Вести
20. 06. 2017.
Мој избор: Тамара Скроза
У недостатку других занимација, “Курир” се ових дана окренуо крађи туђих текстова. Најпре је украден текст Јоване Глигоријевић из “Времена”, онда овај текст Софије Мандић с “Пешчаника”, а као посебан куриозитет, на две је стране објављен и интервју који је Александар Родић дао за “Данас”.
За прва два дозвола није ни тражена, ни добијена, док је трећи пример толико бизаран да би – чак и у случају да је дозвола постојала – превазишао димензије ауторских права и зашао у домен хумореске: власник једних дневних новина објављује комплетан интервју који је дао за друге дневне новине!
Сви ови текстови су – подразумева се – базирани на критици Александра Вучића, Родићевог актуелног архинепријатеља.
И сви су – што такође не мора да се објашњава – по професионалним стандардима, дару с којим су написани, степеном писмености и обавештености, неколико светлосних година удаљени од онога у чему је просечан читалац “Курира” донедавно могао да ужива.
У питању је, дакле, чист добитак за “Курир”.
Али, занимљиво би било чути чиме то Родић правда крађу нечије интелектуалне својине и бескрупулозно отимање нечијег рада, труда, талента и знања. Да ли то што је тренутно у немилости великог вожда оправдава лоповлук? И да ли то што му је сада тешко, значи да ћемо сви морати да упрегнемо све своје капацитете и омогућимо му да своје новине пуни без уложеног динара?
Да ли Родићев ход по мукама подразумева да је све оно што се нађе у другим медијима – његово власништво, његова прћија?
Родић је тренутно жртва медијске хајке таблоида и таблоидних телевизија. Нападају га из свих оружја.
То, међутим, не оправдава лоповлук. Уосталом, нападани су и други (готово исто толико жестоко, врло често баш у Родићевим новинама), па нису крали. Ни од Родића, ни од било кога другог.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.