Вести
24. 06. 2017.
Небојша Вуковић о књизи „Небеска редакција“
Истина из оловке убила 19 новинара
Новинар Небојша Вуковић написао је књигу „Небеска редакција” о 19 убијених новинара, који су своју посвећеност професији платили животима! У недостатку других изазова хтео је да сазна шта су толико згрешили када су им једино оружје били оловка, бележница, диктафон или фото-апарат!
У разговору за „Ало!” каже да је током двогодишњег истраживачког рада открио да постоји још убијених и несталих колега, о којима нико не пише и о којима шира јавност ништа не зна! Један од њих је Зоран Амиџић, који је са трочланом екипом ТВ „Београд“ 1991. на путу Петриња-Глина изрешетан са 300 метака!
Два дана после убиства његове личне ствари освануле су на насловној страни тадашњих најтиражнијих загребачких новина - „Слободни тједник”, док су списак јуниорских рукометаша Металопластике који су пронашли код њега прогласили „новом четничком организацијом”.
Док је писао књигу, колеге су му рекле да је врло чудно што нико у Београду не пише да се уважени и награђивани новинар Душан Ивановић Дуки, уредник дневних новина „Привредни преглед”, већ 22 године „вози у таксију”?!
Душан је последњи пут виђен 13. јуна 1995. како улази у такси код Звездиног стадиона. Удружење новинара Србије нема одговор на питање како му се губи сваки траг, док полиција његов нестанак још води као „отворен случај”! Вуковић је дао себи задатак да сазна што више о убијеним колегама, какви су били људи, о чему су писали... Каже да ништа не тврди, јер није полицајац, судија, адвокат, нити патолог, већ да само хронолошки наводи непобитне чињенице.
- Живим у земљи коју црне статистике оптужују да је седма у Европи и 13. у свету по броју убијених новинара. Кренуо сам за своју душу да истражујем о томе. На сајту Удружења новинара Србије наводи се да се у Србији недовољно зна да је чак 39 новинара и радника који су радили за српске редакције убијено, киднаповано, нестало или изгубило живот „под нерасветљеним околностима” од 1991. до краја 2001. За већину њих постоје по две реченице, када су рођени и када су убијени! Заслужују много више, а моја књига им је за сада једини споменик.
Шта су згрешили да буду убијени?
-Сви су веровали да се боре за истину, а убијени су док су баш то радили! Сигуран сам у то, јер сам неке од њих познавао, док су ми о осталима причали њихови најближи. Радили су као новинари поганих деведесетих година, које су свима нама дрско украле добро парче живота! Зашто Србија није тражила од Хрватске да се утврди одакле редакцији „Слободног тједника” личне ствари убијеног Зорана Амиџића?
- Тада би испливало шта се ваља иза брега! Људи који су били на ратишту видели су код заробљених војника Алијине војске муницију „Првог партизана” из Ужица, произведену 1993, и цистерне „Југопетрола”, регистроване 1994. Дада се уверила шта се дешава на ратишту, а сличне тајне су открили и остали убијени новинари...
У „Ало!” од сутра можете читати фељтон „Небеска редакција” о томе какви су љиди били Дада, Славко, Пантић и широј јавности мање познати Амиџић, Славуј, Кнежевић...
Душан Ивановић пре 22 године ушао у такси и нестао без трага! Ћурувија правио прави таблоид Вуковић каже да је високе стандарде у новинарству поставио Славко Ћурувија.
- Правио је 1996. таблоид, „Дневни телеграф", у којем су, рецимо, Сека Алексић и Дара Бубамара могле да се појаве само ако имају шта да кажу. Вест да су ишле у шопинг тада није пролазила као данас! Наша професија погине да истражи убиство фолк певачице. Плаћа се авион да наводна Фејсбук девојка певачициног супруга доде у Београд. Ради се интервју са њеном фризерком, док се убиства новинара помињу само спорадично, уочи судења или годишњица смрти.
Сете се новинара уочи годишњице
На питање зашто нико није истраживао убиства новинара Вуковић каже да су за то изабрани људи који немају времена да се баве тим послом!
-У Комисији за истраживање убистава новинара налазе се Веран Матић и Љиљана Смајловић, који од обавеза у силним управним одборима не стижу и то да истражују. Они само уочи годишњица неког убиства саопште „да има великих помака у истрагама"! Ове године су се огласили три дана уочи годишњице убиства Милана Пантића јер треба оправдати 12 плата које за то добијају! - каже Вуковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.