Вести
27. 04. 2017.
Репортери без граница: Слободе медија у Србији све горе од доласка Вучића 2014. године
Србија је 2016. године за седам места пала на ранг листи слободе медија у свету коју сваке године прави међународна организација Репортери без граница, па је тако сада на 66. месту у односу на 59. претпрошле године.
У образложењу Репортера без граница наводи се да медијске слободе опадају откада је Александар Вучић, некадашњи министар информисања за време власти Слободана Милошевића, дошао на место премијера маја 2014. године.
„Медији раде под озбиљним финансијским и уређивачким притисцима, а они који су најкритичкији према власти бивају јавно нападани. Истраживачке редакције БИРН, ЦИНС, дневни лист Данас и недељник Време су честа мета напада. ‘Непријатељски’ медији су изложени честим произвољним финансијским и административним инспекцијама“, наводи се у извештају.
Репортери напомињу и да су усвојена три закона о медијима која су у складу са европским стандардима, „али никада нису примењени“.
Од суседних земаља, на ранг листи најгоре је позиционирана Македонија која је, упркос напретку од седам места у односу на прошлу годину, сада 111. на листи, следи Црна Гора која је и ове, као и прошле године, на 106. месту.
Највећи пад у слободи медија бележи Хрватска која се спустила за чак 11 места, па је сада
Хрватска је на 74. месту, а и она се спустила за чак 11 места, БиХ је на 65. месту (била на 68. месту прошле године), Македонија је напредовала за седам места па је сада 111. на листи, док је Црна Гора остала на истом, 106. месту.
У медијским слободама предњачи Норвешка, за њом следе Шведска, Финска, Данска и Холандија, а најгора ситуација за новинаре је у Северној Кореји.
Генерално, Репортери без граница оцењују да постоји пад медијских слобода на глобалном нивоу, чак и у развијеним демократским земљама, а да су напади на медије постали уобичајени.
Погоршању ситуације у медијима допринели су и „опседнутост надзором и кршењем права на поверљивост избора“, и то у оним земљама које су сматране добрим, попут САД, Велике Британије, Чилеа и Новог Зеланда.
Нарочит ударац на медије представљали су избор Трампа за председника и кампања за Брегзит у Великој Британији. „Високотоксичан“ медијски дискурс тада је одвео свет у нову еру пост-истине, дезинформација и лажних вести.
Иначе, ова организација од 2002. године испитује стање у медијима на свим континентима, а као индикатори се узимају плурализам, независност медија, медијско окружење и аутоцензура, законодавни оквир, транспарентност и квалитет инфраструктуре која подржава продукцију вести и информација.
На основу ових критеријума формиран је упитник са 87 питања на који су одговарали медијски професионалци, адвокати и социолози, а њихови одговори су комбиновани са подацима о нападима на новинаре које евидентирају тимови стручњака ове организације.
Подаци се укрштају у математичкој формули преко које се израчунава индекс медијских слобода за сваку од земаља.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.