Вести

29. 05. 2017.

Извор: VOICE

Тендерске комисије поквариле обећања

Зашто касни почетак изградње зграде РТВ?

И поред тога што је, након писања VOICE-а, Радио-телевизија Војводине (РТВ) напокон добила грађевинску дозволу за иградњу нове зграде, још није извесно када ће почети помпезно најављивани радови на Мишелуку. Нити се зна када ће почети уклањање рушевина старе зграде РТВ, будући да тендер за тај посао још није окончан, за шта стручњаци тврде да је добрим делом кривица оних који су припремали тендере.

У тренутку када је генерални директор РТВ-а Миодраг Копривица крајем новембра прошле године, приликом обележавања 69. рођендана те медијске куће, најавио да ће у мају 2017. године почети изградња нове зграде РТВ-а, вредне близу 16 милиона евра (без опреме), покрајински јавни сервис је већ више од три месеца чекао издавање грађевинске дозволе за тај објекат.

Генерални директор био је тада оптимиста и у погледу рока за завршетак изградње („За две до две  по године“, односно 2019. године), и поред тога што до тада није био ни расписан тендер за посао који је најважнији предуслов за изградњу: рашчишћавање терена од остатака старе зграде РТВ-а на Мишелуку, уништене у НАТО бомбардовању 1999.године.

Иако је сада крај маја 2017, месеца који су у РТВ означили за почетак изградње новог радијско-телевизијског центра од око 15 хиљада квадратних метара, покрајински јавни сервис није успео да затвори ниједан од два расписана тендера у вези с уклањањем остатака старе зграде.

Оно што се ипак догодило у овом месецу јесте издавање грађевинске дозволе за нови објекат: Градска управа за урбанизам и грађевинске послове Новог Сада издала ју је готово девет месеци након што је РТВ упутио захтев.

Међутим, и поред добијене грађевинске дозволе и, како VOICE незванично сазнаје, у потпуности спремног пројекта за изградњу нове зграде, велико је питање шта ће од радова на новом објекту бити завршено током ове године. Поједини саговорници VOICE-а чак изражавају сумњу да би током ове године ти радови уопште могли да почну.

„Ако се тендерски поступак за извођача радова на новој згради буде отегао као тендери за уклањање остатака старе зграде РТВ-а и онај за избор стручног надзора над тим пословима, постоји реална могућност, услед евентуалних жалби на поступак, да изградња и не почне ове године – у најбољем случају, у таквим околностима, радови би могли да почну у касну јесен“, каже за VOICE добар познавалац прилика у домаћем грађевинарству, који је тражио да му не наводимо име, јер нема овлашћење да иступа у јавности.

За тендер за извођача радова на уклањању постојећих објеката РТВ већ је два пута донета одлука о избору извођача и оба пута су на те одлуке уложене жалбе Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки. Последња таква жалба поднета је 23. маја.

И кад је у питању тендер за одабир стручног надзора над пословима уклањања рушевина, ствари не стоје ништа боље: два пута је одабран понуђач и такође су оба пута те одлуке завршиле пред надлежном комисијом. Последња жалба упућена је 24. маја. Но, овај тендер је ипак специфичан, због тога што је морао бити поновљен будући да на први позив није стигла ниједна понуда.

Колико уложене жалбе на одлуке тендерске комисије могу да успоре читав поступак, сведочи управо тендер за извођача радова на уклањању рушевина: између две донете одлуке о додели посла протекло су скоро три месеца.

Иако развлачење тендерског поступка услед поднетих жалби није ништа неуобичајено за овдашње прилике, терет одговорности за понекад, чини се, бескрајну „тендерску игранку без престанка“ пада готово искључиво на инвеститора и његову тендерску комисију, објашњава за VOICE стручњак који је упознао тендерску процедуру радећи на међународним и домаћим пројектима у области грађевинарства.

„Сваки учесник у поступку, према закону, има право да се жали али у жалби мора да наведе шта сматра да је конкретно повређено у самом тендерском поступку“, наводи наш саговорник који је тражио да му не наводимо име како би могао отворено да говори о теми. „Другим речима, основ за жалбу је поступање комисије за јавну набавку и ако се жалба прихвати, тиме се потврђује лоше поступање саме комисије у поступку јавне набавке“, додаје саговорник VOICE-а.

„Свака жалба у поступку јавне набавке односи се на поступање и одлуке комисије за јавну набавку, а не на понуде других понуђача, како то можда изгледа у јавности“, наводи овај стручњак, који је пристао да за VOICE анализира тендерску документацију доступну на сајту Радио-телевизије Војводине.

Девет месеци за дозволу

Упркос декларативној политичкој подршци за изградњу нове зграде РТВ-а, што је пратило и издвајање буџетског новца за уклањање рушевина (195 милиона из покрајинског буџета), те за изградњу нове зграде у 2017. години (по 400 милиона из покрајинског и републичког буџета), рок у којем је издата грађевинска дозволе за нову зграду РТВ-а бацио је сенку сумње на пројектовану слику у јавности о томе да ће читав подухват тећи у складу с амбициозним плановима и зацртаним роковима.

РТВ је 11. августа саопштио да је поднео захтев за издавање грађевинске дозволе изражавајући истовремено очекивање да ће она стићи у року од 30 дана. Према процедури, с обзиром на то да је локација на Мишелуку у власништву Републике, била је неопходна сагласност Владе Србије за изградњу објекта на тој локацији.

Осам дана након што је VOICE први указао на то да се на ту сагласност чека скоро осам месеци, Влада Србије је 13. априла ове године напокон дала „зелено светло“ за издавање дозволе. По пријему закључка владе, Градска управа за урбанизам и грађевинске послове Новог Сада издала је 4. маја грађевинску дозволу за изградњу нове зграде РТВ-а.

„Дана 4. маја 2017. Градска управа за урбанизам и грађевинске послове Града Новог Сада донела је Решење број РОП-НСД-19843-ЦПИ-1/2016 којим је издата грађевинска дозвола за изградњу зграде за телевизијско и радијско емитовање спратности сутерен, приземље, три спрата и повучен спрат (Су+П+3+(1)) и приземних енергетских објеката: трафостаница, дизел агрегат, котларница, резервоар за лож уље, резервоар за дизел агрегат и укопани спринклер базен за главни објекат у Петроварадину, Каменички пут, на парцели број 2701/1 К.О. Петроварадин“, пише у одговору достављеном VOICE-у.

Муке с тендерима  

Да би изградња уопште могла да почне у мају 2017, у РТВ-у су очито преамбициозно испланирали да уклањање рушевина на Мишелуку буде окончано до краја 2016, о чему сведочи 195 милиона динара обезбеђених крајем сепетмбра прошле године ребалансом буџета Војводине за 2016. Након тога је између Управе за капитална улагања Војводине, која је званични финансијер пројекта, и РТВ-а 17. новембра чак потписан уговор о преносу новца за трошкове рушења и уклањања остатака постојећег објекта на Мишелуку.

Тај новац, међутим, није ни могао да буде потрошен до краја 2016. из простог разлога јер су тендерске комисије за уклањање рушевина и стручни надзор над тим пословима формиране, како су за VOICE одвојено потврдили РТВ и Управа за капитална улагања, тек средином децембра (12, односно15. децембра). Новац намењен РТВ-у за уклањање остатака старе зграде морао је стога поново, у истом износу, да буде обезбеђен у буџету Војводине за 2017. годину.

Поступак јавне набавке за уклањање остатака старе зграде РТВ-а, вредан 157,4 милиона динара, отворен је 22. децембра али је због примедби понуђача у ходу дошло до измене тендерских услова, па је рок за достављање понуда морао да буде продужен до краја јануара.

Генерални директор РТВ-а доноси 14. фебруара одлуку о додели посла групи понуђача предвођених београдском фирмом „Теиком“ која је понудила најнижу цену – 51,8 милион динара. На тендер су се још пријавили „Елита-цоп“ (понудили 53 милиона), такође из Београда, те група понуђача предвођена новосадском фирмом „Шуша“ (93 милиона), и хрватски „Euroco“ (114,4 милиона динара).

„Елита цоп“ и „Шуша“ убрзо су уложили жалбе, а на основу одлуке Комисије за заштиту права понуђача, генерални директор РТВ-а 12. маја преиначује ранију одлуке те посао додељује фирми „Elita-cop“.

На ту одлуку, како је објављено на сајту РТВ-а, један понуђач је 23. маја уложио жалбу, а VOICE-у је потврђено да је реч о групи понуђача предвођених фирмом „Теиком“. У тој групи понуђача, иначе, налази се и фирма „City Road Group“ која је, поред осталог, уклањала рушевине зграде бившег Савезног МУП-а у Београду, која је такође уништена у НАТО бомбардовању 1999. године.

„Elita-cop“ је још један понуђач с искуством у уклањању објеката који су уништени у бомбардовању 1999: та фирма је победила на тендеру за уклањање рушевина и делимичну санацију зграде Генералштаба у Београду.

Што се тиче тендера за одабир стручног надзора над пословима уклањања старе зграде РТВ-а, вредног три милиона динара, он је први пут расписан 17. фебруара, али је поступак обустављен 3. марта пошто у предвиђеном року није стигла ниједна понуда. Нови покушај уследио је 16. марта и на њега се овај пут пријавило пет фирми. Одлука о додели посла новосадској фирми „Еурогарди“ донета је 6. априла, али је након прихваћене жалбе посао додељен 19. маја „Институту за заштиту на раду“ из Новог Сада. И на ту одлуку уложена је жалба, а како VOICE сазнаје, последњег дана законског рока у жалбени поступак упустила се фирма „Еурогарди“.

Јефтинији за „тричавих“ 100 милиона

Једино што у овом тренутку одржава какав-такав оптимизам у РТВ-у јесте чињеница да би, једном када одлука тендерске комисије постане коначна, уклањање рушевина могло бити завршено у знатно краћем року од планираног.

Наиме, према сазнањима VOICE-а, и „Теиком“ и „Елита-цоп“ су у својим понудама навели да ће посао завршити у року од 45 дана, што је готово три пута мање од рока који је наведен у тендерској документацији (120 дана). Са свим постојећим компликацијама с тендерима, још када би радови заиста трајали свих 120 дана, од почетка изградње у овој години сигурно не би било ништа.

Сви тендерски услови, како нам је званично потврђено у РТВ-у и Управи за капитална улагања Војводине, дефинисани су на основу Пројекта уклањања објекта (РТВ) који је јуна 2015. сачинио „Аxис грађевински биро“ из Новог Сада. Управо тим пројектом је и предвиђено да су за уклањање остатака старе зграде потребна четири месеца.

Осим далеко краћег рока за завршетак посла у односу на пројектовани рок, интересантно је да су у својим понудама две београдске фирме своје радове процениле свака за преко 100 милиона динара мање од трошкова које је предвидео пројекат „Аxис бироа“ (подсећамо, процења вредност радова је 157,4 милиона динара). Истовремено, фирма „Шуша“ с другим понуђачима, радове је проценила на 93 милиона динара – или за 40 милиона више од понуда београдских фирми.

„Постоји у закону (о јавним набавкама) нешто што се зове ’неуобичајено ниска цена’ и у том случају понуда може бити одбијена“, објашњава саговорник VOICE-а упућен у тендерске процедуре. „У овом случају стигле су две понуде с веома малом разликом у цени, те се оне не могу сматрати неуобичајеним за ту врсту послова. У најбољем случају, неуобичајена је била пројектована вредност радова од 157 милиона динара“, наводи он

Власник „Аxис бироа“ Милан Саратлић није прихватио понуду VOICE-а да говори о овој теми, док су из РТВ-а пожелели да на наша питања о изградњи нове зграде одговарају „неком другом приликом“.

VOICE је тако остао без одговора из РТВ-а на питање да ли су за кашњење с почетком изградње, па и уклањања рушевина, доиста „криви“ само понуђачи који се стално жале, како се незванично може чути у покрајинском јавном сервису.

Саговорник VOICE-а којем смо предочили доступну тендерску документацију сматра, међутим, да је „развлачење“ тендера последица пре свега лоше припремљене тендерске документације.

У том смислу, додаје наш саговорник, индикативан је разлог за поништавање првог тендера за стручни надзор над радовима на уклањању рушевина на Мишелуку.

„У првом тендеру од понуђача се, поред осталог, тражи да доставе потврду о томе да су у протеклих пет година обављали стручни надзор над рушењем најмање две, пазите сад, армирано-бетонске конструкције од три или више спратова, и притом свака површине од најмање 5.000 квадратних метара! И, шта се догодило – нико се није јавио на тендер! Па, наравно да није, није ово Лас Вегас па да се свакодневно руше вишеспратнице“, наводи саговорник VOICE-а додајући да је тај услов, очекивано, изостао у поновљеном тендеру.

„Заиста би било занимљиво чути од чланова тендерске комисије одакле им идеја да такав услов ставе у тендер“, напомиње наш саговорник.

Глатко се није одвијао ни тендер за уклањање рушевина који је, услед измена тендерских услова на којима су инсистирали понуђачи, морао да буде продужен за недељу дана. Ако продужење рока и није ништа ново када су у питању тендери, оно што привлачи посебну пажњу јесу примедбе које су стигле у току поступка – једног или више понуђача, није прецизирано у документацији – о томе да се појединим условима „фаворизује одређени понуђач“, као и одређени „произвођач или робна марка“.

Самостални и независни

О каквом фаворизовању је реч, како је дошло до тога и ко је евентуално на томе инсистирао, питања су која су остала без одговора. РТВ није желео да достави VOICE-у имена чланова тендерских комисија, наводећи само да су у питању „запослени у РТВ и ван РТВ“. Управа за капитална улагања (УКУ) била је у одговору VOICE-у нешто конкретнија те је навела да су тендерску комисију за уклањање рушевина чинили „запослени у УКУ и РТВ“.

„Решењем ЈМУ РТВ о образовању Комисије за јавне набавке бр. 09516 (она за уклањање рушевина –прим.а) од 12.12.2016. године, у комисију су именовани запослени у ЈМУ РТВ и Управе за капитална улагања, који активно учествују у раду комисије пратећи да се поступак припреме и спровођења поступка јавне набавке спроведе у складу с одредбама Закона о јавним набавкама, подзаконским актима донетим на основу тог закона, као и другим важећим прописима који су у вези с облашћу која је предмет јавне набавке“, наводи се у одговору УКУ који је достављен VOICE-у.

Позивајући се на законске одредбе (из Закона о јавним набавкама) који одређује „да је рад комисије за јавне набавке самосталан и независан“, у Управи за капитална улагања Војводине категорични су у тврдњи да „нико и ни на који начин из УКУ није утицао на дефинисање тендерских услова“ „Комисија за јавне набавке припремила је конкурсну документацију у којој је поступак рушења и уклањања остатака порушене зграде у потпуности усаглашен с Пројектом уклањања објекта и одредбама Закона о јавним набавкама“, саопштено је из УКУ.

Иако тендери за уклањање рушевина и стручни надзор још нису окончани, а не зна се ни када ће па ни када би могли да почну радови неопходни за почетак изградње, РТВ, тврди наш саговорник с искуством на домаћим и међународним тендерима, ништа не спречава да ускоро распише тендер за изградњу и тиме „евентуално добије на времену“.

„Тај би поступак такође могао да се развуче, па боље кренути с тим што пре“, закључује наш саговорник подсећајући на то да је тендер за приступне путеве за нови Жежељев мост завршен пре почетка изградње тог моста.