Вести
15. 06. 2017.
Фоторепортер који је забележио нападе на новинаре: Мислио сам да их полиција приводи
Александар Бачлија, чије су драматичне фотографије насиља над новинарима и грађанима на председничкој инаугурацији узбуркале јавност, за Цензоловку говори како су оне настале и како су из његове перспективе инциденти изгледали.
Захваљујући фотографијама Александра Бачлије и Дарје Балшић, јавност је видела какво насиље су новинари и грађани доживели током председничке инаугурације 31. маја испред Народне скупштине, када су их са скупа давећи вукли и гурали људи за које се претпоставља да су обезбеђење СНС-а.
Полиција је успела да идентификује нападаче тек након што су им као доказни материјал достављене ове фотографије које су десетак дана након инцидената објављене најпре на Цензоловци, а потом и у неким другим медијима.
Бачлија каже да је испред Народне скупштине тог дана дошао као фоторепортер који ради за специјализовани сајт E-stock, а он и његова колегиница су имали задатак да фотографишу Александра Вучића док пролази кроз масу и иде на полагање заклетве.
Стајао је ван ограђеног дела, да би се у једном тренутку склонио са сунца и отишао у оближњи парк у хладовину, када је зачуо комешање.
„Притрчао сам ближе једном семафору где се овај инцидент дешавао и аутоматски сликао. Нисам ни подигао апарат и гледао кроз тражило, сликао сам из руке. Притрчао сам око жбуна, само притискао дугме и пратио гужву. Није било размишљања, то је био инстинкт и мој посао“, прича Бачлија.
То што је његов објектив забележио одвијало се десет или петнаест секунди, а тек је касније сазнао да су инциденти и гурање новинара и грађана трајали и неко време пре тога.
У први мах, каже, док је инстинктивно фотографисао шта се дешава, није схватио о чему се тачно ради и ко кога и зашто вуче.
„Претпоставио сам да полиција приводи људе из неког разлога, јер су можда правили неке инциденте. Накнадно је са фотографија установљено да ти људи у ствари нису били из полиције“, каже овај фоторепортер.
Ко је заправо био међу жртвама, Бачлија је схватио када је констатовао да један од младића кога су вукли држи фотоапарат у руци. Тада је препознао свог колегу, младог фоторепортера и повременог сарадника Танјуга.
Из медија је касније сазнао и да је девојка на његовим фотографијама у ствари новинарка Данаса Лидија Валтнер.
Када се гужва мало разишла, Бачлија је, каже, направио још неколико фотографија, и тада је „кроз неку комуникацију чуо шта се отприлике заправо десило“.
Док нападнути новинари Данаса, портала Инсајдер и VICE кажу да су им насилници бранили да фотографишу инциденте који су се пре тога дешавали на скупу, Бачлија наводи да није размишљао о томе да ли је можда и сам угрожен.
„Живим с тим 30 година када фотографишем одређене догађаје на којима бих могао да будем угрожен. То је подсвесно, и то или радите са тим сазнањем, или не радите. Нажалост, данас је све више таквих ситуација где сте угрожени. Ето и колега из Српског телеграфа је пре неки дан добио батине од Аце Лукаса и поломљена му је опрема. Све може да буде ризична ситуација. Али да бисте имали слику, не можете да размишљате. Нема времена“, каже Бачлија.
Он додаје и да су фотографије постављене на сајт E-stock пола сата након инцидената, „али да је потреба за њима дошла тек пре неки дан“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.