Вести
29. 06. 2017.
Марија Вучић о пријетњама: Или ћемо у инат радити свој посао како треба и надати се да ће притисак ослабити временом, или ћемо подлећи притиску и тиме га оснажити
Новинарка Цензоловке, Марија Вучић запримила је пријетњу смрћу након што је објавила чланак о томе како су екстремни десничари спријечили пројекцију филма “Албанке су наше сестре”. Пријетња “ Камењарко, ићи ћеш под мач убрзо” послана јој је с лажног Facebook профила у ноћи између петка и суботе (23-24. липња).
Новинарка претпоставља да се ради о истим онима који су спријечили пројекцију споменутог филма – екстремним десничарима, а о којима је писала у свом тексту „Пријетње нишких екстремиста: Сад ће доћи Вучићево осигурање, они знају с новинарима“.
Наиме, у свом тексту извијестила је о инциденту који се догодио у сали Медија центра у Нишу прије почетка пројекције документарног филма Албанке су наше сестре, када је човјек који се представљао као “четнички војвода” пријетио окупљеним новинарима, активистима и домаћинима пројекције да ће све претући ако филм буде приказан. У исто вријеме испред улаза зграде окупио се већи број екстремних десничара, који су пријетили онима који су покушавали ући те су пјевали националистичке пјесме и гађали ситним камењем и грумењем земље терасу Медија центра. Један од њих, како нам је рекла новинарка, запријетио је новинарима ријечима „сад ће доћи Вучићево осигурање, они знају како с новинарима“.
Марија Вучић нам је казала како нема доказа да је њезин текст непосредан повод пријетњи, али да има сумње да је томе тако:
„Поруку је очито написао нетко тко је и сам екстремни десничар, што због рјечника, што због профилне фотографије. На њој се наиме налази Мирољуб Петровић, екстремни десничар који је у Србији мјесецима уназад веома популаран на интернету због својих гостовања која обилују говором мржње, а у којима он изјављује да би одређене групе друштва – активисте НВО, хомосексуалце, атеисте, и бројне друге неистомишљенике – требало кажњавати каменовањем и слањем “под мач”. То “под мач” је постало предмет опће шале у Србији на интернету, јер многи налазе да је таква реторика смијешна и забавна. Међутим, такав говор мржње уопће није смијешан, јер је опасан, а тога постанете потпуно свјесни када вам особно стигне анонимна пријетња смрћу да ћете и ви ускоро отићи под исти тај мач. Не знам тко стоји иза пријетње, она је послана с лажног профила, а случај испитује Тужитељство за високотехнолошки криминал којему сам пријавила пријетњу. Рекли су ми да је ствар узета у рад по хитном поступку и видјет ћемо што ће бити и хоће ли и када овај човјек бити пронађен и процесуиран. Надам се да хоће“.
На упит је ли раније запримала пријетње због свог рада, Вучић је казала да је и раније била изложена притисцима и увредама, али никада до сада није добила овако изравну пријетњу:
„И раније сам била изложена притисцима (прије Цензоловке сам радила три године као новинарка Јужних вести, локалног online медија из Ниша), и било је релативно честих увреда од стране локалних политичара, али и обичних грађана. Било је и пријетњи читавој редакцији (када је један читатељ написао да нас новинаре Јужних вести треба запалити, па је то дошло до суда, а онда је и првоступањски и другоступањски суд пресудио да то није пријетња, него изражавање става, зато што није рекао “запалит ћу вас”, него “треба вас запалити”). Међутим, мени особно и директно досад нитко није пријетио, поготово не смрћу. Утолико је и моја ситуација сада тежа, јер сам сама и директно изложена“.
За Fairpress Марија Вучић се осврнула на посљедице које овакве пријетње, које су у Србији све учесталије, могу имати на новинаре и новинарке те на опће стање у српским медијима у којима су неке теме забрањене, а све је присутнија аутоцензура.
„Што се аутоцензуре тиче, мислим да је аутоцензура у Србији раширена као пошаст, али не само због тога што новинари а приори претпостављају да ће им због нечега пријетити, па онда и не пишу о томе. Многи новинари се аутоцензурирају јер знају да нека тема неће проћи, да им уредник неће одобрити да о нечему пишу, многи знају у многим редакцијама (нарочито у локалним медијима) да су неке теме забрањене, да су неки политичари и дужносници недодирљиви, да многе ствари не требају нити питати, и онда праве селекцију онога о чему ће писати и угла из којега ће писати према већ усвојеном “миндсету” који више и не преиспитују. Дођу до стадија да и не помишљају да се баве нечим. Када стигну овако директне пријетње (а тема међунационалних односа Срба и Албанаца је, и то сви новинари знају, веома запаљива у српском јавном дискурсу), вјерујем да има оних који устукну и почну сами себи стављати брњицу, да се не би излагали додатним притисцима. Ипак, мислим да је у Србији посљедњих година све више веома професионалних и храбрих новинара, нарочито истраживачких и нарочито оних који раде у онлине медијима (који су финанцијски најнезависнији тренутно), који се суочавају с огромним притисцима, који су праћени, прислушкивани, који свакодневно добивају пријетње, али не одустају, напротив. И то је једино рјешење – или ћемо у инат радити свој посао како треба и надати се да ће притисак ослабити временом, или ћемо подлећи притиску и тиме га оснажити. Јер страх је увијек присутан, никоме није угодно бити толико изложен и рискирати свој посао, сигурност и живот, али страх је нормалан и то је у реду. Једино је битно што с тим страхом – оставити га по страни и радити као и досад, или још и боље, или се почнете аутоцензурирати. У тренутку када схватите да почињете радити ово друго, и да не можете или не желите носити се с притиском, боље је да лијепо одете из новинарства, јер аутоцензура има катастрофалне посљедице по интегритет и самопоштовање, али још важније – по читаво друштво“.
Пријетњу новинарки најоштрије су осудили Независно удружење новинара Србије и Независно друштво новинара Војводине, изјавивши да очекују да Тужитељство за високотехнолошки криминал по хитном поступку испита случај, установи идентитет аутора пријетеће поруке и против њега покрене казнени поступак. Исто тако, упозорили су на то да овај случај показује колико неадекватна реакција правосудног система и толеранција говора мржње и пријетњи охрабрује насилништво и екстремизам.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.