Вести
09. 06. 2017.
Етика јавног сервиса у трци са приватним таблоидима
Економска независност основни је услов за објективност и независност медија, истакла је Сњежана Миливојевић, професорка београдског Факултета политичких наука, у уводној речи разговора на тему “Етика јавног сервиса у трци са приватним таблоидима”, који је у организацији ИП Clio и Покрета Нови Оптимизам одржан у Градској кући у Ужицу.
„Управо финансијска независност представља „камен темељац“ програмској и инситуционалној независности, самој суштини постојања јавног сервиса. Економска независност омогућава јавном сервису аутономију у односу на буџетско финасирање и утицај државе који се на тај начин спроводи, као и на зависност од тржишта. Систем претплате, као модел финасирања, добар је начин да јавни сервиси остану на дистанци од државе и државно контролисаних извора новца и тржишта“ рекла је Сњежана Миливојевић.
Бобан Томић, професор Факултета за медије и комуникацију у Београду, похвалио је иницијативу организатора да се овакви разговори воде ван Београда и да се битне теме учине доступним локалном аудиторијуму широм Србије. Као модератор скупа, Томић је у дискусију увео питањем да ли је и на који начин економска независност медија могућа у Србији, посебно у тренутку у којем живимо.
„Јавни сервис као медијски модел јесте идеал-типски модел који треба идеално да функционише да би све његове функције биле у правом смислу речи у интересу јавности, укључујући и финансирање“.
Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука у Београду, указао је да је идеал тешко достижан али не и немогућ. „Такозвано јавно финасирање је могуће претплатом јавности која то плаћа јер ‘зна зашто’. То је наравно могуће само онда када постоји изражен друштвени консензус о томе да је за задовољавање комуникационих потреба грађана, у једном демократском друштву и демократском медијском систему, потребан такав сервис који обезбеђује читав спектар онога што други сервиси, попут комерцијалних медија, не обезбеђују, јер немају ту обавезу“. Оваква пракса је у нашим условима очигледно тешко примењива и ми смо ту поклекли, јер смо првим законом о радио дифузији, који је практично инаугурисао јавни сервис, предвидели да основни начин финансирања буде претплата. Упркос томе, ми у овом тренутку имамо један толико флуидан систем финансирања да он дефинитивно не може да обезбеди остваривање свих функција јавног сервиса. Ова идеја је код нас осујећена када је премијер Александар Вучић објавио да ће претплата бити укинута. „Свет политике у данашњој Србији, али и деценијама уназад, не дозвољава да профункционишу правила новинарства, било да је у реч о етици јавног сервиса или медија уопште“ рекао је Раде Вељановски.
„Чини ми се да се новинари не боре довољно за своју професију. Део новинара који је награђен директно је повезан са политичким врхом. У новинаре се уселила апатија и безвољност. Велики број новинара толико ефикасно себе цензурише да нема потреба за додатним комесарима за цензуру“ - рекао је новинар Бошко Јакшић и истакао да је овакво понашање саме професије довело до тога да се право тржиште информацијама претворило у црно тржиште илегалне робе. Етика новинарске професије је све чешће губитник. Јавни сервис се суочава са две највеће опасности: да није у довољној мери снажан да се избори да буде самосталан и независан емитер и да има потребу да се такмичи са комерцијалним медијима.
„Како је могуће да у најгледанијим и најутицајнијим политичким емисијама, попут другог дневника РТС-а, до те мере доминирају носиоци јавних функција?“ – запитао се Јакшић.
Из публике се чуло питање како допрети до јавности и изнети све ове проблеме и колико су важне медијска култура и медијска писменост за превазилажење стања у којем се медији у Србији данас налазе?
Зоран Хамовић, главни уредник ИП Clio одговорио је да је велики део друштва у вредносној конфузији и парализован управо деловањем информативних гласила чак и самог јавног сервиса.
„Сви медији постају таблоидни у мањој или већој мери, чак и јавни сервис у трци за масовнијом гледаношћу слаби своје програмске критеријуме и подређује се популистичким имеративима дневнеполитике и јефтине забаве. Као да прихвата тај задатак да дезорјентише и пасивизира друштво. Медисјки корисници све више постају поданици, а све мање грађани који одлуке доносе својом гавом. Медији постају оружје против грађана.“
Медијска писменост и медијска култура свакако би требало да постоје у школама, али не као наметнути предмет, већ би до пажње ученика ваљало доћи кроз савремене и атрактивне наставне моделе. Издавачка кућа Цлио пре десет година покренула је Интернест, програм којим се развијају услови да знања из области медијске писмености постану што доступније младима, додао је Хамовић.
Серијом разговора под заједничким називом „Медији и Нови оптимизам“ ИП Цлио и Покрет Нови оптимизам покренули су Декларацију о медијској писмености којом истичу захтев и препоруке надлежним органима за јасније и ефикасније одређење државне политике у домену медијске писмености.
Наредни разговор на тему “Политичка економија медија: власници и господари” биће одржан 13. јуна у Крагујевцу.
Коментари (1)
Остави коментар09.06.
2017.
Ekonomska nezavisnost medijskih organizacija
Saglasan sam da je ekonomska nezavisnost osnovni uslov za objektivnost i nezavisnost kako javnih tako i komercijalnih medijskih usluga. Da bi se ostvarila ta nezavisnost neophodno je, po mom misljenju, prihvatiti cinjenicu da se u ovom sektoru radi o pruzanju mesovite usluge - audio i/ili audio-vizuelne medijske usluge i elektronske komunikacione usluge, kao i da se i ovaj sektor mora zakonom reorganizovati tako kao bi se zasnivao na klasicnoj ekonomskoj semi: proizvodnji ili pripremanju programskih sadrzaje -- distribuciji i emitovanju tih sadrzaja -- i koriscenju (potrosnji) tih sadrzaja. U tako reorganizovanom sistemu, krajnji korisnik bi placao distributeru, a distributer -- proizvodjacu programskog sadrzaje. Na taj nacin obezbedila bi se radikalna promena načina finansiranja medijskh organizacija i njihova ekonomska nezavisnost..
Одговори