Вести
25. 06. 2017.
Убеђења опаснија од лажи
Предавач на Факултету за медије и комуникације Лазар Џамић изјавио је ФоНету да је одувек било гласина и лажних вести, али да није одувек постојао екосистем који сада омогућава да се оне шире много већом брзином уз много мање контроле, "а ко боље игра ту игру, добија битку".
Раније је то био део пропаганде и много боље контролисано, рекао је Џамић, док је данас могућност за контролу много мања.
Шта мислимо под лажним вестима, упитао је Џамић и одговорио да то нису само лажи, већ врло често ствари и чињенице и наративи извађени из контекста. Они имају за циљ да одређеној циљној групи у медијском простору представе своју врсту истину, а та верзија истине некада није истина, некада је њен део, пре него лаж, објаснио је Џамић.
Разлог за то је да ми први пут у истоји наше цивилизације живимо у свету метамедија, дигиталног простора, оценио је Џамић, што значи да је лако пренети информације и да је стварност окренута екранима.
Ко боље игра игру, ко боље разуме како функционише и политичка, економска, информациона сфера и дигитално ширење информација, тај ће бити у стању да добије битку, предвидео је Џамић.
Он сматра да ту долази до парадоксалне ситуације да интернет људима служи да "отворе умове" и науче све што их занима, али да их тај интернет, због људске природе да остаје усвојим убеђењима, затвара у ствари које их интересују.Тако добијете тај феномен да неко са полу информацијама прича са специфичном популацијом из специфичних разлога док та популација није изложена алтернативним мишљењима, рекао је Џамић.
Чим неко губи трку у томе како привлачи пажњу популације, сматра Џамић, он ће губити трку и у утицају које има на мишљење. Традиционални медији, морам да признам, нису имали избор, морали су да уђу у ту комерцијалну игру, да се такмиче за пажњу и очне јабучице публике на исти начин као и сви остали у дигиталном простору, указао је Џамић.
Поставља се питање, напоменуо је он, да ли сви медији у друштву морају да буду базирани на комерцијалним основама. Шта се дешава, не само са јавним сервисима, него и са медијима који не зависе само од тржишта, упитао је Џамић, како да би могли да негују балансирано, независно, истраживачко новинарство које неће само јурити спечифичне комерцијалне или неке друге интересе.
Та дебата се води у најразвијенијим земљама света, приметио је Џамић и илустровао да и BBC има исте изазове као и ми овде.
Нико нема одговор на то питање и то је једно од најважнијих питања са којим се културно и цивилизацијски суочавамо до те мере да може да подрије темеља онога што зовемо модерном социјалдемократском цивилизацијом коју смо изградили, упозорио је Џамић.
Према његовим речима, давање полу информација или ускраћивање информација је начин да се контролише све, од потрошачких, до политичких избора.
Већина људи функционише на бази убеђења. Ниче је рекао да су убеђења много већи непријатељи истине него лажи и то је тачно, сматра Џамић.
Према његовом објашњењу, сви имамо своја убеђења која су формирана на различите начине, а убеђења су мали број чињеница и огромна количина емоција које се лепе заједно.
Када смо у нешто убеђени, чињенице не помажу да се баш нешто промени, мора да постоји константна системска изложеност другим гледиштима да би се кохерентност тог убеђења и наратива подрила, нагласио је Џамић.
Интернет нас затвара у наша убеђења и ко то разуме и контролише тај приступ информацијама из комерцијалног или политичког угла, рекао је Џамић, тај добија битку.
На питање да ли је могуће изборити се са лажним вестима, ако се реши ко је новинар, а ко није, и ко је медиј, а ко није, Џамић је одговорио да се то неће никако решити и да он није сигурнан да ли ти изрази више нешто и значе.
Зашто блогер није новинар, а зашто новинар у редакцији јесте? Имате блогере који пишу много објективније, истинитије, детаљније и стручније о својим темама него било који новинар, рекао је Џамић.
То је велика дебата и старе одреднице шта је исправно шта није, шта је професионално, шта није, једноставно више не важе, објаснио је Џамић, који сматра да "морамо да нађемо нови речник и апарат за процењивање шта је квалитетно, а шта није".
Коментари (1)
Остави коментар25.06.
2017.
Hm...
Ovo je odbrana posrnuća medija za koju su krivi borci za "demokratiju", "slobodu" i medije na internetu. Cilj je eliminisati klasične medije (štampa, radio, televizija). Internet i IT tehnologija donose ogroman profit (od proizvodnje, prodaje i usluge korišćenja), ceo javni život sele tamo, po cenu potpunog uništenja dosadašnjih društvenih vrednosti. Profit iznad civilizacije! Uostalom, pogledajte biografiju ovog branioca destrukcije medija.
Одговори