Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Милорад Вучелић сведочи о телефонском броју нађеном код Курака
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

11. 05. 2017.

Аутор: Светлана Палић Извор: Славко Ћурувија фондација

Милорад Вучелић сведочи о телефонском броју нађеном код Курака

У наставку суђења за убиство новинара Славка Ћурувије, пред Специјалним судом ће у петак, понедељак и уторак сведочити некадашњи високи функционер СПС и директор РТС-а Милорад Вучелић, као и Вера Мирковић Лазић, пријатељица оштећене Бранке Прпе. С претходног рочишта остало је да се саслушају и некадашњи начелник РДБ Горан Петровић и супруга покојног Луке Пејовића, Биљана.

Милорад Вучелић саслушан је у својству сведока 2007. године, у вези са околностима проналаска његовог броја телефона код Мирослава Курака, једног од осумњичених за убиство. Годину дана након тог саслушања, београдски медији су писали да је у близини места убиства коришћен број мобилног телефона за који је утврђено да припада Милораду Вучелићу, некадашњем високом функционеру тада владајуће Социјалистичке партије Србије. Како су медији извештавали, број Вучелићевог мобилног телефона остао је записан на базној станици за мобилне телефоне у близини места и у време убиства Славка Ћурувије.

Вучелић је, наводно, на саслушању објаснио да је телефон дао Мирославу Кураку, кога је тадашњи заменик шефа ДБ Франко Симатовић послао да га чува. Вучелић је касније у саопштењу демантовао да је ишта од тога тачно, осим да је дао исказ.

Мајско рочиште у процесу за убиство Славка Ћурувије требало би да почне примедбама на исказ већ саслушаног сведока Зорана Стијовића, некадашњег помоћника начелника ЦРДБ Београд, који је тврдио да је Служба државне безбедности „уништила део документације и очистила Ћурувијин досије“.

Након тога би требало да сведоче, такође раније позивани, Дејан Илић и Горан Петровић. Петровић је на место начелника Ресора државне безбедности дошао 2001. године. Убрзо је, после само девет месеци, смењен због сукоба са Јединицом за специјалне операције којом је командовао Милорад Улемек Легија.

У чланку објављеном у Блицу под насловом „Ћурувија живео један дан дуже“, Петровић је испричао да је утврђено да је налог за праћење Славка Ћурувије до самог убиства дао оптужени Милан Радоњић, који је тражио да му се јавља свако кретање, што је оперативно бесмислено и није уобичајено. Петровић је рекао да је Ћурувија дан раније избегао смрт јер се људи са терена нису јавили када је кренуо ка стану, већ кад је у њега ушао. Он је закључио да су припадници ДБ злоупотребљени, јер су информације које су они сакупљали на терену прослеђене убицама.

О самом дану убиства, о томе како ју је телефоном позвала дугогодишња блиска пријатељица Бранка Прпа и јавила јој да је Славко убијен, те о свему шта се даље дешавало у стану и Ургентном центру требало би да сведочи Вера Мирковић Лазић. Она је, према исказу који је садржан у оптужници, била међу првима који су се појавили на месту убиства.

„Бранка ме је позвала телефоном и рекла да је Славко убијен. Истог тренутка сам узела такси и отишла у Светогорску улицу, где је била полиција. Иако сам их молила, полицајци ми нису дозволили да одем до Бранке, и тако сам ту стајала 45 минута. Кад су ми дозволили да уђем у стан, затекла сам Бранку са главом завијеном у пешкире, страшно је крварила“, испричала је она и потом детаљно описала одлазак у Ургентни центар где су њих две чекале око сат времена на пријем и санирање повреде за коју је Прпа тврдила да је настала од ударца дршком пиштоља.

Вера Мирковић Лазић је још испричала да је, док је чекала да је пусте код Прпе у стан, замолила полицајца да јој дозволи да тело Славка Ћурувије, које је било у положају фетуса, покрије својом марамом, али да јој полицајац то није дозволио. Испричала је и у каквим је односима била са Ћурувијом и Бранком Прпом, а рекла је и да су се њих двоје два месеца пре убиства осећали несигурно.

Првог дана мајског рочишта требало би да сведочи Биљана Пејовић, супруга покојног Луке Пејовића, кога је Бранка Прпа при препознавању са 75-80 одсто вероватноће означила као могућег убицу Славка Ћурувије.

У ранијем исказу датом тужилаштву, Биљана Пејовић је изјавила да не верује да је њен супруг убио Славка Ћурувију нити да има било какве везе с тим.

„Био је јако бесан и револтиран написима у медијима у којима је довођен у везу као извршилац убиства Славка Ћурувије, узнемирен и забринут шта може да му се деси у вези са тим. Сматрао је да кад такве приче крену по граду, ви по правилу будете убијени“, рекла је Пејовићева и додала да је на дан убиства њен супруг био са породицом на ускршњем ручку.

Ускоро двогодишњица од почетка суђења

Првог јуна навршиће се две године од почетка судског процеса против осумњичених организатора убиства Славка Ћурувије – Радомира Марковића, некадашњег начелника Ресора државне безбедности, и Милана Радоњића, бившег начелника београдског центра РДБ, као и одбеглог Мирослава Курака, осумњиченог да је непосредни извршилац убиства, и Ратка Ромића, који је, према оптужници, био помагач у убиству власника Дневног телеграфа и Европљанина. Још увек нису саслушани сви сведоци тужилаштва.

Славко Ћурувија је убијен 11. априла 1999. године, у јеку НАТО бомбардовања, испред свог стана у Светогорској улици 35, у центру Београда.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси