Вести
20. 05. 2017.
Злоупотреба „Политике“
Кроз текст у којем је Горан Марковић бруталном и непримереном фалангистичком шамарчином, нокаутиран, а потом острашћено шутиран док је "лежао на земљи". Марковић је смирено одговорио текстом "Крај", и отишао.
Нисам веровала ни деведесетих да ћу икада писати о фашистичком тексту објављеном у кући вољене „Политике“. Моје и ваше. Има и горе од тога…
Када се не направи јасна разлика између тога што је овим текстом учињено Марковићу, и свих досадашњих, за Вучићевог режима, петпарачких препуцавања „коза и козића“ у једном сасвим бенигном режимско-медијском контексту.
Горану Марковићу паланка просто не да да буде то што јесте. Скроман, тих и талентован човек.Његов чин престанка писања за „Политику“ некакви „козићи“ ће извргавати порузи, дочим ће „козе“, у својим личним обрачунима са „козићима“, који данас једу онај (медијски) купус који су козе „чувале“ (и јеле) до јуче – Марковићев оправдани, елегантни, егзистенцијалистички гест претворити у дневнополитички брлог, е да би Горан Марковић био један од њих. Јер, или си козић или коза у нашој паланци. Не можеш да солираш. Е, па, ја се надам као неко ко све ово посматра, заиста, са стране, да ће Марковић умети да се дистанцира и од „коза и од козића“.
Одлазак Горана Марковића из Политике јесте политички чин тек на друго читање. Прво иде параполитички чин из куће „Политика“.
Кроз текст у којем је Марковић бруталном и непримереном фалангистичком шамарчином, нокаутиран, а потом острашћено шутиран док је „лежао на земљи“. Марковић је смирено одговорио текстом „Крај“, и отишао. Не као политички чин против не знам чега, већ као човек који не подноси фашистоидно дивљање ни према другима, па зашто би према себи. Да није реч ни о каквом дневно политичком одговору јасно је и по самој чињеници коју Марковић наводи у тексту, он је дакле, писао, на нашу радост у нашој Политици, све до пре неки дан, „и нико ми никад није цензурисао ни један текст“, наводи у тексту „Крај“.
Дужна сам да кажем, само истине ради, и то (ово је лични и субјективни став ауторке) да не стављам знак једнакости између лика и дела Анри Левија и Горана Марковића, јер синтетишући све што знам о уметничком делу Горана Марковића, ни са највећим напором не могу да домислим ишта лоше. Мислећи „Левија“ не могу да се сетим нечег доброг.
Упркос томе, апсолутно не одобравам да Леви у Србији буде гађан тортом или ма чим. Торта у лице госту није манир који се практикује у нашој земљи. Оставимо се ми претходних осам торти које је Леви „попио“. Нити нам треба да будемо „девета торта“ нити ми можемо себи дозволити луксуз да се замерамо светском селебритију, јер, у таквом клинчу, Србија, увек извуче дебљи крај, у условима новог устројства света, чији је Леви незаобилазни фактор и креатор, а Србија монета за поткусуривање.
Вратимо се Горану Марковићу. Политика се лишила једног од аутора због којег смо је, између осталог, читали и волели. Лишила на начин, који, не знам да ли је запамћен у новијој медијској пракси. Ретко, готово никада, нешто што се објави макар и у таблоидима, не окарактеришем олако речју „фашистички“. Овај текст, не у помињању других имена које аутор набраја из, очито, сасвим успутних и других разлога, већ у људском уму несхватљивом черечењу и понижавању режисера и колумнисте наше Политике – Горана Марковића – јесте школски пример фашистичког иступања путем медија. Зар се тим поводом, заиста, нико неће огласити? Не тако што ће дежурним „козама“ оставити да „чувају“ купус и Марковића од случајно одабраног за ову медијску егзекуцију „Козића“. По систему „држи воду док мајстори оду“.
Већ тако што ће одговорно и Уставно бранећи људско достојанство, најузвишенију вредност слободног и морално супериорног друштва од првог, стварно отвореног показивања парадржавне, противуставне моћи за обрачун, и то кроз највољенији српски лист, са једним од најбољих српских (Марковић воли да каже „југословенских“) режисера. Свеједно, за обрачун са Човеком.
Зар „Политиком“ браће Рибникар против човека? „Политиком“ свих српских књижевника и најписменијих и аутора и читалаца ове земље? Мени је то несхватљиво. А нашој држави Србији?
Коментари (1)
Остави коментар21.05.
2017.
Cenzura?
Posle cetri dana od dana objavljivanja (17, maj 2017) u stampanom izdanju "Politike" na kraju treceg pasusa nedovrsenog teksta Gorana Markovica - "Kraj", u digitalno izdanje "Politike" i dalje pise velikim stampani slovima:
ОдговориCEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU.
Da li se u ovom slucaju radi, ustvari, o cenzuri u digitalnom izdanju "Politike"?