Вести
12. 06. 2017.
Публика више нема времена за истину, мртва трка медија и "лажњака"
"Медији у Србији ће ускоро доћи на ниво твитера јер све више вести личи на трач рубрике, али иако истина не постоји публици се то и даље продаје" и она то и даље "гута", речено је, између осталог, на панелу "Дигитална стварност" који је одржан протеклог петка у Новом Саду поводом две деценије постојања Радија 021.
Појава друштвених мрежа променила је начин на који функционишу медији, а у први план је избацила поплаву лажних вести, које се деле по Фејсбуку и Твитеру без икакве провере. О овоме, али и о томе да ли би се Југославија распала да смо живели у дигиталној стварности деведесетих, и трци мејнстрим медија са онима који производе "fake news" разговарали су са уредником Радио-телевизије Србије Зораном Станојевићем одговорни уредник сајта B92.net Павле Златић, главни уредник сајта Nedeljnik.rs Вељко Миладиновић и извршни продуцент Н1 телевизије Игор Божић.
Рамбо Амадеус је недавно изјавио како се Југославија не би распала да је било интернета и управо је овом дилемом Зоран Станојевић отворио дискусију наводећи да су мишљења у вези са тим подељења. Уредник B92.net сматра супротно наводећи да би ситуација вероватно била лошија.
"Да су 1991. постојали Твитер или Фејсбук, Југославија би се брже распала. И тада смо имали лажне вести, није то питање данашњице, јер подметачине и спинови постоје вероватно још од Гутенберга. Питање је да ли би тада људи ишта радили или би само седели и твитовали, јер се ви на тим виртуелним просторима заправо вентилирате. Не морате да се 'исцимате' да бисте нешто урадили. Ми смо данас у једној анастезији која те спречава да делујеш, у заблуди смо", поручио је Павле Златић.
Игор Божић је казао да би читава ситуација у том случају била "још морбиднија".
"У овом тренутку информације које долазе са друштвених мрежа се не проверавају, људи их аутоматски деле и лако је подметнути лажне вести. Професионални медији јесу врста одбране од навале и бујице лажних вести које могу да узбуне јавност и да је креирају како би неко то прижељкивао. Да је тад, којим случајем, било Твитера или Фејсбука, све би било горе и морбидније, а лажи би се више шириле", указао је он.
Уредник сајта Nedeljnik.rs Вељко Миладиновић рекао је да би друштвене мреже на индивидуалном нивоу некоме и помогле, али да би вероватно тадашњи режим много лакше контролисао грађане, док би се утицај група, наводећи Арканове тигрове као пример, много брже и више ширио.
"Осим тога шта ће бити на друштвеним мрежама питање је и колико ми имамо професионално и одговорно новинарство. Од тога може да зависи и оно друштвеним мрежама, а нисам баш сигуран да је одржива теза да верујемо у све што се објави. Неко ко жели да провери неку информацију, то ће и урадити", додао је Миладиновић.
Неколико година уназад теоретичари су сматрали да ће грађанско новинарство заменити мејнстрим медије, што се, засада, још није догодило.
"Ипак, све је присутнија ситуација у којој је један човек у ствари медиј и који је понекад утицајнији од неких мејнстрим медија", указао је Станојевић, упитавши говорнике да ли се тај човек-медиј може назвати новинарем уколико се придржава одређених стандарда.
По мишљењу Вељка Миладиновића један човек не може да надјача иили да буде утицајнији од мејнстрим медија.
"Неко ко објављује било шта на Твитеру, па макар и то био озбиљан садржај, не може да буде медиј или да буде утицајнији. Твитер поредим са некадашњим одласцима у кафану где је увек постојао неко ко је држао "банку", особа због које су сви ишли на исто место да чују шта прича. Или као када се код пријатеља окупите и разговарате о некој теми. Једноставно, тешко је да сам човек надјачу неку агенцију", казао је он.
Ипак, стварност је и таква да се оно што је објављено у медијима схвата као истина сама по себи.
"Људима некад не можете да објасните да нешто није истина чак иако је објављено у медијима. Ако направите информацију која се перципира као нешто реално, а има назнаку предрасуда твоје или шире публике, она ће се веома лако примити. Ту не мора да постоји никакав центар моћи да би ватра почела да се шири", поручио је Божић.
Говорећи о утицају друштвених мрежа на мејнстрим медије, али и на публику, за Павла Златића је то бура у чаши воде. Његово мишљење је да се преко друштвених мрежа људи окружују сличномишљеницима који сматрају да читав свет прича само о њиховој теми.
"Људи су утренирани да реагују када се нешто догоди и одмах то шаљу на друштвене мреже, а на нама је да те ствари проверавамо, јер публика то не ради. Наша обавеза је да реагујемо много брже него јуче, да ту информацију напунимо чињеницама, а питање је да ли ће публика имати време да сачека да ми то учинимо. Они су данас толико затрпани информацијама да више не могу ни да бирају о чему ће мислити нити да процењују да ли је нешто истина или не", рекао је Златић.
На панелу се разговарало и о томе да ли је дигитализација донела више добрих или лоших ствари. Говорници су били за то да је донела промене на боље, док је Божић указао да постоје и лоше ствари, али да је неминовно да би "класични медији без интернета били као да су им одсечени и руке и ноге, а нешто мора да се ради".
Разговору о утицају друштвених мрежа на новинарство и колико га оно обликује данас, у једном моменту се прикључио и уредник Јужних вести Предраг Благојевић, који је навео да тренутно у Србији постоји парадоксална ситуација.
"Никад није било лакше покренути нови медиј, а опет никад није било ни лакше да се разликујете од осталих. Довољно је да проверите информацију и већ сте неколико светлосних година испред њих. Постоје портали који ће увек објавити нешто непроверено, неистинито, и навући ће читаоце код себе, али ми ћемо бити ти који ће проверити све и онда се публика сели код нас. Заправо те портали са лажним вестима терају да брже реагујеш и све провераваш".
На трку између "лажњака" и мејнстрим медија указао је и Златић.
"Јако битна ствар је тржишта, јер овде је све толико измешано да један озбиљан портал дели исту публику као и таблоид. У том смислу се ти константно такмичиш са својим антиподом да би био бољи. Такмичимо се са онима којима истина није битна, читаоци ће долазити код њих и поред свих лажи, а код мене ће се инсистирати само на истини", закључио је уредник B92.net.
Коментари (1)
Остави коментар12.06.
2017.
Hm...
Još jedna jalova „diskusija” o profesiji kojoj je neoliberalni kapitalizam projektovao nestanak. U najmanju ruku čudno deluje da o stanju u medijima najviše govore i najviše se žale oni koji su ga stvorili. Što su posejali...
Одговори