Вести
15. 06. 2017.
Уредничко огледало: Погледајмо се ко смо и шта радимо
Када сам 24. маја, у тексту о штрајку старе митровичке средње школе да настави са радом без привремених мера, одакле су упутили и питање председнику општине да ли он стоји иза наводног оружаног напада који се догодио на председника штрајкачког одбора и професора ове школе - објавила део разговора са портпаролом председника општине, непосредно пред објављивање објаснила сам му шта ћу да напишем. Портпарол ми је рекао: "Слободно, ја стојим иза сваке своје речи".
Убрзо пошто се текст нашао на сајту, добила сам серију незадовољних коментара портпарола: "Стојим иза сваке моје реченице, али испало је тенденциозно"; "у одређеном делу разговора неформално сам разговарао са тобом"; "није коректно што си ме снимала и што си цео транскрипт пренела"; "нисам желео о томе да причам без извештаја надлежних и то је довољно у једној реченици да се каже, а не и да се драматизује"; "нисам видео да си пренела надлежне у вези са тим и да ли си ти била на лицу места када се то догодило? То је објективно и релевантно, а не да се пуштају изјаве!"; "Мислим да Председнику нарушавате интегритет без потребе"...
Ја сам новинар. Не разговарам неформално, осим када ми саговорници то нагласе - обично као додатну информацију, како бих са више сазнања тему коју обрађујем боље разумела. Прецизно бележим и преносим речи.
После много сати рада и више стресних дана, синоћ сам отишла раније на спавање. Јутрос сам била убеђена да су подочњаци нестали, а да ће моје очи одморно засијати.
Уплашила сам се лика у огледалу. Кесе, отегли капци и кожа, замућене беоњаче. Ипак имам 47, а не 27.
Добро је чешће користити огледало. Иако људи не воле оно што виде преко пута себе, а многи се шокирају - као и ја јутрос, ипак их сопствени одраз учи реалности, сагледавању сопствених недостатака и спознаји ограничења. Даје им мотив да покушају да на боље раде на себи и отклоне, или премосте препреке.
Током предизборне кампање за ванредне парламентарне изборе "Републике Косово", на адресе српских медијских редакција стизале су серије саопштења и извештаји српских политичара и институција - гомила ружних, непристојних, а опасних речи. Њима су се жигосали и дискредитовали појединци. Вршила се колективна и институционална изолација истих и исцртавала им се јавна мета на чело.
Ја сам уредник - "gatekeeper": онај који чува капију. Мој посао је да информишем јавност и штитим јавни простор истином, објективношћу, али и пристојношћу. И док су политичари, представници институција и други јавни посленици у обавези да јавност преко медија информишу без селективног приступа, уредник у редакцији одлучује да ли ће, када и које саопштење да објави, односно неће да објави, радећи најбоље што уме у складу са сопственом савешћу, етиком, професионалним вештинама и свеукупним знањем које има.
У факултетској клупи или у читаоници библиотеке бих рекла да ни у лудилу не бих објавила саопштење, или извештај за медије у којима се користе речи: "политичка пудлица", "вашка", "гњида", "штеточине", "паразити", "издајниче", "монструме", "Ацо шиптару", "кукавни", "јадни и промашени човек", "на жалост се зову Срби", "комби странка", "нисмо чавке, ми смо српски соколови и знамо које јаје је мућак ", "клинови и клинчићи, клин забијен у стамени Север се зове Јаблановић", "и нама женама требало је оно што мушкарци обично имају"...
Али јутрос из своје уредничке столице, док гледам кроз прозор са рупама од метака од пре тачно две године, не могу да гледам у напредни свет. Видим рушилачки менталитет. Ти меци су наше огледало.
Баш као и речи: "политичка пудлица", "вашка", "гњида", "штеточине", "паразити", "издајниче", "монструме", "Ацо шиптару", "кукавни", "јадни и промашени човек", "на жалост се зову Срби", "комби странка", "нисмо чавке, ми смо српски соколови и знамо које јаје је мућак ", "клинови и клинчићи, клин забијен у стамени Север се зове Јаблановић", "и нама женама требало је оно што мушкарци обично имају"...
Да ли вам се, поштовани читаоци, свиђа овај одраз у огледалу? Да ли нам се свиђамо преко пута себе, ми који себе називамо "пристојним грађанима", "најбољим и најквалитетнијим политичким представницима", "часним, одговорним људима, родитељима, браћом, сестрама и пријатељима", "градоначелницима", "одборницима", "народним посланицима", "педагозима", "предавачима", "лекарима", трговцима, пожртвованим Србима, великим Србима, локал-патриотама...?
Нисам сигурна у одговор. Сигурна сам у свој став. Доживљавам ненадокнадив лични и професионални пораз сваког пута док куцам речи оних одабраних који би морало да својим елитизмом, вештинама и заговарањем општег добра, наш живот учине бољим: "политичка пудлица", "вашка", "гњида", "штеточине", "паразити", "издајниче", "монструме", "Ацо шиптару", "кукавни", "јадни и промашени човек", "на жалост се зову Срби", "комби странка", "нисмо чавке, ми смо српски соколови и знамо које јаје је мућак ", "клинови и клинчићи, клин забијен у стамени Север се зове Јаблановић", "и нама женама требало је оно што мушкарци обично имају"...
Иду редовни локални избори за "Републику Косово". На таласу српског 'патриотизма' којим ће се надметати за ове изборе, испливаће још прљавштине - биће још оваквих речи, можда и метака, а у приобаљу остаће много шута када се цунами ове бруталности буде повукао.
Иако би у нормалним околностима свако саопштење или изјава који ремете лепоту и пристојност српског језика завршили у корпи, или у трасх-у на мом рачунару, наставићу да пркосим хируршки прецизном школском уредничком правилу: Не објављивати пропагандистичке текстове и саопштења који садрже дискредитујуће елементе на рачун појединаца и група, језик мржње и елементе дискриминације по било којој основи.
Биће то моје уредничко огледало да се погледамо ко смо и шта радимо. Можда сагледамо сопствене недостатке и спознамо своја ограничења, па нас сопствени одраз мотивише да на боље радимо на себи.
Татјана Лазаревић, уредница портала"KoSSev"
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.