48 секунди у шеснаестом, односно седамнаестом минуту Дневника.

Нешто дужи извештаји забележени су 5. и 6. априла од 2,45 минута, односно минут и 36 секунди, а емитовани су у деветом, односно осмом минуту информативне емисије, али су садржавали и реакције на протест.

И док рецимо BBC 14. априла уз снимке демонстрација које се одвијају под називом „Протести против диктатуре“ и поруке демонстраната даје и анализу са саговорником из Београда о томе зашто толико људи протестује, Јавни сервис у Београду у централним вестима пружа само штуре информације о одржавању протеста уз видео снимак демонстрација са изјавом углавном једног демонстранта.

Јавни сервис, овим протестима у својој централној информативној емисији није посветио ни једну анализу како би детаљније својој публици објаснио разлоге на које се позивају демонстранти, који су отпочели протесте након што је актуелни премијер Александар Вучић однео убедљиву победу на изборима за председника Србије са 55,08 одсто изашлих бирача или 2.012.788 гласова према последњим подацима Републичке изборне комисије, који још увек нису коначни због понављања избора на три бирачка места.

Професор Вељановски подвлачи да се РТС на сличан начин понаша већ дуже времена.

„И стога би се могло закључити да РТС-у није најважније да по професионалним и етичким стандардима извештава о овим догађајима него да им је ипак пре свега важно шта ће власт о томе да каже и шта власт о томе мисли“, каже Вељановски.

Однос према свакодневици који би се и тако могао описати изнедрио је апсурдне ситуације, попут оне од 12. 13. и 16. априла када су извештаји о протесту емитовани у другој половини Дневника 2, док је за рекацију изабраног председника Александра Вучића на те протесте пронађено место у првој половини емисије.

Студентски и грађански протести су се нашли међу вестима дана само 8. априла када су се незадовољни грађани прикључили протесту припадника полиције и војске током кога је више сати био блокиран центар града и Бранков мост који води у Нови Београд и где је према проценама извештача било присутно више од десет хиљада људи.

Извештај тог дана траје минут и 33 секунде а емитован је у шеснаестом минуту Дневника 2. Након тога уследиле су реакције Министарства одбране и премијера Вучића на протесте. А у својој информативној емисији од 13 сати у време одржавања протеста РТС није пренео ни информацију да је саобраћај у центру главног града Србије већим делом у блокади.

Већ у првим данима протеста студенти, који чине већину демонстраната, међу захтевима су истакли и смену уредника РТС-а због „режимског извештавања и неравномерне заступљености (председничких) кандидата“. У усаглашеним захтевима студената тражи се и слобода медија – смена одговорних уредника РТС-а и РТВ-а (Радио телевизије Војводине) и оштро санкционисање уредника свих медија који крше медијске законе и Кодекс новинара Србије.

Уверени да бране слободу изражавања у време емитовања другог Дневника од пола осам испред зграде РТС-а у Таковској улици демонстранти скандирају и „хоћемо уживо“. Тешко да је и један од њих могао очекивати да ће се захтевима за смену руководства РТС-а придружити и министар за рад Александар Вулин, који је у понедељак најавио да ће на седници Владе затражити ту смену са образложењем да Јавни сервис не извештава објективно о протестима у Београду и Србији.

„Ако је сто људи, онда је сто људи, а не хиљаду и да о томе постоји телевизијски прилог од три минута“, рекао је Вулин, који је у јавности познат по медијским манирима сличним Вучићевим, испуњеним вербалним нападима и олаким оптужбама противника.

Упитан шта мисли о овом захтеву свог блиског сарадника премијер Вучић је уз осмех приметио да се повећава број оних који захтевају смену руководства РТС-а.

„Али сам се насмејао пошто су ми послали да када то тражи министар Вулин да је онда то ваљда диктаторски захтев, а кад неки други траже онда је то демократски захтев. Постоје институције које доносе одлуке о томе. А да ли сам увек био срећан или да ли сам данас срећан оним што ради РТС – нисам, али је можда то за демократију добро“, рекао је Вучић у понедељак након што се у време ускршњих празника у згради Патријаршије Српске православне цркве у Београду сусрео са патријархом Иринеје.

Ипак је, како су пренели медији, рекао да је уочљиво да РТС прави петоминутни прилог кад неко скупи 60 људи, а нема вести кад неко други скупи 600 људи.

РТС се, изгледа, нашао под двоструким притиском?

„Наравно да се и РТС и Радио телевизија Војводине налазе под двоструким притиском, али тај притисак је потпуно разумљив ако неко мисли да ради у јавном сервису“, каже професор Раде Вељановски.

„Потпуно су у праву они који сматрају да РТС недовољно добро извештава и да је веома лоше одрадио посао у предизборној кампањи. РТС није државна радио телевизија а наша се власт нажалост према РТС-у односи као према државној радио телевизији. Нажалост тако се односи и руководство те радио телевизије. Јавни сервис је нешто сасвим друго“, наводи Вељановски.

Генерални директор Радио-телевизије Србије Драган Бујошевић поводом критика које стижу на рачун јавног сервиса, само је кратко изјавио да га радује што су сви љути на РТС. Ни Бујошевић, ни главни и одговорни уредник Информативног програма Ненад Љ. Стефановић, као ни председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић нису били доступни за коментар.

Рецимо да су чланови Синдиката „Независност“ Јавне медијске установе РТС огласили саопштењем у коме су указали на „сраман“ начин извештавања Телевизије Београд о студентским и грађанским протестима и захтевали оставку главног и одговорног уредника Информативног програма РТС Ненада Љ. Стефановића и смену одговорног уредника Београдског програма Саше Барбуловића.

Јавни сервис се финансира таксом за јавни медијски сервис коју плаћају грађани у износу од 150 динара што је око 1,20 евра а изменама Закона о јавним медијским сервисима предвиђено је и да се јавни медијски сервиси у 2017. години финансирају са четири милијарде динара из буџета.

Председник Управног одбора РТС-а Владимир Вулетић је у тексту „Зашто не подржавам протест“ када је реч о РТС-у навео да је ова кућа очувала независност. Вулетић је написао да демонстрантима нису рекли да је „основни предуслов за уређивачку независност јавног медијског сервиса да не зависи од новца из буџета. Многи од оних који данас усмеравају протесте пре само три месеца су са скупштинске говорнице тражили укидање ТВ претплате.“

Да људи из власти нису задовољни радом РТС-а нису крили ни пре ових протеста. Тако је премијер Александар Вучић у августу прошле године критикујући рад јавног сервиса рекао „ја на РТС не идем већ четири до пет месеци и нећу ни да идем.“ Може ли сада власт да искористи незадовољство грађана извештавањем РТС-а о протесту како би на чело јавног сервиса довела гарнитуру која би била потпуно по њеној мери?

Апсолутно постоји таква опасност, каже професор Вељановски.

„Постоји таква опасност ако би власт извршила притисак а власт тај притисак може да реализује, грађани тешко да могу да остваре свој притисак и остваре захтев да се постави једно професионално руководство које ће РТС-ом да руководи као јавним сервисом. Дакле, може се догодити да добијемо још лошије руководство у РТС-у и да оно још мање уважава јавни интерес и да још мање остварује функције јавног сервиса. То би наравно ту кућу довело до дна“, наводи Вељановски.

РТС-ово тренутно лавирање између политичких и притисака дела јавности могло би се схватити и као тактички потез којим би се објаснило држање челних људи ове куће, али не и разлози због којих су спремни да сопственој публици ускраћују информације.