Вести
27. 06. 2017.
Погрешна перцепција радија код маркетиншких стручњака
У истраживању у Мађарској учествовало је 57 директора маркетинга и 56 стручњака из маркетиншких агенција.Прва велика заблуда у њиховој перцепцији је да радијска реклама допире до мање људи него телевизијска или она на порталима. Потпредседник РАБ-а Фернец Берчек рекао је да су истраживања у Србији лоша, па резултати нису меродавни.
Агенција за истраживања ,,Inspira Visionary Research” спровела је у Мађарској истраживање које је урађено на основу сличног у Америци, а обухватило је и директоре маркетинга разних оглашивача и директоре у маркетиншким агенцијама. У истраживању је учествовало 57 директора маркетинга из топ 200 највећих оглашивача и 56 стручњака из маркетиншких агенција, а на крају су им предочени резултати.
Прва велика заблуда у њиховој перцепцији радија као медија путем којег се рекламе пласирају, јесте да радијска реклама допире до мање људи него телевизијска или она на порталима. Мерење је показало да радио, па чак и штампа, долазе до више људи него два претходно поменута медија.
Друга заблуда је да радио може да допре само до 50-60 одсто пунолетног становништва у току недеље, и само 20-30 одсто током једног просечног радног дана. Мерење је показало следеће резултате: чак 82 одсто становништва слуша радио током једне недеље, а просечним радним даном радијска реклама стиже до 63 одсто људи.
Доћи до млађе популације, према схватању агенцијских и маркетиншких стручњака, јесте тешко, и путем радија је то 50-60 одсто, а ово истраживање показало је да радио стиже до чак 85 одсто младих на недељном нивоу.
Мишљење људи запослених у маркетиншким агенцијама јесте да просечан слушалац у току дана слуша радио између 60 и 90 минута, а ово мађарско истраживање открило је да је стварно време проведено у слушању радија на дневном нивоу 256 минута у циљној групи изнад 15 година.
Од стручњака за маркетинг долази и податак да је током последњих година слушаност радија опала. Истраживање их је опет демантовало и показало да се слушаност радија између 2014. и 2016. године у Мађарској повећала, и то за 10 одсто (с 5,5 милиона на 6 милиона слушалаца), а такође резултати истраживања указују на радио као први извор информација за већину становништва, јер већина слуша радио пре него што укључи ТВ или погледа нешто онлајн.
Када је реч о нашој земљи, нису рађена слична истраживања. Пример из суседне Мађарске говори да би требало. Удружење радио-станица РАБ Србија организоваће зато ове године низ догађаја како би била створена права слика. Потпредседник РАБ-а Фернец Берчек рекао је да су досадашња истраживања у Србији увек показивала исто - да је радио у тешком положају. Али, зашто је и да ли је то тако?
– Истраживања која ради „Ipsos”, нажалост, нама нису меродавна. Ради се једна анкета за све медије, велики је број питања, а увек је радио у анкетама на последњем месту. Велики број испитаника ни не одговори на сва питања или након 10-15 минута телефонског анкетирања одговара само са не – објаснио је Берчек.
Становници Србије се по навикама не разликују много од остатка Европе, где је просечна слушаност радија 65–85 одсто, а досадашња истраживања показују да је у Србији око 37 одсто.
– Нажалост, то су једина истраживања и то су подаци које добијају и сви наши клијенти и маркетиншке агенције. Један од највећих проблема радио индустрије у Србији јесу таква истраживања. Сматрам да би и код нас резултати били другачији, односно да би показали да маркетиншки стручњаци не располажу правим подацима – оценио је потпредседник РАБ-а Ференц Берчек.
На крају, Берчек је додао да ће РАБ Србија као једино српско удружење радио-станица ове године организовати више округлих столова и других догађаја како би се променила оваква слика, односно како би се добили тачни подаци о слушаности радија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.