Вести
11. 06. 2017.
Којадиновић сведочи како је Студио Б сазнао за убиство Ћурувије
У понедељак се наставља суђење оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије. Овај процес улази у трећу годину и још му се не назире крај.
У понедељак, 12. јуна 2017. године, судски процес против окривљених за убиство новинара Славка Ћурувије наставља се сведочењем тројице припадника Ресора државне безбедности (РДБ). Следећег дана сведочиће некадашњи главни и одговорни уредник Студија Б Драган Којадиновић, а трећег, и последњег дана пре летње паузе, две припаднице БИА.
Драган Којадиновић је пред Тужилаштвом за организовани криминал у својству сведока саслушан у јуну 2014. године.
Сведочио је око сат времена, а новинарима је изјавио да је пред тужиоцем говорио о својим сазнањима у вези са тим догађајем имајући у виду да је „Студио Б био први и једини медиј у Србији који је објавио да је Славко Ћурувија убијен, а тек неколико дана касније то су објавили и други медији“.
„Говорио сам и о околностима у којима је тако нешто могло да се догоди, са освртом на Закон о јавном информисању из 1998. године, који је практично био почетак најжешћег прогона независних новинара у овој земљи и који је претходио и другим злочинима, а не само овом“, рекао је Којадиновић.
Пре њега требало би да сведочи некадашњи начелник Пете управе Милош Теодоровић за кога је сведок Зоран Стијовић изјавио да је непосредно после 5. октобра, по наређењу тадашњег начелника Ресора државне безбедности Радомира Марковића, „издао налог да се таксативно униште сви деловодници од 1998. до 2000. године: депеше, планови рада, извештаји о раду Центра и тако даље“.
„Уништена је документација у папирном и електронском облику и микрофилмови, све што може да укаже на злоупотребе из свих центара, осим новосадског, зрењанинског и суботичког. Ова три центра нису поступила по налогу и ту документацију су сакрили и сачували. Документација је уништена и у ЦРДБ Београд. Било је индикативно да су покушали да прикрију злоупотребе Службе у том периоду“, сведочио је недавно је Стијовић.
Првог дана пред судским већем треба да се појави припадник РДБ Радиша Роскић, у време убиства Славка Ћурувије начелник Десете управе, лојалан кадар окривљеног Радомира Марковића. У чланку у недељнику Време октобра 2003. године новинар Дејан Анастасијевић, добар познавалац рада БИА, овако описује карактеристичан рад Десете управе:
„Десета управа је нека врста Службе унутар Службе: има сопствену технику за праћење и прислушкивање (други морају да користе услуге Седме, техничке управе), а посао јој је, између осталог, контраобавештајна заштита републичких функционера и шефова дипломатског особља, те наџор над осталим управама. ’Десета управа је, поред Треће, одувек важила за најпрљавији део Службе јер је захваљујући свом издвојеном положају била погодна за разне прљаве послове’, каже један добро обавештен извор за Време објашњавајући даље да је управо из овог дела Службе био ангажован део кадрова за праћење и логистичку припрему атентата на Драшковића, Стамболића и Ћурувију. Роскић је, иначе, одговарао директно Николи Ћурчићу, Марковићевом заменику“, наводи Анастасијевић.
Првог дана треба да сведочи и припадник ДБ Дејан Николић, који је последњих неколико месеци више пута најављиван, али досад није сведочио. За исти дан, 12. јун, планирано је и сведочење Александра Гака, некадашњег начелника Центра РДБ за Нови Сад. Гак је био један од тројице начелника центара РДБ, који су, према тврдњама поменутог Стијовића, одбили наређење Радомира Марковића о уништавању документације Службе. Гак је, према истом извору, отпуштен из Службе када је на њено чело дошао Милорад Брацановић.
Последњег дана пред летњу паузу, 14. јуна, требало би да сведоче још два сведока (Катарина Смакић и Стевана Једнак). Суђење за убиство новинара Славка Ћурувије биће настављено после летње паузе, а у којим терминима саопштиће председница трочланог судског већа Снежана Јовановић.
Трећа година суђења
Суђење за убиство новинара Славка Ћурувије ушло је у трећу годину и крај му се још не назире. Власник Дневног телеграфа и Европљанина убијен је испред свог стана у Светогорској улици број 35, на Ускрс, 11. априла 1999. године. За његово убиство суди се некадашњем начелнику Ресора државне безбедности Радомиру Марковићу – некадашњем начелнику београдског центра РДБ Милану Радоњићу, као организаторима. Као непосредни извршиоци убиства оптужени су Мирослав Курак, резервиста РДБ, који је у бекству, и Ратко Ромић, некадашњи главни инспектор Друге управе, који је у притвору од 2014. године.
У исто време кад и Ромић, ухапшен је и Милан Радоњић, који је такође у притвору, док је Радомир Марковић на одслужењу јединствене казне затвора од 40 година за организовање убиства Ивана Стамболића и атентат на Вука Драшковића на Ибарској магистрали када су погинула четворица припадника Српског покрета обнове.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.