Вести
04. 07. 2017.
Наставак суђења за убиство Ћурувије: Возач камиона-убице са Ибарске сведок одбране
У среду треба да се појаве последњи сведоци тужилаштва, међу којима и новинар Владан Динић, један од првих који су видели место злочина. У четвртак ће сведочити и Ненад Илић, бивши припадник ЈСО, који је раније изјавио да је чуо како су Ћурувију убили припадници земунског клана
У наставку процеса за убиство Славка Ћурувије, новинара и власника Дневног телеграфа и Европљанина, исказе почињу да дају сведоци одбране. Један од првих је Ненад Илић, возач камиона-убице на Ибарској магистрали, када су, приликом атентата на Вука Драшковића, погинула четворица чланова Српског покрета обнове. Илић је осуђен за тај злочин и служи казну од 40 година затвора у пожаревачком КПЗ.
Суђење за убиство Славка Ћурувије наставља се у среду и четвртак, 5. и 6. јула 2017. Првог дана позвани су последњи сведоци Тужилаштва за организовани криминал – Миша Милићевић, некадашњи директор БИА (2003–2004), Дејан Слишковић и новинар Владан Динић, док ће у четвртак исказе почети да дају сведоци одбране Драгана Ивановић Мијовић и Ненад Илић.
„Кум ми је рекао да су он и Симовић убили Ћурувију“
Према писању медија, Ненад Илић, звани Главоња, бивши припадник Јединице за специјалне операције, испричао је полицији, у време акције „Сабља“ 2003. године, да су новинара Славка Ћурувију убили припадници земунског криминалног клана Миле Луковић Кум и Милош Симовић. (Луковић више није жив, заједно са Душаном Спасојевићем убијен је током „Сабље“, док Милош Симовић служи казну од 30 година затвора у Посебном одељењу КПЗ Пожаревац).
У исказу на 10 куцаних страница Илић је пренео шта му је Миле Луковић Кум наводно испричао.
„Рекао ми је да су, кад су радили на Ћурувији, убили само њега, а да је жена остала неповређена. Чекали су га и када су добили информацију да долази, пришли су му и погодили само њега, али не и жену, и да ће исто да ураде са Вуком (Драшковићем). Милош Симовић је тада бурно одреаговао и питао Луковића да ли је нормалан и да ли је уопште свестан шта прича“, наведено је у Илићевом исказу, чију је верзију на енглеском језику крајем јуна 2010. године новинарима поделила новинарка Љиљана Смајловић, рекавши да је изјаву добила из дипломатских извора.
Милош Симовић је, с друге стране, у исказу датом пред тужиоцем 2014. године изјавио да је од Милорада Улемека Легије, некадашњег команданта ЈСО, сазнао да су Ћурувију убили (сада окривљени) Мирослав Курак и Ратко Ромић, а да је земунски клан добио задатак да њих двојицу ликвидира. У тој изјави, Симовић је цитирао Улемека који га је 2002. године упознао са Ромићем и Кураком, рекавши: „Запамти их добро. Они су урадили Ћурку, треба да се почисте, не сме да буде грешке.“
Симовић је затим изјавио да је са братом Александром и Владимиром Милисављевићем, званим Влада Будала, 10–15 дана пратио Курака и Ромића. Пошто су приметили да их прате, Ромић и Курак су затражили састанак са Легијом, после којег је земунски клан одустао од атентата.
Пресудом Кривичног већа Врховног суда у јуну 2008. године, Ненад Илић је, са још 11 оптужених, осуђен за четвороструко убиство на Ибарској магистрали и покушај убиства Вука Драшковића 1999. године. Међу осуђенима, истом пресудом, налази се и некадашњи начелник Ресора државне безбедности Радомир Марковић (првооптужени у процесу за убиство Славка Ћурувије), осуђен на 40 година затвора, док је Милан Радоњић (другооптужени за убиство Ћурувије) у процесу за злочин на Ибарској магистрали ослобођен.
Динић: „Крв се полако разливала, уоколо нема живе душе“
Последњи сведок Тужилаштва за организовани криминал на суђењу за убиство Славка Ћурувије требало би да буде новинар Владан Динић, главни и одговорни уредник листа Сведок, који се, како је рекао, на дан убиства срео са Ћурувијом и Прпом. После злочина, након што је од Драгана Којадиновића, директора и главног и одговорног уредника Студија Б, чуо да је Ћурувија убијен, отрчао је до Светогорске 35 и затекао беживотно тело Славка Ћурувије у локви крви. О томе је Динић 2014. године пред тужиоцем за организовани криминал сведочио дуже од два сата.
У свом сведочењу Динић се сећа да га је 11. априла 1999. године, док је био у редакцији Сведока, телефоном позвао Драган Којадиновић и питао га да ли је чуо да је убијен Славко Ћурувија.
Одговорио му је да је тог дана примио позив од Ћурувије и да су се срели негде око поднева. Рекао је да се тренутно налази у Косовској и да ће одмах отрчати до Светогорске, која је само два–три минута одатле.
„Памтим ту слику као данас: видео сам да Ћурувија лежи ближе левом зиду док се крв полако разливала. Уоколо није било живе душе, само два малолетника од 11, 12 година. Један црномањасти, а другог се не сећам. Стајали су пет–шест метара даље од тела, ка Комерцијалној банци. Нешто сам опсовао, а они су ми рекли нешто као (да су убице отрчале) ‘ка Комерцијалној банци’“, навео је Динић.
Испричао је да је на место догађаја дошао десет–петнаест минута после трагедије, да се задржао око пет минута и да није чекао ни полицију ни Хитну помоћ, већ је отишао у Косовску улицу по аутомобил и јавио Којадиновићу да је вест тачна и да може да је објави.
После јулског дводневног рочишта, процес за убиство новинара и власника Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије наставиће се у септембру исказима сведока одбране. Још се не зна колико ће сведока одбране бити саслушано, јер списак није доступан јавности. На последњем претресу у јуну, председавајућа трочланог судског већа, судија Снежана Јовановић најавила је да ће их бити најмање 10 и да се може очекивати да ће поједина сведочења затворити за јавност.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.