Вести
11. 05. 2017.
Додељене награде НУНС за истраживачко новинарство
Овогодишњу награду НУНС за истраживачко новинарство у категорији онлајн медија равноправно деле међународна група новинара и Анђела Миливојевић, новинарка ЦИНС, док је у категорији елетронских медија награђена је Маја Николић са ТВ Н1.
У категорији штампаних медија прузнање добила Јелена Вељковић, новинарка БИРН.
У образложењу награда лауреатима, које НУНС, уз подршку амбасаде САД у Србији, додељује већ 12 година, жири наводи да је међународна група новинара признање заслужила за опсежан истраживачки рад о трговини оружјем, који је објављен у медијима широм света.
Анђела Миливојевић је наградјена за текст у којем открива да је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић плагирала делове доктората, Маја Николић је признање добила за телевизијски прилог "Напредњачки 'ботови' из румунске 'кухиње'", а Јелена Вељковић за текст "Тајна Вучићеве кухиње".
На свечаности одржаној на Факултету драмских уметности, амерички амбасадор Кајл Скот је истакао да САД снажно подржавају слободу и независност штампе.
Улога штампе, као независног, заинтересованог и истраживачког гласа, од суштинског је значаја за систем контроле и равнотеже у једном демократском друштву, оценио је Скот и нагласио да медији представљају много више од пуке контроле владе.
Према његовим речима, медији помажу онима на власти да стекну увид у питања и проблеме које би можда пропустили у мноштву свакодневних обавеза. "Као што је премијер Вучић рекао пре неколико дана, 'демократски дијалог' је од изузетног значаја", подсетио је Скот и констатовао да су медији основна платформа за процес дебате.
Када штампа тражи одговоре од власти, када се скрене пажња на питања од јавног значаја, и када медији чине све да се промовишу демократске вредности, сви су на добитку, сматра Скот, који је поносан што амбасада САД већ 12 година подржава награду НУНС за истраживачко новинарство.
Управо онолико колико смо срећни због бољег рејтинга Србије на Дуинг бизнис листи Светске банке, исто толико би требало да будемо забринути када је у питању рејтинг слободе штампе који је пао за седам места, према најновијем истраживању Репортера без граница, напоменуо је Скот и признао да је и рејтинг САД пао прошле године, због чега је такође забринут.
Скот је указао да је, без сумње, ово време велике несигурности за новинаре у Србији и предочио да се медијске куће и даље суочавају са финансијским претњама опстанку. Мањи приход значи и мање независности, а мање независности значи да су медији подложнији политичким манипулацијама или порасту аутоцензуре, објаснио је Скот.
Али цензура, била она наметнута од богатих и моћних из политичких разлога, или аутоцензура због тога што се новинари или власници боје могућих последица, све то доводи до ризика да јавност буде слабо обавештена, што може временом ослабити и саму демократију, упозорио је Скот.
Он је, истовремено, истакао и велики значај новинарског поштовања највиших професионалних стандарда, који служе као штит против могућих неправедних и непромишљених напада оних којима смета директно и квалитетно истраживачко извештавање.
Говорећи о несигурности са којом су медији у Србији данас суочени због бројних изазова, председник НУНС Славиша Лекић је посебно поменуо бруталну политизацију, финансијске и уредничке притиске, застрашивања новинара, суптилну и прикривену цензуру, као и отворену и готово бескомпромисну аутоцензуру.
Лекић је указао и на проблеме у спровођењу медијских закона и растућу концентрацију власништва у медијима, напомињући да је "један човек окупирао и монополизовао готово комплетну јавну сцену, екплоатишући је до крајњих граница".
Водећа странка медије у Србији користи као средство креирања јавног мњења, "у складу са својим себичним интересима", додао је Лекић и оценио да у таквој ситуацији није лако бити новинар. Извештаји Репортера без граница, Хјуман рајтс воча, Фридом хауса и Истраживачког центра Европског парламента, сведоче да је ситуација у медијима све гора, уз оцену да новинари у Србији раде у "непријатељском окружењу", нагласио је Лекић.
"Као што сваки народ има власт какву заслужује, тако и свако друштво има медије по својој мери", рекао је Лекић и објаснио да су "медији, просто, огледало друштва". Према његовој оцени, "у земљи у којој је етика деградирана до нивоа мане, тражити само од медија да се држе кодекса - непристојно је".
"У земљи у којој влада амбијент страха, тражити само од медија да се одупиру притисцима, без предрасуда, критички и самокритички – није фер", поручио је Лекић. Уз ризик да се не сложимо, кандидујем тезу да су медији, колико год се то неком наопако чинило и колико год потезали аргументе попут таблоидизације, ријалитија или аутоцензуре, ипак бољи део друштва, истакао је Лекић, јер "друштво није изван медија, а нисмо ни ми изван њега".
Оцењујући да је овогодишњи конкурс био "никад јачи", Лекић је констатовао да је све то упркос пракси да је у Србији и даље опасно бити новинар. "У бази напада и притисака на новинаре коју води НУНС, само у прва четири месеца регистровано је више од 30 притисака, претњи и физичких напада на новинаре", рекао је Лекић и упозорио да "нема у овом часу занимања које је ризичније од новинарског".
И то само зато што непоколобељиво воде борбу за истину, битку у којој су чињенице најмоћније средство којим располажу, објаснио је Лекић и новинарима лично и у име НУНС обећао да ће дићи глас против сваког покушаја да буду ућуткани.
Жири у којем су били Даница Вученић, Милорад Ивановић, Пеђа Обрадовић и Предраг Благојевић одао је посебно признање Мрежи за истраживање криминала и корупције КРИК за опсежно истраживање имовине политичара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.