Вести
31. 05. 2017.
Највећи део медија у Пожаревцу не пише о важним темама
Грађани Пожаревца нису добро информисани, јер локални медији не раде како би требало, већ углавном бележе појављивање локалних политичара у јавности и преносе њихове изјаве, а не пишу о важним темама, попут трошења јавног новца, оцењено је у дебати о јавном информисању у том граду, коју је синоћ (понедељак, 29. маја) организовала Славко Ћурувија фондација.
Била је ово прва у серији дебата о квалитету информисања у осам градова Србије, како би се утврдило стање локалне медијске сцене, шта не ваља и како може бити боље, рекао је Илир Гаши, извршни директор Славко Ћурувија фондације.
Према његовим речима, Пожаревац је први у низу од осам градова у којима ће Фондација разговарати о стању у локалним медијима са новинарима, уредницима и власницима медија, као и представницима локалне самоуправе и организацијама цивилног друштва и грађанима.
„Свака од тих група има одређен утицај на то како функционишу медији. Циљ је да се стекне увид у оно шта грађани очекују од локалних медија и колико од тога они успевају да испуне“, прецизирао је Гаши.
„Говорићемо и о утицају медијске реформе, попут пројектног суфинансирања и приватизације медија. Хоћемо да видимо шта се заиста догодило, да ли су циљеви прокламовани у Медијској стратегији испуњени и какви су ефекти медијских реформи“, додао је Гаши.
Он је истакао да је локална самоуправа у Пожаревцу била затворена и да градски челници нису били спремни за разговор о стању јавног информисања.
„Ни код медија нисмо успели да добијемо репрезентативни узорак. Наш утисак је да постоји буквално опипљива затвореност за дискусију“, закључио је Гаши.
Новинар пожаревачког радија Боом 93 Урош Урошевић истакао је да је главни задатак медија да информишу грађане, али и додао да на проблематичне ствари које се тичу локалне власти и негативних дешавања у граду има веома мало реакција.
„Већ годинама пишем о буџету Пожаревца и настојим да привучем пажњу грађана“, рекао је Урошевић и констатовао да се такве теме, попут буџета, морају приближити грађанима, да би они разумели како се троши њихов новац.
„У Пожаревцу имамо седам-осам информативних медија и сви они извештавају на исти начин и прате псеудо-догађаје које политичари организују. Новинари морају да разумеју потребе грађана и да буду мост између њих и локалне власти“, напоменуо је Урошевић.
Он је оценио да је пројектно суфинансирање медијских садржаја од јавног интереса добар вид финансирања, али је указао на то да медији још нису оспособљени да пишу пројекте и да поједини очекују да ће, као фаворити локалних власти, добити новац, без обзира на квалитет пројекта.
„То се углавном и дешавало“, рекао је Урошевић.
Додао је и да је ове године у Пожаревцу један медиј за праћење рада локалне самоуправе, кроз поступак јавне набавке, добио више новца него што тај град годишње укупно издваја за пројектно суфинансирање медија.
Администраторка групе Пожаревац на ФБ (Фејсбуку) Саша Томић истакла је да њена група има 16.000 чланова и да грађани чланство у групи углавном објашњавају тиме да у медијима не могу да добију информације које их занимају, као што су проблеми с пијаћом водом и рад актуелне власти.
„Ми нисмо медијска кућа и нисмо новинари, али информације до грађана стижу свакодневно. Немамо новинаре ни медијске екипе, већ дајемо грађанима информације“, објаснила је Саша Томић. Она сматра да су локални медији заказали у погледу информисања грађана, „осим Радија Боом 93, који објављује критичке текстове“.
„Наша група на Фејсбуку настала је као један процес. То се није одмах десило“, објаснила је она и навела да се група Пожаревац на Фејсбуку стално повећава и да грађани објављују разне информације, пре свега оне комуналне.
Власник Радија Боом 93 Милорад Тадић оценио је да су медијске реформе у Србији реално пропале.
„Добро је што је спроведена дигитализација. Приватизација је, хвала богу, завршена, али апсурд је да Тањуг још постоји“, оценио је Тадић.
Он је указао на то да у Србији није направљен адекватан медијски оквир, јер су национални емитери поново сви добили дозволе иако нису примењивали оно на шта су се обавезали у програмским елаборатима.
Тадић сматра да Регулаторно тело за електронске медије не ради свој посао и да би га требало распустити.
У Србији данас имамо 1.900 регистрованих медија, од чега 500 електронских, илустровао је Тадић. Он сматра да „имамо и бујање портала и велики број штампаних медија“.
Сви медији у Србији се боре за маркетиншки колач од 170 милиона евра, од чега чак 40 милиона долази од државе, рекао је Тадић и додао да медијска реформа није успела да спречи уплив државе у кадрирање у медијима и у уређивачкој политици.
Ипак је истакао да је, упркос недостацима, пројектно суфинансирање најбољи модел и да не види на који други начин би се додељивала средства која даје држава. Оценио је и да је проблем то што се на конкурсима за пројектно суфинансирање појављују углавном „лаке теме“ којима се медији не сукобљавају с влашћу.
Дебата је организована захваљујући подршци Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).
Генерално задовољни информисањем, али не и о најважнијим темама
Током дебате представљено је и истраживање јавног мњења у Пожаревцу, које је спровео социолог Зоран Марковић, према којем се само 27 одсто од 200 испитаника изјаснило да локални новинари професионално раде свој посао.
„Скоро половина испитаника каже да је задовољна информисањем. Када питамо зашто тако мисле, они одговарају да стање није лошије него раније и да су задовољни упркос проблемима“, рекао је Марковић и истакао да се током истраживања могло приметити да су људи повремено давали контрадикторне одговоре и да се могла уочити извесна „слуђеност“.
Према његовим речима, грађани су као најважније теме издвојили комуналне проблеме, привреду, пољопривреду, рад локалне самоуправе и културу… Корупција и злоупотреба јавних финансија су тек на шестом месту.
„Скоро половина испитаника сматра да локални медији не информишу добро о темама које су грађанима важне“, а као највећи недостатак локалних медија наводе необјективност, површност и утицај политике, указао је Марковић.
„У Пожаревцу се углавном гледа национална телевизија“, рекао је Марковић и оценио да су врло мало присутни штампани медији, док је локални радио као извор информисања навело 14 одсто испитаника, а друштвене мреже њих 12 одсто.
„Телевизија је најгледанија. Грађани наводе и да се информишу из програма локалне ТВ Дуга, иако та телевизија више не ради. Од локалних радио-станица, најслушанији је Радио Боом 93“, истакао је Марковић.
„Када их питамо о приватизацији медија у локалу, грађани најчешће одговарају да о томе не знају ништа“, предочио је Марковић.
Присталице Српске напредне странке углавном су давале позитивне одговоре о квалитету информисања, за разлику од гласача опозиције. Такође, више је незадовољних грађана на селу него у граду, закључио је Марковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.