Вести
15. 06. 2017.
Оцена одрживости медија у Србији поражавајућа
Стање у медијском сектору у Србији у 2017. години лошије је оцењено у односу на последњих неколико година према Индексу одрживости медија у коме се оцењују слобода говора, професионални стандарди, транспарентност извора, економска самодовољност и рад медијских институција.
Организатор истраживања индекса одрживости медија Горан Цетинић рекао је данас на представљању резултата одржаном данас у Медија центру у Београду да је критеријум слободе говора оцењен са 1,77 на скали од четири, професионално новинарство са 1,25, плуралитет вести са 1,90, док су институције подршке оцењене са 2,35. Економски менаџмент медија оцењен је са 1,64.
Цетинић је рекао да је медијски сектор у Србији стагнирао и да се сада налази на нижем нивоу него у време демократских промена, као и да држава минимално испуњава циљеве одрживости медија.
Марина Фратуцан из Независне ТВ продукција "УрбаНС" из Новог Сада навела је да је оцена одрживости медија у Србији поражавајућа. Она је рекла да многи медији не могу да испуњавају своју функцију у друштву и извештавају о догадјајима онако како их виде.
"Данас смо дошли до неслободних медија који немају критичан став према власти", рекла је она и додала да су најбољи примери таквог стања затварање и кажњавање медија.
Према њеним речима, законска регулатива у области медија је добра, али се не примењује адекватно.
Фратуцан је рекла да је један од главних проблема у медијима и избор главних и одговорних уредника, посебно у државним медијима, наводећи да је представницима власти битно да имају људе на адекватним местима.
Власник Радија Боом 93 и председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Милорад Тадић, рекао је да се економска ситуција у медијима у Србији убрзано погоршава.
Тадић је рекао да је тешко за медије у Србији да буду самоодрживи, додајући да они остварују приход од више извора пројектног суфинансирања, помоћи државе, медјународних организација или непознатих спонзора.
Као један од растућих проблема навео је експанзију медија, посебно електронских портала, у последњих неколико година.
"У Србији је регистровано 1.850 медија, 130 телевизијских станица, 330 радиостаница, остало су електронски портали и штампани медији", рекао је он.
Тадић је нагласио да медју новорегистрованим медијима има и оних који су инструментализовани од стране центара моћи, посебно на локалном нивоу.
"Евидентно је да постоје електронски медији који професионално раде свој посао, али постоји и велики број електронских медија, посебно на локалу који имају проблем аутоцензуре", казао је он и додао да се уредници тих медија труде да извештавају на начин на који ће се то допасти представницима власти.
Према његовим речима, институције подршке, односно медијска удружења заступају интересе струке и раде на заштити новинарства и унапредјењу квалитета новинарске професије.
Уредник "Јужних вести" и председник удружења онлајн медија (АОМ) Предраг Благојевић оценио је да извори финансирања електронских медија расту, али да су у најлошијој позицији локални медији приморани да се финансирају из локалних буџета.
Благојевић је као један од проблема у локалним медијима навео недостатак свести о менаџменту медија.
"Медије оснивају новинари који су остали без посла... без менаџерских способности. Они се превише ослањању на пројектно финансирање, где морају да буду блиски властима. То их води ка аутоцензури", оценио је он.
Према његовим речима, оваква појава удаљава новинаре од новинарских кодекса и срозава новинарску професију.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.