Вести

04. 05. 2017.

Аутор: Денис Колунџија Извор: Цензоловка

РТВ, годину дана касније: „Државотворни“ сервис остаје без публике

Свеже изабрани Управни одбор сменио је 4. маја 2016. Слободана Арежину с места директора програма РТВ и тако на овом јавном сервису покренуо талас промена који је довео до нових смена, отказа, премештања и отпуштања новинара и уредника, покренуо уличне протесте, претворио уређивачку политику у „државотворну“ и довео до тога да војвођански јавни сервис данас прати један одсто публике.

Смена Слободана Арежине с места директора програма Радио-телевизије Војводина 4. маја 2016. године била је више од одлуке новопостављеног Управног одбора на хитно сазваној седници – она је означила почетак ширих персоналних и уређивачких промена на РТВ које су врло брзо довеле до бројних померања на уредничким позицијама, пре свега у Информативном програму, а потом и до „проветравања“ програмске схеме с интенцијом да се емисијама да „државотворни“ тон или да се неподобне, једноставно, одстране.

Такве турбуленције иницирале су организовање дела запослених у покрет „Подржи РТВ“, који је током прошле године, под геслом одбране независности јавног сервиса и јавног интереса, организовао неколико масовних протестних окупљања испред зграде покрајинског јавног сервиса.

У јавном прогласу тај покрет је, поред осталог, тада затражио смену Управног одбора те куће и поништавање његових одлука које су „изазвале талас необразложених смена на РТВ-у“, као и извињење руководства РТВ за клевете упућене запосленима, док се од државних органа тражило поштовање независности јавног сервиса.

Ниједан захтев до данас, међутим, није испуњен.

Политички мотивисане смене

Иако протеклих година то нико званично није потврдио, прилично је распрострањено уверење да су смене на РТВ биле политички мотивисане с обзиром на то да су уследиле по окончању избора на којима је дошло до промене власти у Војводини.

Оптужбе у јавности за утицај политике на уређивање програма и цензуру, због које су две новинарке прошле године напустиле РТВ, руководство те куће је у ретким јавним иступима редовно порицало.

Актуелни шеф Центра информативног програма РТВ Будимир Марковић узвратио је крајем прошле године на такве оптужбе тврдњама да се након маја 2016. године „више нико са стране не меша у посао уредника“, да не постоје инструкције о томе шта мора да се емитује и да не постоји цензура, док уредници имају „апсолутну слободу“ у свом раду.

Иако су након лета замрзнута протестна окупљања у организацији покрета „Подржи РТВ“, та неформална организација наставила је своје деловање кроз мониторинг програма покрајинског јавног сервиса, указујући повремено на драстична кршења професионалних стандарда у извештавању РТВ, нарочито у време предизборне кампање, те на све израженије негативне трендове по питању гледаности програма покрајинског јавног сервиса (последње истраживање Нинамедије показује да свега један одсто људи прати програм РТВ).

Начин извештавања РТВ оштро је критикован и током недавних протестних окупљања „Против диктатуре“, а смене садашње уредничке гарнитуре у РТВ нашле су се међу првим захтевима тих протеста.

Само (не)извештавање РТВ о тим протестима није, међутим, било спорно за већину чланова Програмског савета РТВ, па је изостала и расправа о тој теми, због чега је председница Савета Александра Ђурић Боснић недавно поднела оставку на то место. Савет је, иначе, одмах након смена прошле године покушао да од руководства РТВ добије образложење за такве одлуке.

Увођење в.д. стања

Управни одбор РТВ сменио је Арежину с образложењем да је недоношењем Плана производње и емитовања програма занемарио своју функцију, као и да је одговоран за пад гледаности програма покрајинског јавног сервиса. За в.д. директора програма УО је именовао Славицу Суботић Браун, чланицу Програмског савета РТВ, која је, упркос новој функцији, задржала своје место у том телу.

Тврдећи да УО није имао основа за његову смену, Арежина је поднео тужбу против РТВ, а од суда је затражио да буде поништена одлука УО и да буде враћен на старо радно место. Крајем априла окончан је вишемесечни судски поступак и, према најавама из Основног суда у Новом Саду, ускоро ће бити донета пресуда.

Осим именовања вршиоца дужности директора програма, УО је 4. маја прошле године донео одлуку о расписивању конкурса за избор директора програма. Исти поступак поновљен је и 13. маја, када су оставке поднели главна уредница Првог програма телевизије Марјана Јовић и генерални директор РТВ Срђан Михајловић. Као вршиоци дужности именовани су Нада Калкан, односно Миодраг Копривица.

Конкурс за директора програма РТВ објављен је 16. маја, а десетак дана касније и конкурс за главног и одговорног уредника и генералног директора.

Управни одбор најпре је 6. јула именовао Миодрага Копривицу за новог генералног директора, пошто по Статуту РТВ, генерални директор предлаже УО именовање директора програма и главног и одговорног уредника медија. Јавност је остала ускраћена за имена оних који су се укључили у трку за те функције.

РТВ је летос у одговору Независном друштву новинара Војводине навео да је за место генералног директора, поред Копривице, конкурисао и Јован М. Јовановић. Покрајински јавни сервис одбио је, међутим, да НДНВ-у достави имена пријављених на конкурсе за преостале две функције, позивајући се на „ограничење слободног приступа информацијама од јавног значаја током трајања поступка“.

У јавности су као најозбиљнији кандидати за новог директора програма словили Јакша Шћекић, новинар агенције Ројтерс (недавно се пензионисао), Зоран Пановић, бивши главни и одговорни уредник Данаса, те Соња Кокотовић, некадашња главна уредница забавно-музичког програма РТВ и сарадница актуелног генералног директора Миодрага Копривице.

Цензоловка је протеклих месеци у неколико наврата безуспешно покушавала да од челника РТВ добије званично објашњење зашто су, и поред окончаног конкурса, функције директора програма и главног и одговорног уредника Првог програма и даље у в.д. стању.

У самом РТВ, али и у политичким круговима Новог Сада, верује се да је задржавање статуса кво у покрајинском сервису „једини начин да се задржи какво-такво примирје међу фракцијама унутар руководства куће“.

Сејдиновић: Расуло, нестручност и збуњеност

Председник НДНВ Недим Сејдиновић каже за Цензоловку да је дуготрајно в.д. стање у РТВ „индикатор политичких превирања унутар владајуће странке, али увек и индикатор неких поремећаја“.

„Дуготрајно в.д. стање никад није добро“, истиче председник НДНВ, „али је од тренутног в.д. стања у РТВ већи проблем расуло, нестручност и збуњеност оних који тренутно воде покрајински јавни сервис“.

У конкурсима који су објављени прошле године назначен је само рок у којем кандидати могу да се пријаве, што Управном одбору РТВ оставља готово неограничени рок за одлучивање, а самим тим, скреће Сејдиновић пажњу, и статус вршиоца дужности може да траје унедоглед.

Уосталом, дуготрајно в.д. стање посве је уобичајено за ту медијску кућу. У ранијим годинама, међутим, чак и када се на расписивање конкурса након увођења в.д. стања морало чекати годину дана, одлуке Управног одбора о именовању уследиле би највише три месеца након окончаног конкурса.

РТВ је у в.д. стању био од априла 2011. и смене директора и главних и одговорних уредника тадашње Радиодифузне установе Војводине (РУВ) и њених функционалних сегмената (и тада је као разлог наведен „пад гледаности и слушаности“) па чак до пролећа 2015. године.Сања Кљајић: Нисмо могли ни да наслутимо да ће РТВ доживети овакав сноврат:

„После смене директора програма, на тај начин и у таквом тренутку, било је јасно да на РТВ-у више ништа неће бити исто, али убеђена сам у то да нико није могао ни да наслути да ће та кућа за само годину дана доживети овакав суноврат“, оцењује за Цензоловку новинарка Сања Кљајић, активисткиња покрета „Подржи РТВ“.

Сања Кљајић, која је прошле година напустила РТВ у знак протеста због покушаја цензурисања њеног прилога, каже да покрет „Подржи РТВ“ јесте испрва настао као професионална и људска реакција на отимачину, али да је у протеклих годину дана прерастао у борбу од које једноставно не могу да одустану – ни као новинари ни као грађани.

„РТВ данас ни по чему не сличи оној телевизији од пре годину дана“, каже она за Цензоловку и додаје да су се на одлучујућим местима у покрајинском јавном сервису појавили људи за које су мислили да су заиста прошлост те куће.

„Прво су отворено пропагирали ’државотворну’ уређивачку политику, потом су то почели да спроводе у дело позивањем новинара на консултације пре снимања, сакаћењем прилога, поделом на подобне и неподобне новинаре, а онда су почели да спроводе цензуру и да обмањују јавност. Укинули су емисије, па поотпуштали људе. Оне који су остали претворили су у држаче микрофона“, каже Сања Кљајић.

Уверена је у то да ће једног дана актуелно руководство РТВ под притиском грађана морати да одступи и да положи рачуне. „У то су ме из дана у дан током протекле године уверавали људи који су долазили на протесте ‘Подржи РТВ’, који нам се јављају, који прате и критикују, који будно мотре сваки њихов корак, који су с нама подносили пријаве РЕМ-у током изборне кампање, који су и са студентима месец дана готово свакодневно одлазили пред РТВ и захтевали назад свој јавни сервис.“