Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  „Својеглаво” сам уређивала Политику
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 06. 2017.

Аутор: Љи­ља­на Смај­ло­вић Извор: Политика

Поводом текста „Политика” није плен”, 5. јуни

„Својеглаво” сам уређивала Политику

Два пу­та сам би­ла глав­на уред­ни­ца По­ли­ти­ке. Мо­је је ис­ку­ство да ни­јед­на власт не воли да на том ме­сту се­ди не­ко ко уми­сли да мо­же са­мо­стал­но да уре­ђу­је но­ви­не. Смењива­на сам и от­пу­шта­на, што је по­сле увек пра­ће­но ши­ка­ни­ра­њем на стра­ни­ца­ма Поли­тике. У вре­ме Бо­ри­са Та­ди­ћа пљу­ва­ње по сме­ње­ном глав­ном уред­ни­ку до­зво­ље­но је Бошку Јак­ши­ћу (Гу­ли­вер и Ли­ли­пу­тан­ци, 5. ок­то­бар 2008), док то за вла­сти Алек­сан­дра Ву­чи­ћа ра­ди спољ­ни са­рад­ник ко­ји је не­кад при­ре­ђи­вао „Од­је­ке и ре­а­го­ва­ња“, ру­бри­ку ко­ја је По­ли­ти­ку већ јед­ном ога­ди­ла при­стој­ној Ср­би­ји.

За­што увла­чим пред­сед­ни­ка Ср­би­је у ову при­чу? Јер га Го­ран Ко­зић у По­ли­ти­ци по дру­ги пут за ме­сец да­на бра­ни од ме­не, са­да (По­ли­ти­ка ни­је плен, 5. ју­ни) због мо­је ко­лум­не у „Не­дељ­ни­ку“ („БИА или ЦИА“, 1. ју­ни). Ево ре­че­ни­це ко­ја је за­бо­ле­ла: „Алек­сан­дру Ву­чи­ћу се По­ли­ти­ка – очи­шће­на од Да­не По­по­вић, Бо­ри­са Бе­го­ви­ћа, Душа­на Пе­три­чи­ћа и Го­ра­на Мар­ко­ви­ћа, а обо­га­ће­на Го­ра­ном Ко­зи­ћем и Ђор­ђем Марти­ћем – ко­нач­но чи­ни урав­но­те­же­ни­јом“. 

Пред­сед­ник је јав­но ре­као да му се По­ли­ти­ка са­да чи­ни урав­но­те­же­ни­јом и не знам за­што га Ко­зић бра­ни од ње­го­ве соп­стве­не из­ја­ве. А не иде ми у гла­ву да би­ло ко­ме при­ја да му Го­ран Ко­зић бу­де адво­кат, или ко­лум­ни­ста, све­јед­но. Мно­ги су ње­го­во име забора­ви­ли, не­ки за ње­га ни­су ни зна­ли, али Ко­зић је ви­со­ко на ли­сти за­слу­жних за руше­ње угле­да нај­ва­жни­јег ли­ста на Бал­ка­ну. По­ли­ти­ка је би­ла нај­го­ра ка­да је за њу пи­сао Горан Ко­зић. 

За­што то ка­жем? Ево ње­го­вог сти­ла, по злу чу­ве­ног и мно­ги­ма пре­по­зна­тљи­вог: „Док смо ми ов­де за­вр­ша­ва­ли фа­кул­те­те и ула­зи­ли у По­ли­ти­кин храм, она је ја­ха­ла ка­ми­ле у Ал­жи­ру и чу­ва­ла ов­це у Са­ра­је­ву. Не у Ис­точ­ном Са­ра­је­ву, и са­мо ов­це, не и пра­си­ће, ако раз­у­ме­те о че­му го­во­рим“. Прет­ход­но ме Го­ран Ко­зић „раз­от­крио“: ни­сам „ро­ђе­на Бе­о­гра­ђан­ка“, Смај­ло­вић је пре­зи­ме мог бив­шег му­жа, де­во­јач­ки сам се пре­зи­ва­ла Угри­ца. То су ујед­но и је­ди­не ма­те­ри­јал­не исти­не у Ко­зи­ће­вом тек­сту „По­ли­ти­ка ни­је плен“, ко­је су сва­ка­ко по­мо­гле да сва­ки чи­та­лац до­бро раз­у­ме о че­му Ко­зић го­во­ри, кад го­во­ри о ја­ха­њу, ов­ца­ма и пра­си­ћи­ма. 

За­што По­ли­ти­ка на­но­во ска­че у јед­но те исто Ко­зи­ће­во бла­то? Ни­ка­да у сво­јој исто­ри­ји ни­је би­ла бла­то­ид­на, сем ка­да је за њу ра­дио Го­ран Ко­зић. Риб­ни­ка­ри су 1904. осно­ва­ли лист ко­ји је, ци­ти­ра­ћу Јо­ва­на Ду­чи­ћа, сво­јим уљуд­ним го­спод­ским то­ном и избегавањем по­гр­да, у срп­ско но­ви­нар­ство до­нео „је­дан чи­тав но­ви сми­сао“. Би­ло је и та­да листо­ва „ко­ји су ши­ри­ли та­ко ру­жан и про­стач­ки из­раз да је но­ви­нар­ство ру­ши­ло друштво“, тро­ва­ли ва­здух „сво­јим од­врат­ним ре­че­ни­ца­ма“, у ко­јим је „све би­ло мо­гу­ће рећи без кон­се­квен­ци­ја и на­зад се при­ми­ти без гну­ша­ња“. Сра­мо­та је за По­ли­ти­ку и што је рат­них де­ве­де­се­тих об­ја­вљи­ва­ла „од­врат­не ре­че­ни­це“ Го­ра­на Ко­зи­ћа. Али от­куд њеном уред­ни­штву иде­ја да се то по­но­во сме? Ко­зи­ће­ве ре­че­ни­це ни­кад ни­је би­ло мо­гу­ће при­ми­ти без гну­ша­ња, Ко­зић про­из­во­ди гну­ша­ње. 

По­ли­ти­ка је ва­жно на­ци­о­нал­но до­бро ко­јим др­жа­ва Ср­би­ја упра­вља. Алек­сан­дар Ву­чић ни­је во­лео на­чин на ко­ји сам уре­ђи­ва­ла По­ли­ти­ку, али пр­ва ћу при­зна­ти да је ду­же он био спре­ман да тр­пи ме­не и мо­ју уре­ђи­вач­ку по­ли­ти­ку, не­го што сам ја би­ла спрем­на да тр­пим ње­гов на­чин упра­вља­ња ли­стом. За­то сма­трам да му при­па­да­ју бит­не за­слу­ге за мо­је „сво­је­гла­во“ (из­раз Те­о­фи­ла Пан­чи­ћа) уре­ђи­ва­ње По­ли­ти­ке на ко­је сам ве­о­ма поно­сна, без об­зи­ра на то што се наш за­јед­нич­ки екс­пе­ри­мент по ме­не ло­ше за­вр­шио. 

Али за­то му с пра­вом при­па­да­ју и за­слу­ге за но­во­про­на­ђе­ну „рав­но­те­жу“ са Го­ра­ном Ко­зи­ћем и Ђор­ђем Мар­ти­ћем.

Коментари (2)

Остави коментар
чет

08.06.

2017.

Комнен Коља Сератлић [нерегистровани] у 00:30

Знсам да нећете објавити

Да ли је могуће, госпо Смајловић, да настављате да се свађате и када сте у праву и када нисте. Овај унесрећени народ гладује, а о томе како је понижен, испљуван, испрљан и од страних и од домаћих зликоваца, да се и не говри. Доста му је више и Ваших и других својеглавих мисли и порука. Одлично сте рекли да сте својеглаво уређивали Политику. Не стављајте својеглаво под знаке навода и од када је то "израз Теофила Панчића", није ваљда да је Теофил измислио ту одпантивијека познату ријеч, ријеч која је свакодневно међеу људима у употреби. Други би био пар опанака да сте рекли да Теофил воли да употребљава ту ријеч и тсл. Ви са тим, како кажете "изразом", ловите комплименте и себе уздижете као била сам храбра, нико ми није могао да командује, а били сте познати по самоцензури. Направите паузу макар пола године, да Вас не слушамо и да Вас не читамо. А што се тиче вођа које сте навели, доста је више и њих. Било би добро да и њихова имена заборавимо. Кажете Бошко Јакшић: кад год сте били главни и (не)одговрни уредник Политике, свакодневноно сте објављивали тог србомрсца и пљувача по српсском народу. А, зашто ти Новинару, кријеш име, када оправдано критикујеш госпу Смајловић, од кога Те је страх. Уосталом, зашто нисте нешто предузели ви, ви њни новинари, са биједном платом и оспорили да госпа има мјесечно 10 000 Евра. Ја то не тврдим, али сам у више наврата читао у разним листовима.

Одговори
уто

06.06.

2017.

Novinar [нерегистровани] у 22:55

A PLATA?

A plata? Kolika ti je bila Smajlovicka plata u Politici dok smo mi novinari primali mrvice. Ovi cenzori iz tvog UNS-a naravno da nece da mi objave komentar, kao ni mnoge prethodne, ali istina se polako siri od usta do usta ...

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси