Вести
16. 05. 2017.
РЕМ не реагује ни после промовисања сексуалног насиља у Паровима
Како смо уопште дошли у ситуацију да разматрамо да ли је на телевизији с дозволом за национално емитовање било јавног силовања или није? Злоупотребом женског тела и промоцијом насиља, телевизија Хепи, која је дозволу добила као дечја телевизија, прикупља нове гледаоце и тако утиче на додатно урушавање етичких стандарда друштва ни после промовисања сексуалног насиља у Паровима
Јасно је, наравно, да је та дебата свим шовинистима, социопатама, женомрсцима, манијацима и комплексашима разних боја пружила још једну у низу прилика да искажу своје нереализоване фрустрације и вербално се искале на женама. Али, то овде није тема.
Тема свих тема овде се своди на једну: како смо уопште дошли у ситуацију да разматрамо да ли је на телевизији с дозволом за национално емитовање било јавног силовања или није? Како је могуће да у XXИ веку, у држави која се географски налази усред цивилизоване Европе, а која има регулаторно тело за електронске медије, у којој постоје закони, органи судске и извршне власти – може да се догоди таква расправа, такав проблем, таква појава?
Силовање или секс, питање је сад
Да укратко објаснимо контекст.
Након што се двоје учесника ријалитија венчало, организована је свадбена журка на којој се много пило. Учесница која је била потпуно пијана легла је у кревет, а за њом одмах и нешто трезнији учесник. Он је наваљивао, она га је одбијала. Он је био упоран, она све мање свесна онога што се око ње догађа. После дуготрајне и мучне борбе, пресецане кадровима забаве која се одвијала неколико метара даље, гледаоци су могли да виде јорганом прекривен пар – из чијег се положаја ногу и покрета испод покривача могло закључити да имају сексуални однос.*
ТВ Хепи у овом тренутку емитује порнографски програм и сцене експлицитног секса, што се Законом о електронским медијима нигде таксативно не забрањује, али се таква благонаклоност свакако не односи на силовање или било какву физичку принуду
Дан касније, мушкарац је тврдио да је секс био одличан („три пута“), док је жена понављала да се ничега не сећа и да је те ноћи завршила на инфузији.
Одмах потом обоје су тврдили да се ништа није догодило и да су глумили*, док је „из спољног света“ стигла и најава тужбе због силовања.*
Ово, наравно, није била права оваква ситуација: пре нешто више од два месеца, једна учесница оптужила је свог ријалити „колегу“ да ју је силовао, па су обоје давали различите изјаве, у различито време, да би продукција на крају све то „испеглала“ тврдњом како силовања није било.*
Мрежа „Жене против насиља“ тада је поднела тужбу Трећем основном тужилаштву и најавила притужбу Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ).
Та организација је то претходно већ учинила у две прилике, такође због насиља према женама у „Паровима“: у овом ријалитију, наиме, мушкарци су више пута физички насртали на жене, док се промоција вербалног и физичког насиља ту подразумева још од самог почетка.
Шта нам ради РЕМ?
Но, нема потребе да се „Парови“ на било који начин препричавају и да се из архиве извлаче примери насиља, простаклука, шовинизма, дискриминације, порнографије, моралне беде и свега онога што чини овај ријалити. То је свима мање-више познато. Баш као што је сваком ко ишта зна о медијима већ дуго јасно да је телевизија Хепи због онога што пушта у програм одавно морала да изгуби дозволу за емитовање.
Задржимо се само на примеру најсвежијег наводног или стварног силовања.
Пре и изнад свега, иако с овом темом нема директне везе – ТВ Хепи је дозволу за емитовање добила као дечја телевизија, што одавно није. Баш као што Радио Б92 више не постоји, а његов „наследник“ – радио Плаy несметано наставља с емитовањем; баш као што и разни други емитери не емитују програм с којим су конкурисали за доделу дозвола.
ТВ Хепи у овом тренутку емитује порнографски програм и сцене експлицитног секса, што се Законом о електронским медијима нигде таксативно не забрањује, али се таква благонаклоност свакако не односи на силовање или било какву физичку принуду.
Јер, у случају силовања, односно ситуације у којој жена каже да неће секс, а то се на крају ипак догоди – више не причамо о регуларним односима између двоје људи, већ о базичним људским правима. А закон у члану 50 децидирано наводи да се „медијска услуга пружа на начин којим се поштују људска права, а нарочито достојанство личности“.
У овом документу још се каже да је за спровођење закона надлежан РЕМ:
Сваком ко ишта зна о медијима већ дуго је јасно да је телевизија Хепи због онога што пушта у програм одавно морала да изгуби дозволу за емитовање
„Регулатор се стара да се у свим програмским садржајима поштује достојанство личности и људска права, а нарочито се стара да се не приказује понижавајуће поступање и сцене насиља и мучења, осим ако за то не постоји програмско и уметничко оправдање.“
Одговор је јасан и ако се постави питање шта ту регулатор (РЕМ) може да уради. О томе говори члан 28 у којем се наводи да „регулатор може пружаоцу медијске услуге изрећи опомену, упозорење, привремену забрану објављивања програмског садржаја, односно може му одузети дозволу, због повреде обавеза које се односе на програмски садржај…“
Током седам година постојања овог ријалитија, РЕМ је само једном, у априлу 2015, привремено забранио емитовање „Парова“ – и то на 24 сата. Такође, РЕМ је против ТВ Хепи поднео низ кривичних пријава, али се овај програм ипак и даље несметано емитује. Његовој популарности не смета ни емитовање искључиво од 23 до 6 часова, што је такође била једна од мера РЕМ-а: на сајту ТВ Хепи могу да се нађу тематски поређани клипови, на интернету тече пренос уживо, а захваљујући услузи кабловских оператера,
„Парови“ заправо могу да се гледају кад се коме прохте.
Осим тога, дневна штампа се утркује у сликовитости приказа онога што се у програму догађа, па иначе живописне приче додатно обогаћује сочним детаљима прикупљеним од родбине, пријатеља и љубавника учесника у програму.
Уместо да реагује, РЕМ и на овом плану тера по свом: чланови Савета РЕМ у својим ретким јавним наступима понављају мантру о даљинском управљачу којим се решавају сви проблеми, као и о мерама које су, ето, до сада предузели. Чињеница да то нема никаквог ефекта, да је оно што се дешава на ТВ Хепи противно закону, да својим неделовањем и сами крше закон – РЕМ не потреса баш превише.
То се, уосталом, не може ни очекивати од тела које је и те како заслужило свој изузетно лош имиџ у јавности, тела које је током изборне кампање одбило да поштује закон, које се није огласило поводом до сада невиђеног протежирања једног председничког кандидата и којем у овом тренутку и у овим медијским околностима на насловној страни сајта стоји пет вести – од којих су три отворена писма једне чланице Савета упућена НУНС-у, ТВ Н1 и Цензоловци.
О чему не треба (ни) да разговарамо
Из досадашњих коментара на онлајн платформама и друштвеним мрежама јасно је да су најважније оне теме које заправо не постоје и о којима се у озбиљном друштву и не разговара.
Сцена принудног секса, наводно принудног секса, па ни секса уопште (уколико „нема програмско или уметничко оправдање“), не сме да буде у програму националног емитера:
1. секс као такав дозвољен је у драмском, а не забавном програму;
2. принудни секс је кривично дело, противан је основним људским правима и представља једну од најгрубљих форми насиља над другим људским бићем;
3. наводно принудни секс је исто то, уз важан додатак – да злоупотребом женског тела и промоцијом насиља продукција прикупља нове гледаоце и тако утиче на додатно урушавање етичких стандарда друштва.
Прича о томе како „то народ хоће“ , потпуно је апсурдна и неоснована:
1. нико никада није урадио релевантно истраживање о томе шта „народ“ жели да види;
2. „народ“ би можда гледао квалитетне серије или документарне програме уколико би му то било понуђено и додатно промовисано кроз дневну штампу.
ТВ Хепи је дозволу за емитовање добила као дечја телевизија, што одавно није. Баш као што Радио Б92 више не постоји, а његов „наследник“ – радио Плаy несметано наставља с емитовањем; баш као што и разни други емитери не емитују програм с којим су конкурисали за доделу дозвола
Прича о томе како је „наш народ такав“ још је небулознија и заправо дубоко увредљива по „наш народ“. Јер тај фамозни „народ“, какав је да је, ипак не одговара ономе што у „Паровима“ може да се види: какав је да је, у просеку је далеко културнији и писменији од индивидуа које се у том ријалитију појављују.
Силовање или било шта што личи на силовање представља промоцију недопустивог и законом кажњивог понашања, кршење људских права и законом прописаних стандарда понашања у електронским медијима.
Регулаторно тело за електронске медије надлежно је за спровођење Закона о електронским медијима и има обавезу да казни оне који тај закон крше.
Ту никакве мудрости и никаквих додатних тема нема.
Уколико на овакво понашање адекватно не одговори, Савет РЕМ-а још ће једном потврдити да и те како има разлога за његову смену коју тражи група посланика.
Ово им је, уосталом, сјајна прилика да покажу како им је остало бар нешто части и образа.
Коментари (1)
Остави коментар16.05.
2017.
nesko@gmail.com
Bože. koliko li samo uludog teksta! "Rijaliti" i REM (RRA) su projekat iste kuhinje. Dok su u Srbiji od 2000. do 2012. g. na vlasti bili njihovi eksponenti nije bilo nikakve kritike ovog (de)regulatornog tela koje se, između ostalog, "proslavilo" i grubim povredema propisa i konkursnih kriterijuma, koje je samo propisalo, u vreme dodele dozvola za emitovanje. Kriti zaštitu interesa "brigom" za opšte dobro licemerno je. REM je instrument uništenja društva a vlast je samo izvršilac. I nebitno je koje je boje ili "ideologije".
Одговори